Totalna neverica! Isplivao šokantan snimak potpredsednika Amerike, ljudi frapirani onime što vide: Šta to uradi?!

Američki potpredsednik Džej Di Vens je u intervjuu za "Foks njuz" govorio je i o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, što je privuklo najviše pažnje korisnika društvenih mreža.

Još jedan deo intervjua sa američkim potpredsednikom Vensom za "Foks njuz" privukao je pažnju javnosti. Juče je ljutita reakcija Britanije izazvana delom intervjua u kom je Vens rekao da "neka nebitna zemlja koja nije vodila rat 30 ili 40 godina" nije garancija mira u Ukrajini. Mnogi su zaključili da je mislio na Britaniju, ali on je rekao da to nije fer jer nije eksplicitno spomenuo ni Britaniju, ni Francusku.

Vens se smejao dok je govorio o Putinovom napadu na Ukrajinu

U međuvremenu, još jedan deo njegovog intervjua sa "Foksom" postao je viralan na društvenim medijima, u kom govori o Putinovom napadu na Ukrajinu.

Voditelj je u pitanju, odnosno konstataciji, rekao da je "Bajdenova administracija Putina nazivala svakakvim imenima".

Vens je na to rekao: "I svejedno je napao". Onda je počeo da se smeje.

Saveznici Amerike zgroženi njegovim nedavnim izjavama

Lideri Evropske unije će sutra razmotriti kako oružjem i ekonomski pomoći Ukrajini u ratu s Rusijom pošto je Vašington obustavio isporuke naoružanja Ukrajini i poručio da će za Kijev jemstvo bezbednosti biti veliki ekonomski posao s Amerikom i mirovni pregovori.

Evropski partneri Amerike su zaprepašćeni odlukama nove vlade u Vašingtonu i uvređeni izjavom potpredsednika SAD Džej Di Vensa da Kijev ne sme da odbije ponudu Vašingtona da krene u mirovne pregovore i zamašni ekonomski sporazum.

„Jer to je“, rekao je Vens, „mnogo bolja bezbednosna garancija nego 20.000 vojnika iz neke tamo zemlje koja nije bila u ratu 30 ili 40 godina“.

Posebno su se naljutili London i Pariz, koji su izrazili spremnost da trupe pošalju za nadzor mirovnog sporazuma u Ukrajini, jer su ocenili da potpredsednik SAD time cilja na britanske i francuske vojnike.

Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekorni je u parlamentu u Parizu zatražio da „naši saveznici poštuju francuske vojnike“ i podsetio da je preko šest stotina vojnika pod zastavom Francuske poginulo u operacijama od šezdesetih godina prošlog veka.

A mediji su ukazali na to da je skoro stotinu francuskih vojnika poginulo u akcijama zajedno s Amerikancima u ratu u Avganistanu.

Nemački sajt „Dojče vele“ je ukazao na to da Ukrajina dobija veliku podršku i od nekoliko drugih zapadnih zemalja, uz napomenu da je veliko pitanje mogu li one da nadoknade gubitak ogromne pomoći od Amerikanaca.

„Dojče vele“ kaže da se zalihe američkog oružja ne mogu nadoknaditi, posebno kada je reč o projektilima za sistem protivvazdušne odbrane Patriot.

To bi brzo moglo da prouzrokuje ranjivosti u protivvazdušnoj odbrani koje bi ruska vojska mogla da iskoristi za svoje napade balističkim i krstarećim projektilima, primećuje nemački sajt.

I dodaje da bi za energetski sistem, koji je u veoma teškoj situaciji, za važne fabrike oružja ili druge strategijski važne mete jedva bilo ikakve zaštite od ruskih napada.

Italijanski list „Korijere dela sera“ prenosi ocene vojnih stručnjaka da zemlje Evropske unije mogu da se donekle porede s SAD, Rusijom i Kinom samo zahvaljujući malom, ali ubojitom nuklearnom oružju.

„Ali u srži evropskog problema su duboke unutrašnje podele, nedostatak razvijenih vojnih industrija i vojna strategija vezana za pojedine nacionalne interese koji se teško mogu uklopiti „, piše italijanski dnevnik.

I, kako dodaje, „tri godine od ruske invazije Ukrajina, zahvaljujući međunarodnoj i posebno pomoći EU, proizvodi 33-34 odsto svojih potreba , a sam predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izjavio da oko 30 odsto oružja stiže iz Evrope, 40 odsto iz Amerike“.

Vojni stručnjaci, dodaje „Korijere dela sera“, ukazuju na do ta Evropa jednostavno ne proizvodi oružje i delove za moćne američke tenkove Bredli, koje je dobila Ukrajina, a koji su od presudnog značaja za napredak pešadije. Takođe su nenadoknadive američke rakete Himars i Atacms, iz Amerike stižu i NATO standardne artiljerijske granate od 155 milimetara, a ukrajinskoj vojsci je godišnje potrebno milion i po tih granata.

Predsednik najveće nemačke vojne industrije Rajnmetal, Armin Paperger, je izjavio da su skladišta evropskog oružja sada poluprazna i biće potrebno vreme da se to nadoknadi… Uz probleme koje iziskuju i potrebe novih ogromnih izdvajanja iz nacionalnih i budžeta EU.

Ukrajinski vojni izvori su naveli i da su za ratište na području Donbasa takođe nužno potrebni dronovi, artiljerija i oklopna vozila, koji deluju uz američku satelitsku i obaveštajnu podršku, što je bitno i za američke sisteme protivvazdušne odbrane Patriot.

To zasad nije u stanju da nadomesti Evropa, čiji vođi će sutra upravo nastojati da utvrde šta evropski NATO saveznici mogu da učine da bi se ukrajinska vojska održala na položajima na frontu.

Bonus video:

(Espreso/Index/Beta/Preneo: V.Š)