Šta to reče Zelenski?! Da li će Putin napasti NATO?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je za Sky News da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao u narednih pet godina da napadne neku od članica NATO-a.

U intervjuu je rekao i da ne veruje da je Putin trenutno spreman za takav potez.

Govoreći o odbrambenim planovima NATO-a, Zelenski je rekao da je tempo povećanja izdvajanja za odbranu prespor.

"Verujemo da bi Putin od 2030. mogao imati znatno veće vojne kapacitete. Danas ga Ukrajina zadržava pa nema vremena za ozbiljnu obuku vojske", rekao je.

"Putinu je potrebna pauza. Treba mu ukidanje sankcija. Treba mu uvežbana vojska. A deset godina je jako dugo. Do tada će imati novu vojsku."

U intervjuu je Zelenski izneo niz poruka:

• Zbog eskalacije na Bliskom istoku Ukrajina bi mogla dobijati manje pomoći, posebno iz SAD-a, što bi Rusiji donelo prednost na bojištu.
• Britanske komponente za projektile završavaju u Rusiji.
• Možda nije idealan čovek da Ukrajinu vodi do kraja rata, ali je "najiskusniji".
• SAD i Rusija mogu biti privremeni partneri, ali "nikad neće biti prijatelji" dok je Tramp na vlasti.

Zelenski je odbio da odgovori na pitanje da li se osećao "iznuđivano" tokom katastrofalnog susreta u Ovalnom kabinetu, ali je naglasio da se "ponašao iskreno". Upitan kako vidi posledice sukoba Izraela i Irana i moguće širenje rata na Bliskom istoku, Zelenski je rekao da razume kako bi pomoć Ukrajini, posebno iz SAD-a, mogla biti smanjena.

"Biće nam teško", rekao je.

Kada je reč o njegovom odnosu s Donaldom Trampom, Zelenski je izbegao kritike i fokusirao se na Trampov odnos s Putinom, ocenivši ih kao "kratkoročne partnere", ali ne i prijatelje.

O pregovorima s Rusijom

Govoreći o mogućem prekidu vatre i mirovnim pregovorima, jasno je poručio da ih podržava i da bi bio spreman da sedne za sto kako bi utvrdio "postoje li stvarni kompromisi i postoji li stvaran način za okončanje rata". Na pitanje da li bi bio spreman da se odrekne dela teritorija u sklopu mirovnog sporazuma nije odgovorio direktno, nego je poručio da bi vojni pritisak i sankcije mogli naterati Putina na pregovore.

Dotakao se i neefikasnosti sankcija, navodeći da Rusija i dalje nabavlja komponente za projektile i dronove iz drugih zemalja, među kojima je i Velika Britanija.

Plan o povećanju odbrambene potrošnje trebalo bi da bude zvanično usvojen na sastanku čelnika NATO-a u Hagu danas i sutra. Prema predlogu, 3.5 odsto BDP-a trošilo bi se na direktne vojne potrebe, a dodatnih 1.5 odsto na povezane sektore poput infrastrukture i sajber bezbednosti.

Izdvajanje 5 odsto BDP-a za odbranu nivo je kakav je postojao među NATO saveznicima tokom Hladnog rata.

Bonus video:

(Espreso/Index)