Nemačka podeljena na istok i zapad, ovo nije viđeno 36 godina: Izbori probudili mračne duhove prošlosti (MAPA)

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora koji su juče održani u Nemačkoj jasnije je nego ikad pre: zemlja se opet deli na istok i zapad. Tako je sada mapa najmoćnije zemlje Evropske unije (EU) uglavnom crno-plava, što su boje konzervativaca CDU Fridriha Merca i ekstremnih desničara AfD, čija je jedna od liderki Alis Vajdel.

Najveći broj glasova osvojila je koalicija CDU/CSU koju je predvodio Merc, nešto manje od 30 odsto. Na drugom mestu nalazi se ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), sa oko 20 odsto glasova.

Nemačka ponovo podeljena na istok i zapad

Stranke koje su činile "semafor" koaliciju Olafa Šolca doživele su debakl, zbog čega je lider Liberala (FDP) Kristijan Lindner najavio povlačenje iz politike.

Definitivni pobednici izbora su CDU i AfD - stranke koje sada dominiraju političkom scenom u Nemačkoj. A upravo ta scena sada podseća na podelu između bivše DDR, odnosno Istočne Nemačke i stare Savezne Republike Nemačke. Ovo je podela koja je vladala u periodu Hladnog rata pa sve do pada Berlinskog zida.

Pobeda Mercove unije CDU/CSU

Mercova CDU desnog centra zalaže se za promenu migrantske politike i želi da napravi zaokret u odnosu na vladavinu Olafa Šolca.

Od potencijalnog zaokreta u dugotrajnoj nemačkoj politici nuklearne energije i odnosa prema Kini, do planova da se ponovo pokrene nemačko-francuska osovina kako bi se ojačala trgovina EU, Merc bi mogao da uzdrma politički pejzaž Nemačke i, jednim potezom - čitavu Evropsku uniju.

Merc smatra i da Evropa mora da izdvaja više novca za sopstvenu odbranu, ali ga jedna stvar razlikuje od Šolca kada je reč o pomoći Ukrajini: lider CDU smatra da Kijevu treba isporučiti rakete dugog dometa Taurus i da one mogu biti korišćene za napad na rusku teritoriju.

Ipak, ono što će biti vidljivo već na početku Mercovog mandata, ukoliko on uspe da formira vladajuću koaliciju, sigurno je promena migrantske politike koju je sprovel aAngela Merkel - žena koja je svojevremeno izbacila Merca iz vrha stranke.

Mračni planovi za migrante u Nemačkoj

Nakon što je u nemački parlament prošlog meseca stigao restriktivan predlog o migraciji i azilu, pojavili su se brojni strahovi o drastičnim promenama u politici Berlina nakon izbora. Ovo je bio predlog i dalje opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koju predvodi Merc.

Prema pisanju pojedinih medija, on želi i da uvede vanredno stanje zbog priliva migranata, a restriktivan predlog proguran glasovima AfD-a.

Ekstremno desničarska AfD sada je druga najmoćnija partija u Nemačkoj, što je najveći uspeh od Drugog svetskog rata.

Desnica doživljava uzlet prvi put od Drugog svetskog rata

AfD, čija je kandidatkinja za kancelarku bila Alis Vajdel, zalaže se za drastičnu promenu Nemačke kakvu poznajemo. Njeni glavni ciljevi i stavovi uključuju:

• Strogu kontrolu imigracije: AfD se snažno protivi politici masovne imigracije i azila, zalažući se za strože granične kontrole, deportacije i davanje prednosti evropskim migrantima
• EU skepticizam: Partija je kritična prema Evropskoj uniji i povremeno je pozivala Nemačku da napusti evrozonu ili čak i samu EU. Oni podržavaju labaviji evropski model saradnje sa više nacionalnog suvereniteta
• Protivljenje klimatskim politikama: AfD odbacuje nemačku tranziciju zelene energije i klimatske politike, tvrdeći da one štete ekonomiji i da su zasnovane na "klimatskoj histeriji"
• Zalaganje za "tradicionalne vrednosti": Partija promoviše konzervativne društvene vrednosti, protivi se rodnoj ideologiji i kritikuje LGBTK+ politiku u obrazovanju i javnom životu
• Povećanje ovlašćenja policije: AfD poziva na jaču policiju, strože kazne za zločine i oštriji stav protiv onoga što oni vide kao "islamizaciju" društva
• Ekonomski protekcionizam: Dok podržava slobodna tržišta, partija se takođe zalaže protiv globalizacije kada ugrožava nemačka radna mesta, favorizujući politike koje štite domaću industriju

Ko je Alis Vajdel, jedna od liderki AfD-a

Vajdel je jedna od samo devet žena u poslaničkoj grupi AfD u Bundestagu. Ostatak grupe čini 69 muškaraca.

Kad se 2013. učlanila u tek osnovanu AfD, to je tada bila evroskeptična i nacionalno-liberalna stranka. To se, po mišljenju Vajdel, nije promenilo sve do danas.

- Nastojimo da reformišemo Evropsku uniju - rekla je ona u avgustu za „Velt“, dodajući da, ukoliko propadne reforma EU, onda svakoj zemlji treba dati mogućnost da referendumom odluči o ostanku u bloku.

Vajdel bi zbog svog privatnog života možda i sama mogla da se suoči sa predrasudama unutar sopstvene stranke. Naime, njena životna partnerka je žena poreklom sa Šri Lanke, sa kojom ima dvoje usvojene dece.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)