"Oni su životinje i možete ih ubiti bez griže savesti" Evo šta je sve dovelo do užasa u Gazi koji tinja decenijama

Izvršavanje genocida, što je Komisija Ujedinjenih nacija utvrdila da Izrael sprovodi u Gazi, zahteva da jedna sila pokuša da istrebi drugi narod. Ali da bi se izvršio taj nivo nasilja neophodno je da se oni koji se ubijaju vide kao različiti od vas, kao da su ispod ljudskog nivoa. Stanovništvo treba dehumanizovati.

To je zaključak do kog je došla Navi Pilaj, šefica Komisije UN koja tvrdi da Izrael sprovodi genocid, pridruživši se sve dužoj listi tela koja su došla do istog zaključka.

- Kada pogledam činjenice o genocidu u Ruandi, to je veoma, veoma slično ovome. Dehumanizuju se sopstvene žrtve. Oni su životinje i stoga ih možete ubiti bez griže savesti - rekla je Pilaj, bivša sudija Međunarodnog krivičnog suda.

Za mnoge posmatrače u Izraelu, taj proces dehumanizacije, gde je vrednost palestinskog života zanemarljiva, nije počeo izraelskim ratom protiv Gaze, već je to bila konstanta kroz kratku istoriju zemlje i nastavlja da oblikuje stav njene javnosti i političara danas.

Genocidni rat

Izrael trenutno bombarduje Gazu, znajući da su tamo desetine hiljada palestinskih civila, u regionu gde je proglašena glad. Čini se da je cilj Izraela da primora civile da odu kako bi grad, nekada centar palestinskog života u Gazi, mogao biti uništen, što bi olakšalo borbu protiv Hamasa i bilo neka vrsta pobede za izraelsku javnost.

Patnja stanovnika Gaze retko se pominje u izjavama izraelskih zvaničnika. Bombardovanje kako bi se primorali na selidbu postalo je normalno, pa se čak i veliča.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac otvoreno se hvalio da "Gaza gori". Gaza, mesto koje je Dečji fond UN (UNICEF) opisao kao "poslednje utočište za porodice na severu Pojasa Gaze".

Međutim, patnja izraelske javnosti zbog broja žrtava u Gazi i akcija njene vojske ostala je zanemarljiva. Antivladine demonstracije su se gotovo isključivo fokusirale na pozive na sporazum kojim bi se obezbedio povratak preostalih izraelskih zarobljenika u Gazi, umesto na zahtev za obustavu pokolja, više od 64.900 ubijenih Palestinaca, koji se sprovodi u ime javnosti.

Anketa koju je sredinom avgusta objavila izraelska istraživačka grupa "aChord Center" pokazala je da se 76 odsto anketiranih jevreja Izraelaca u potpunosti ili delimično slaže sa tvrdnjom da među onima koji su preostali od predratnog broja stanovnika Gaze od 2,2 miliona, niko nije nevin.

- Genocid se ne dešava tek tako - rekla je za Al Džaziru Orli Noj, novinarka i urednica izraelskog časopisa na hebrejskom jeziku "Local Call".

- Društvo ne postaje genocidno preko noći. Uslovi moraju biti stvoreni pre toga. To se sprovodi sistematski - dodala je ona.

Istorija dehumanizacije

Šok i bes sa kojima Izrael i dalje gleda na napad koji je predvodio Hamas 7. oktobra 2023. godine, u kom je ubijeno 1.139 ljudi, rođeni su iz nepoznavanja palestinskih života i svakodnevnog iskustva života pod okupacijom, rekao je Jair Dvir, portparol izraelske organizacije za ljudska prava "B'Tselem".

Napad se, kako je rekao za Al Džaziru, mnogima činio kao da je došao "niotkuda i bez ikakve očigledne provokacije. Izrael su jednostavno napali 'demoni'".

- Ljudi nisu znali ništa o decenijama okupacije koje su prethodile - istakao je.

Krajem jula "B'Tselem" je, zajedno sa Lekarima za ljudska prava-Izrael, zaključio da je izraelski rat protiv Gaze genocid.

U izveštaju "B'Tselem-a" dokumentovani su izraelski prekršaji nad Palestincima od Nakbe, etničkog čišćenja Palestine 1948. godine koje su sporvele cionističke milicije kako bi se napravio put za proglašenje države Izrael, pa sve do do danas. Organizacija je tokom celog procesa opisala decenije politike čiji je jedini cilj bio "učvršćivanje supremacije jevrejske grupe na celoj teritoriji pod izraelskom kontrolom".

- Mogu proći godine da ni ne sretnete Palestinca. Imamo odvojene obrazovne sisteme. Ne učimo njihov jezik, njihovu kulturu ili bilo šta o njihovoj istoriji. Većina ljudi čak ni ne zna za Nakbu -nastavio je Dvir.

- U cionizmu i obrazovnom sistemu oni su uvek "drugi". Oni su pretnja. Čak ih nazivamo "arapskim Izraelcima", a kada odgovore sa: "Ne, mi smo Palestinci", kao da su rekli nešto šokantno... Kao da su upravo rekli da podržavaju Hamas. Čak ni ne dozvoljavamo da imaju svoj identitet. Ljudi često govore o dehumanizaciji Palestinaca kada ih upoređuju sa životinjama, ali to je samo najdalji domet - objašnjava on.

Sistemi dehumanizacije

- Palestinci nisu samo neprijatelji, oni se posmatraju isključivo kroz kolonijalni pogled. Oni su starosedeoci prema kojima treba postupati sa prezirom. Oni su nekako bezvredni i inferiorni po rođenju - ističe Noj.

- Ovo je pojam koji je fundamentalan za izraelsko društvo - osećaj da palestinski životi vrede manje - dodaje ona.

Već 1967. godine izraelski zvaničnici, uključujući Davida Hakoena, koji je tada bio ambasador u Burmi (Mjanmaru), dokumentovano su poricali da su Palestinci čak i ljudi. Do 1985. godine, analiza stotina hebrejskih dečjih knjiga otkrila je da desetine prikazuju Palestince kao "ljubitelje rata, lukava čudovišta, krvožedne pse, grabljive vukove ili zmije".

Dve decenije kasnije istraživanje je pokazalo da je svaki deseti izraelski đak crta Palestince kao životinje - ta generacija sada čini deo vojske u Gazi.

Instinkt da se Palestinci dehumanizuju do tačke u kojoj je njihovo masovno ubijanje prihvatljivo oduvek je bio prisutan među izraelskom tvrdokornom verskom desnicom, rekao je izraelski analitičar Nimrod Flašenberg iz Berlina. Međutim, povlačenje naselja iz Gaze 2005. godine mobilisalo ih je da deluju na ono što su videli kao liberalizam koji preplavljuje izraelsko društvo.

Preduzevši samoproglašeni "marš kroz institucije", Flašenberg je opisao namernu kampanju grupa naseljenika i njihovih saveznika na verskoj desnici da preuzmu kontrolu nad institucijama koje upravljaju izraelskim životom, kao što su birokratske, obrazovne, medijske, pa čak i vojne institucije zemlje, kako bi osigurali da njihovi stavovi postanu norma.

- Taj sistem verovanja nastavlja se i danas - napominje Flašenberg.

Stav je ukorenjen duboko

- Razlika između fašista, poput [ekstremno desnog ministra nacionalne bezbednosti Itamara] Ben-Gvira i onih koji sebe zamišljaju kao pripadnike liberalnog centra veoma je tanka - rekao je izraelski sociolog Jehuda Šenhav-Šahrabani.

On se dalje osvrnuo na nedavni primer komentara bivšeg šefa obaveštajne službe Izraela, Arona Halive, čoveka koga bi, prema Šenhav-Šahrabaniju, većina Izraelaca smatrala liberalom, ali koji je ipak izgovorio da 50 Palestinaca mora biti ubijeno za svaki izraelski život izgubljen 7. oktobra i da "sada nije važno da li su to deca".

- Potrebna im je Nakba s vremena na vreme, a onda da plate cenu - dodao je on.

Stav Izraelaca prema Palestincima seže duboko, kaže Šenhav-Šahrabani, opisujući proces koji doseže dalje od stvaranja izraelske države, do ranih britanskih opisa Palestine kao "zemlje bez naroda", gde se stanovnici regiona opisuju kao neka vrsta bespomoćne mase bez tradicionalnog političkog centra sa kojim bi se moglo pregovarati.

Taj stav prema Palestincima, kao entitetu odvojenom od zemlje ili doma, usvojio je Izrael i prenosi se na trenutne diskusije koje se vode unutar njega o tome kako bi se i Gaza i, na kraju krajeva, okupirana Zapadna obala mogli etnički očistiti.

- Ideja da je palestinsko prisustvo privremeno oduvek je postojala, to je "telos" [neizbežno] - ističe Šenhav-Šahrabani.

- To da se ljudi pitaju zašto nisu "završili posao" 1948. ili 1967. [u ratu koji je doveo do sadašnje okupacije palestinske teritorije] uobičajena je pojava. Ljudi raseljavanje Palestinaca vide kao neizbežno. Govorimo o Nakbi kao o događaju, ali to je proces. To je kontinuirani događaj. To se sada dešava na Zapadnoj obali i u Gazi - zaključuje on.

Bonus video:

Espreso/24sedam/TM