"Nijedan grad nije imun": Upalio se crveni meteoalarm u Evropi, ekstremne vrućine odnele hiljade života!

Rana analiza smrtnosti u 854 evropska grada otkriva da je dve trećine smrtnih slučajeva od vrućine tokom ovogodišnjeg leta povezano s klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem.

Tokom leta 2025. godine ekstremne vrućine uzrokovale su smrt 24.400 ljudi u 854 velika evropska grada, a nova analiza pokazuje da je 16.500 ovih smrtnih slučajeva direktno povezano sa dodatnom toplotom izazvanom emisijom gasova staklene bašte.

Prema brzoj analizi epidemiologa i klimatologa, koja još uvek čeka stručnu recenziju, klimatske promene su povećale prosečne temperature u gradovima za 2,2 stepena Celzijusa, što je značajno uvećalo rizik od smrtnosti zbog opasno visokih temperatura.

"Uzročno-posledična veza između sagorevanja fosilnih goriva, porasta temperature i povećane smrtnosti je neosporna. Da smo smanjili upotrebu fosilnih goriva u poslednjim decenijama, većina ovih 24.400 ljudi bi verovatno bila živa", rekla je Friderike Oto, klimatolog na Imperijal koledžu u Londonu i koautor izveštaja.

Istraživanje je pokazalo da je 68% smrtnih slučajeva od vrućine povezano s klimatskim promenama, pri čemu su starije osobe bile najteže pogođene. Čak 85% umrlih bilo je starije od 65 godina, a 41% starije od 85 godina. "Većina smrtnih slučajeva dogodila se u domovima i bolnicama, gde su ljudi sa postojećim zdravstvenim problemima bili izloženi ekstremnim uslovima", rekao je Garifalos Konstantinudis, epidemiolog na Imperijal koledžu i koautor studije.

Dodao je da se vrućina retko navodi kao uzrok smrti na umrlima, što ukazuje na potcenjivanje ovog javnozdravstvenog problema. Lokalni mediji izvestili su o nekoliko tragičnih slučajeva. U Španiji je 77-godišnji Manuel Ariza Serano, bivši odbornik na La Rambli, preminuo nakon što se srušio tokom šetnje u avgustu, kada su temperature u regionu Kordobe dostigle 45°C.

U Italiji je 47-godišnji Brahim Ait El Hajam, otac četvoro dece, poginuo dok je radio na betoniranju školske zgrade u blizini Bolonje, na temperaturi od 38°C. Njegov sin Salah je rekao da je njegov otac planirao da dođe kući na ručak, ali nikada nije stigao.

Konstantinudis je naglasio da se opasnosti od ekstremnih vrućina još uvek ne shvataju dovoljno ozbiljno. "Niko ne bi dopustio ljudima da rade napolju tokom uragana, ali opasne vrućine se i dalje tretiraju previše ležerno", rekao je. Dok su evropski gradovi bolje pripremljeni da se nose sa toplotnim talasima nego tokom razornog talasa iz 2003. godine, koji je usmrtio 70.000 ljudi, službe se i dalje bore s rastućim temperaturama i starenjem stanovništva, izveštava Gardijan.

Stručnjaci pozivaju na hitne mere, uključujući lokalne planove za toplotne talase, povećanje zelenih površina u gradovima i obezbeđivanje klimatizacije za ranjive grupe kao što su stanovnici domova za penzionere. Madlen Tomson, stručnjak za adaptaciju u neprofitnoj zdravstvenoj organizaciji Wellcome, upozorila je: "Nijedan grad u Evropi nije imun na smrtne slučajeve povezane sa vrućinom. Ako ne delujemo sada, broj žrtava će samo rasti."

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Prenela:T.N.)