Tajanstveni signali sa dna Antarktika udzrmali svetske naučnike: Struka zbunjena, ovo fizika ne može da objasni

Već gotovo deceniju naučnici pokušavaju da razumeju prirodu misterioznih signala koji su zabeleženi ispod antarktičkog leda. Ove neobične pojave prvi put su otkrivene NASA-inim eksperimentom ANITA (Antarctic Impulsive Transient Antenna), čiji je cilj bio da se detektuju visokoenergetske kosmičke čestice, tačnije neutrina (subatomske čestice bez električnog naboja, veoma male mase, koje se kreću brzinama bliskim brzini svetlosti), koje gotovo neometano prolaze kroz materiju, piše CNN.

Tokom četiri misije između 2006. i 2016. godine, jedan eksperiment je iz balona iznad Antarktika zabeležio neobične radio talase. Umesto da dolaze odozgo, kako se očekuje, dva signala su zabeležena iz smera ispod horizonta, kao da su prešli hiljade kilometara kroz unutrašnjost Zemlje. To je nemoguće, prema zakonima fizike, jer bi takve signale trebalo da apsorbuje stena.

Naučnici iz ANITA tima zaključili su da ono što su zabeležili ne može biti objašnjeno postojećim razumevanjem fizike čestica.

Drugi eksperimenti ne pronalaze slične dokaze

Uprkos tome šsto su ANITA-ini podaci probudili veliku znatiželju, drugi eksperimenti nisu uspeli da potvrde detekciju ovih neobičnih signala. Među njima je i opservatorija Pjer Ože u Argentini, jedan od najvećih i najosetljivijih detektora visokoenergetskih kosmičkih zraka na svetu. Njeni naučnici su analizirali više od decenije podataka, ali nisu pronašli ništa slično.

"Naše novo istraživanje pokazuje da takvi signali nisu zabeleženi u eksperimentima poput onog kod Pjera Ožea", rekla je astrofizičarka Stefani Visel sa Univerziteta Pensilvanije.

Fizičar Džastin Vandenbruk sa Univerziteta u Viskonsinu dodao je: "Da su ANITA-ini signali bili stvarni i redovni, Oger je takođe trebalo da ih vidi, a nije." Situacija je slična i sa eksperimentom AjsKjub, koji koristi mrežu detektora postavljenih duboko u antarktičkom ledu. Uprkos svojoj izuzetnoj osetljivosti, ni AjsKjub nije detektovao takve signale.

Hipoteze i novi pokušaji

Jedna od mogućnosti koju naučnici razmatraju jeste da signali dolaze od retke vrste neutrina, tau neutrina. Ova čestica u raspadu može da proizvede tau lepton (poznat kao tau čestica ili tauon) i da se ponovo regeneriše, što bi joj teoretski omogućilo da prođe kroz više materijala. Međutim, ova teorija se ne uklapa baš u ANITA podatke, jer bi signal morao da dolazi pod manjim uglom.

"Za tau neutrine očekujemo ulazni ugao od jednog do pet stepeni ispod horizonta. U ovom slučaju, to je ugao od 30 stepeni, što je previše da bi čestica prošla bez gubitka energije", objasnio je Visel.

Uprkos brojnim pokušajima da se objasne signali, odgovor još uvek nije pronađen. Ali naučnici ne odustaju. U pripremi je novi eksperiment pod nazivom PUEO (Payload for Ultra-High Energy Observations), koji će takođe biti lansiran iznad Antarktika. Let balona je zakazan za decembar, a nova oprema će biti deset puta osetljivija od ANITA-e.

"Uz PUEO ćemo imati bolju osetljivost i možda ćemo konačno razumeti o čemu se radi. Najverovatnije je u pitanju neki trivijalni fizički efekat koji još nismo prepoznali. Ali dok ne isključimo sve mogućnosti, nastavljamo da tražimo odgovore", rekao je Visel.

Bonus video:

(Espreso/ Mondo/ Prenela: T.M.)