„Najstrašnija fotografija na svetu“ na kojoj žena leži u krevetu krije još strašniju istinu: Blanš Monije je...

Priča o Blanš Monije isplivala je na površinu u maju 1901. godine, kada je pariski državni tužilac primio neobično pismo u kojem se otkrivala strašna tajna koja je čuvana četvrt veka.

Užasna priča je usmerena na članove ugledne porodice Monije koji su uživali visok društveni status i dobru reputaciju.

Ko su bili Monijeovi?

Blanš Monije rođena je 1849. godine u porodici iz visokog društva. Njena majka, madam Luiz Monije, bila je poznata po svom humanitarnom radu, dok je njen otac Šarl Monije vodio lokalni umetnički centar. Njen stariji brat, Marsel Monije, bio je diplomac pravnog fakulteta i radio je kao administrativni službenik u zajednici Puže-Tenije.

Šta se dogodilo sa Blanš Monije?

Blanš je bila mlada dama iz visokog društva, poznata po svojoj blagoj naravi i lepoti. Međutim, naljutila je roditelje kada se zaljubila u starijeg advokata koga porodica nije odobravala. Pošto je porodica Monije bila u centru pažnje zbog ugleda koji su imali u društvu, zajednica je bila iznenađena kada je jednog Blanš iznenada nestala.

Madam Luiz imala je spreman odgovor za znatiželjne i kada bi je pitali gde je njena ćerka, ona bi odgovorila da je Blanš otputovala, a s vremenom su ljudi prestali da postavljaju pitanja o njoj. Prošlo je dvadesetak godina od nestanka Blanš, a onda je stiglo pismo državnom tužiocu koje je razotkrilo njen nestanak i šta se zaista dogodilo.

Šta je pisalo u pismu?

„Poštovani državni tužioče, imam čast da Vas obavestim o izuzetno ozbiljnom slučaju. Govorim o neudatoj ženi koja je već 25 godina zatvorena u kući madam Monije, izgladnjivana je i primorana da živi u prljavštini – u sopstvenom izmetu.“

Užasno otkriće

Vlasti su 1901. godine upale u kuću porodice Monije. Iako su se ukućani opirali i odbijali da ih puste unutra, policija je na kraju uspela da uđe. Kako su pretraživali kuću, iz gornjeg sprata počeo je da dopire nesnosan smrad. Pronašli su vrata zaključana katancem.

Gde je pronađena Blanš Monije?

U potpuno zamračenoj sobi, okružena nečistoćom, ležala je izgladnela Blanš. Svuda oko nje bile su truli ostaci hrane, izmet i insekti. Bilo je to prvi put nakon 25 godina da ju je neko van porodice video. I prvi put od 1876. godine da je ugledala sunčevu svetlost. Bila je neuhranjena, sada već sredovečna žena, teška svega 25 kilograma. Nije imala snage čak ni da ustane i ode do toaleta, što je objašnjavalo haotičan prizor u sobi.

Jedan od policajaca kasnije je opisao šta su zatekli:

„Nesrećna žena ležala je potpuno naga na trulom slamnatom dušeku. Oko nje se formirao sloj prljavštine, fekalija, komadića mesa, povrća, ribe i buđavog hleba. Takođe smo videli školjke ostriga i insekte kako mile po njenom krevetu.“

Činilo se kao pravo čudo da je još uvek bila živa. Odmah su je prevezli u bolnicu, dok su njena majka i brat uhapšeni. Kada su lekari otvorili prozor, Blanš je promrmljala da je predivno opet udahnuti svež vazduh.

Zašto se ovo dogodilo?

Madam Luiz je priznala da nije želela da njena ćerka oženi siromašnog advokata, već da pronađe bogatog plemića. Kada Blanš nije htela da se povinuje, zatvorila ju je u sobu kao kaznu. Dok je bila zatočena, njen voljeni je preminuo 1885. godine, a ona je ostala zaboravljena. Njen brat, Marsel, pomogao je majci da je drži u zatočeništvu. Kada je priča dospela u javnost, ogorčeni građani okupili su se ispred njihove kuće, besni zbog monstruoznog zločina.

Madam Luiz nije mogla da podnese pritisak i doživela je srčani udar, preminuvši ubrzo nakon otkrića. Marsel je bio jedini preostali član porodice. Branio se tvrdnjama da Blanš nikada nije želela da napusti sobu i da je postala nasilna. Sud ga je prvobitno osudio na 15 meseci zatvora, ali je kasnije oslobođen.

Tragičan kraj

Nažalost, Blanš Monije nikada se nije oporavila od psiholoških trauma koje je pretrpela. Ostatak svog života provela je u duševnoj bolnici u Boi, gde je preminula 1913. godine, u 64. godini.

Bonus video:

(Espreso/Nova/J.R)