Vilica će vam tresnuti do poda! Pogledajte kako izgleda GROBLJE narko bosova, sve kućerina do kućerine! (VIDEO)

Poznato je da šefovi mafije vole pokazivati raskoš luksuznog života, a sa tom navikom ne prastaju čak ni kada umru.

Verovali ili ne, u meksičkom gradu Kuliakan postoji groblje koje je poznato po luksuznim mauzolejima koji su poslednja počivališta nekih od najnemilosrdnijih narko dilera u Meksiku.

Ovo groblje ima spiralna stubišta, pogrebne apartmane, podzemne bioskope pa čak i WiFi.

Naime, članovi zloglasnog kartela Sinaloa došli su na ovu neverovatnu ideju te su, osim po svojoj svireposti, u svetu postali poznati i po neobičnom groblju.

Njihovi mauzoleji koštaju mnogo više od jednog prosečnog doma u Meksiku. Groblje "Jardines del Humaya" je postalo poznato po impresivnim građevinama koje posećuju ljudi iz celog sveta.

Unutar ovih grobnica nalazi enterijer o kakvom većina Meksikanaca može samo sanjati: klimatizovani dnevni boravci, spavaće sobe, kuhinje, alarmi itd. I razlog tome je što ovde može odsesti porodica kada dođu na groblje preminulom mafijašu iz pomenutog kartela.

Inače, već decenijama u Meksiku besni neobjavljeni građanski rat, koji je odneo desetine hiljada života, a nivo brutalnosti je dostigao nov nivo. Narko karteli ratuju među sobom i protiv policije, umešala se i meksička vojska, ali nema kraja sukobima.

Upravo je Sinaloa kartel najmoćnija kriminalna organilzacija u Meksiku, a možda i na svetu.

Kada je osnovan kartel?

Zvanično, Sinaloa kartel je osnovan 1987. godine, a ime je dobio po istoimenoj provinciji u Meksiku. U to vreme postojao je i Golf kartel (Zalivski kartel), a Meksikanci su uglavnom radili kao servis tada mnogo jačih, kolumbijskih kartela, iz Kalija i Medeljina, na čijem čelu je bio prvi kokainski car, Pablo Eskobar. I dok je pažnja celog sveta bio usmeren na Kolumbiju, meksički karteli su rešili da se osamostale i da ne budu samo špediteri droge.

Povezali su se sa proizvođačima kokaina u Peruu, Boliviji i Kolumbiji, a drogu su preko granice sa SAD počeli da prenose za sebe, a ne za Kolumbijce. Smrt Pabla Eskobara 1993. samo je dao polet meksičkim kartelima.

Osim kokaina, karteli, a među njima i vodeći, Sinaloa, širili su svoj posao. Tako su počeli da u SAD unose ogromne količine marihuane, amfetamina, pa čak i heroina. Takođe su umešani i u šverc migranata preko granice, a Sinaloa kartel je dugo zadavao muke američkoj DEA (Agencija za borbu protiv droge), carini i policiji, jer nikako nisu mogli da im stanu na put.

Onda se ispostavilo da je Sinaloa kartel napravio celu infrastrukturu i da su kokain prebacivali podzemnim tunelima, ponekad na šinama, jer su u pitanju bile ogromne količine droge. Neki od tunela su bile složene građevine, sa ventilacionim sistemima i osvetljenjem – ulaz je bio u Meksiku, izlaz u Americi.

Koristili avione za šverc

Osim tunela počeli su da koriste male avione, koji su često leteli na niskim visinama, da bi izbegli radare, a kada su Amerikanci obratili pažnju i na vazduh i na zemlju, Sinaloa kartel je „otišao pod vodu“, pa su kokain počeli da švercuju polupodmornicama.

Sinaloa kartel je bio poznat po dobrim vezama sa političarima, pogotovo lokalnim, ali su imali svoje ljude i u policiji, jer su raspolagali ogromnim svotama novca. Meksički karteli su imali prednost u prodaji droge zbog brojne dijaspore u SAD, ali su ipak, zbog oštre konkurencije, zaratili među sobom i sukobi su bili sve brutalniji. Onda se pojavila i grupa otpadnika iz specijalnih jedinica meksičke vojske, koji su prvo počeli da rade za Golf kartel, da bi se potom osamostalili i započeli svoju trgovinu narkoticima. Te plaćene ubice su brzo postale poznate po neverovatnim zverstvima, masovnim likvidacijama potpuno nevinih ljudi da bi ucenili vlasti, mučenju kriminalaca iz suparničkih ekipa pred kamerama, odsecanjima glava, kačenjem osakaćenih tela sa nadvožnjaka.

Sinaloa je odgovorila istom merom i istom merom brutalnosti.

Bonus video:

Espreso/Nova/M.L.