Nacističko odmaralište za 20 hiljada ljudi na obali mora! Dizajnirao ga Hitlerov Šper, a ljudi sada tamo letuju

Na najvećem nemačkom ostrvu, Rigenu u Baltičkom moru, popularnom i veoma posećenom letovalištu, luksuzni apartmani sa staklenim balkonima koji gledaju na more bukvalno dele zidove sa ostacima nekadašnjeg nacističkog letovališta. U stvari, oni su raspoređeni u njemu, piše Punkufer.

Ogroman, gigantski kompleks pod nazivom Prora sastoji se od niza šestospratnica koje, samo 150 metara od mora, prate obalu u dužini od 4,7 kilometara. Nacistička vizija odmarališta sa deset hiljada dvokrevetnih soba izgrađena je između 1936. i 1939. godine.

Sada kontroverzni, ali tipičan primer arhitekture Trećeg rajha, dizajnirao je Klemens Kloc, a izgradnju je nadgledao „Hitlerov arhitekta“ Albert Šper. Koncept je osmislio ranih 1930-ih Robert Lei, šef nacističkog ideološkog programa „Kraft durch Freude“ („Snaga kroz radost“), vođen idejom da svaki radnik zaslužuje odmor na plaži.

Tako da je svaka soba imala pogled na more, dva kreveta, ormar i umivaonik. Ništa više nije moglo da stane u skromni tlocrt od 2,5 sa 5 metara, pa su na svakom spratu bila zajednička kupatila – bez pogleda na more. Odmaralište je imalo, ili je trebalo da ima, zajedničke trpezarije i brojne prostore za kulturna dešavanja, zabavu i sport.

Razlog zašto Hitler nije davao ženama da budu deo političke scene je JEZIV! Ispirao im um ovom odvrtanom doktrinom

Odmaralište koje to nije bilo

U izgradnji su učestvovale sve veće građevinske kompanije Trećeg rajha i skoro devet hiljada, naravno, prinudnih radnika. Sa izbijanjem rata 1939. prebačeni su u fabrike oružja, a Hitlerovo prvo od, navodno, pet planiranih odmarališta ostalo je prazno. Izgrađeno je osam stambenih blokova, bioskop i pozorište, ali nisu završeni bazeni i festivalska sala.

Prošle su decenije pre nego što bi gigantski armiranobetonski kompleks zaživeo kao izletište, ali i tada bi bio na ivici skandala. Tokom rata u Prori su bile smeštene izbeglice iz Hamburga, na kraju rata one iz Istočne Nemačke, a kada je sovjetska vojska zauzela ostrvo – i njihove artiljerijske brigade. Sredinom 1950-ih, nakon stvaranja Nacionalne narodne armije DDR-a, odmaralište je postalo vojna baza.

Nakon ujedinjenja, u Prori su smeštene izbeglice iz Hrvatske i BiH, a potom je deo kompleksa preuređen u omladinski hotel. Prora je 1994. godine proglašena spomenikom baštine, a da bi bila restaurirana, blok po blok je prodavana raznim privatnim investitorima.

Danas je veći deo kompleksa zaista preuređen u luksuzno odmaralište sa hotelima i apartmanima (sobe su povezane, a kupatila više nisu zajednička) pod nazivom Nova Prora.

Dokumentacioni centar Prora, koji se u jedan od blokova uselio 2000. godine, ne može dovoljno da istakne opasnost od takvog tretmana kompleksa i njegove istorije, jer se, tvrde, razvojem odmarališta ostvaruje Hitlerova prvobitna ideja.

Drugi tvrde da stvar nije toliko ozbiljna jer je namena Prore uvek bila isključivo turistička, pa bez obzira na to što je ideja bila Hitlerova, ne vide nikakve negativne konotacije vezane za restauraciju nacističkog odmarališta. Uglavnom su to oni koji prodaju stanove za skoro milion i po evra… Ali svi imaju pogled na more.

Bonus video:

(Espreso/N1)