Ovde niko ništa ne poseduje i niko ništa ne zarađuje! Nemaju televizore ni mobilne telefone, način na koji žive...

Selo Darvel u Istočnom Saseksu na prvi pogled deluje kao mesto iz snova. Naime, tamo nema kriminala ni dugova, a svi stanovnici imaju osiguran krov nad glavom – sve to bez potrebe za zarađivanjem plate. Ne, nije reč o izmišljenoj utopiji, već o selu, gde zajednica od 300 ljudi već gotovo pola veka živi izvan okvira savremenog društva.

Mesto gde niko ništa ne poseduje

Ova zajednica, smeštena nedaleko od Hastingsa, deo je verske grupe Bruderhof, poznate po svojoj radikalnoj hrišćanskoj praksi. Stanovnici dele zajednički život, uzgajaju vlastitu hranu na farmama i u voćnjacima, vode vlastite škole, kuhinje, i čak upravljaju kompanijom dečijih igračaka i nameštaja koja vredi milione funti.

Njihov način života temelji se na ranim biblijskim tekstovima, a pridruživanje zajednici podrazumijeva odricanje od privatnog vlasništva, novca i društvenog statusa. Oni koji odluče da psotanu članovi zajednice moraju da prihvate stroga pravila, među kojima su zabrana razvoda, istopolnih odnosa i pridržavanje propisanog načina oblačenja.

Kako izgleda jedan dan u selu?

Dan u Darvelu počinje u 6 sati ujutro, a rad i školske aktivnosti traju od 7:30 do 17:00 uz dvosatnu pauzu za ručak. Modne trendove ovde nećete pronaći jer žene nose jednostavne tradicionalne haljine i marame, dok su muška odeća ležerne košulje i karirane majice.

Zanimljivo je da deca nemaju televizore, mobilne telefone ni društvene mreže. Ova zajednica veruje da je to ključ za sretnije i zdravije detinjstvo.

Postoje slična naselja širom sveta

Bruderhof zajednica ima još 23 slična naselja širom sveta, a celi pokret započeo je 1920. godine u Nemačkoj kao pacifistički pokret. Zbog svojih uverenja, njihovu imovinu su konfiskovali nacisti, nakon čega su pobegli u Englesku, gde su naišli na toplu dobrodošlicu.

Bernard Hibs, jedan od stanovnika Darvela, živi u zajedničkoj kući sa suprugom Rejčel, njihovom decom i roditeljima. Opisuje život kao jednostavan, ali ispunjen.

"Obično jedemo zajedno u zajedničkoj trpezariji, pevamo i slavimo kao jedna velika porodica. Počelo je sa mladim ljudima koji su želeli da u potpunosti slede Isusa, a taj duh i danas živi u nama", objasnio je.

"Nemam briga, nemam kredita, nemam vlastitu imovinu"

Bernard je istakao da mnogi posetioci dolaze sa predrasudama da je reč o kultu, ali se iznenade: "Nema čudnih rituala ni tajnih rukovanja. Previše smo normalni za kult."

Kao direktor za spoljne poslove, Bernard je jedan od retkih stanovnika sa pristupom računaru i mobilnom telefonu. "Nemam briga, nemam kredita, nemam vlastitu imovinu. Ako mi trebaju cipele, samo ih zatražim i isti dan ih dobijem. Imamo 10 automobila na 300 ljudi i sve funkcioniše savršeno", zaključio je.

Bonus video:

(Espreso/ Index/ Prenela: T.M.)