Prva reakcija Ukrajine nakon najnovijih tvrdnji vezanih za Trampa i Zelenskog: Evo šta se dešava!

Andrij Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, izjavio da je ta zemlja “veoma blizu stvarnog okončanja rata, pravednim i trajnim mirom“.

Kako prenosi Dejli mejl, ova izjava dolazi nakon što su Ukrajinci ostali užasnuti izveštajem na proruskom sajtu, a u kom se tvrdi da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da natera Kijev na nepovoljan prekid vatre do Uskrsa.

Jermak, koji bi sledeće nedelje trebalo da prisustvuje Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji na kojoj se očekuje da će Tramp zvanično predstaviti svoj plan za mir u Ukrajini, dao je komentar za Asošijeted pres.

On je, naime, rekao: "Neophodno je da lideri i politički stručnjaci koji će biti u Minhenu shvate da je to zamah ka miru".

"Veoma smo blizu stvarnog okončanja ovog rata, pravednim i trajnim mirom, ali potrebno je da budemo zajedno – da ne damo Rusiji priliku da podeli svet, da podeli partnere", rekao je Jermak.

On je dodao da je imperativ da Ukrajina bude front i centar bilo kakvih planova o prekidu vatre.

"Mislim da je važno da prođemo kroz ove konsultacije i pregovore pre nego što (Trampova) administracija ima bilo kakve planove", istakao je Jermak.

"Naš stav je da je nemoguće imati, i biće velika greška imati bilo kakve planove bez učešća Ukrajine u pripremi ovog plana", dodaje ukrajinski zvaničnik.

Dejli mejl ocenjuje da Jermakova izjava dolazi usred "sve većeg užasa Ukrajinaca", kako su naveli, zbog izveštaja o procurelom planu za Ukrajinu kojim bi Tramp pokušao da natera ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pristane na prekid vatre sa Rusijom do Uskrsa.

Nepotvrđeni planovi, koje je preneo ukrajinski list Strana, koji je opisan kao proruski, kruže u "političkim i diplomatskim krugovima" u Ukrajini, i uključiće prekid vatre do 20. aprila koji bi zamrznuo stalno napredovanje Rusije, zabranu pridruživanja Ukrajine NATO-u i zahtev da Kijev prihvati rusku državu.

Povrh toga, ukrajinske trupe će biti prinuđene da napuste rusku oblast Kursk, gde je pokrenuta nova ofanziva, dok bi kontingent evropskih vojnika, koji bi mogao da uključuje britanske trupe, kontrolisao demilitarizovanu zonu.

Američke trupe neće biti uključene u ovaj kontingent.

Od EU će navodno biti zatraženo da pomogne Ukrajini u njenim naporima za rekonstrukciju, koji bi mogli koštati čak 486 milijardi dolara u narednoj deceniji, prema mišljenju nemačkog fonda Maršal.

Ukrajinski predsednik negirao je ranije postojanje planova za prekid vatre, a Bela kuća još nije zvanično komentarisala te izveštaje.

Ukrajina pred velikim problemom?

Sa druge strane, sredstva koja je američki Kongres odobrio za snabdevanje Ukrajine oružjem tokom administracije Džoa Bajdena gotovo su iscrpljena, a većina naoružanja već je isporučena.

Paket pomoći od 30. decembra, koji je potpisao bivši predsednik SAD Džo Bajden, iskoristio je poslednja finansijska sredstva iz Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini. Ova inicijativa je od 2022. godine obezbedila 32,7 milijardi dolara za nabavku nove vojne opreme za Ukrajinu. Završni paket uglavnom je uključivao projektile za protivvazdušnu odbranu, municiju za raketne sisteme poput HIMARS-a i artiljerijske granate.

Čak i pre nego što je novi američki predsednik Donald Tramp preuzeo dužnost, Pentagon je za 2025. godinu predložio izdvajanje 300 miliona dolara za obnovu fonda Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini. Od ukupno 45,8 milijardi dolara izdvojenih u posebnom fondu za hitne vojne isporuke ("drawdown"), ostalo je tek 3,8 milijardi dolara – svega 8% prvobitnog iznosa.

Mehanizam "drawdown" funkcioniše tako da američke kompanije koje proizvode oružje dobijaju sredstva za nadoknadu starog naoružanja poslatog Ukrajini, dok se novoproizvedeno oružje uglavnom zadržava u SAD. Zbog toga će stvarna vrednost opreme koja će biti poslana Ukrajini biti znatno manja od preostalih 3,8 milijardi dolara, piše Kyiv Independent.

Buduće isporuke zavise od Trampa

Novi saziv Kongresa još nije odobrio budžet za 2025. godinu, a buduće isporuke oružja Ukrajini u velikoj meri zavise od Trampa. Ukrajinska zavisnost od američke vojne pomoći daje Trampu značajnu pregovaračku prednost. Čini se da Tramp želi da iskoristi tu prednost kako bi sklopio dogovor vezan za ukrajinske zalihe minerala. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nagovestio je da je spreman na pregovore.

Američka vojna oprema bila je ključna za ukrajinsku odbranu. Zelenski je nedavno izjavio da američko oružje čini otprilike 40% ukupnog ukrajinskog naoružanja, što je i dalje značajan udeo uprkos sve većoj domaćoj vojnoj proizvodnji. Međutim, sporost isporuka izazvala je kontroverze, posebno od kraja 2023. godine. Iako su paketi politički odobravani, proces fizičke isporuke često je kasnio, a praćenje isporuka ostalo je problematično.

Isporuke traju predugo

S obzirom na to da se sredstva bliže kraju, Pentagon tvrdi da je već isporučena velika većina predviđenog oružja.

"Od 10. januara Ministarstvo odbrane isporučilo je 89% ključne municije, 94% protivtenkovskih sistema i 75% drugih vatrenih sposobnosti predviđenih kroz Predsedničko ovlašćenje za hitne isporuke", izjavio je potpukovnik Čarli Dits, portparol Pentagona.

"Najviše se trenutno isporučuju vozila, a dostave će se nastaviti tokom leta. Isporuka ključne borbene opreme, poput artiljerijskih sistema i borbenih vozila Bredli, kao i drugih oklopnih vozila poput M113 i HMMWV, traje duže jer vozila prvo moraju biti popravljena", rekao je Dits.

Ukrajini hronično nedostaje municije

Američka borbena vozila trenutno nisu glavni prioritet za ukrajinsku vojsku, kaže Katerina Bondar, analitičarka iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

"Ukrajina ne može sama proizvoditi Bredlije, ali takva vozila u ovom trenutku nisu ono što joj najviše treba na frontu", rekla je Bondar.

Prema njenim rečima, potrebe Ukrajine su daleko jednostavnije:

"Ukratko, 155-milimetarske granate. Možda nisu najspektakularnije, ali Ukrajina najviše treba artiljerijsku municiju, dalekometne projektile i protivvazdušne sisteme – skupu, ali preko potrebnu vojnu opremu", dodala je.

Češka spasila Ukrajinu u ključnom trenutku – sledi preokret?

Češka je prošle godine pokrenula inicijativu za nabavku municije za Ukrajinu. Sada bi ta inicijativa mogla biti ugrožena zbog opozicione stranke ANO, koju predvodi bivši češki premijer Andrej Babiš. On cilja na politički povratak na izborima kasnije ove godine.

Populistička stranka ANO, koja vodi u anketama, obećala je da će, ako dođe na vlast, zaustaviti inicijativu nabavke municije.

"Moramo prekinuti sadašnji način rada", rekao je Karel Havliček, zamenik predsednika ANO.

Češki predsednik Petr Pavel prošle godine je objavio da njegova vlada koordinira kupovinu artiljerijskih granata na međunarodnom tržištu kako bi pomogla Ukrajini u obnavljanju iscrpljenih zaliha municije.

Ukrajinski zvaničnici i vojnici tvrde da je ova inicijativa pomogla u popunjavanju nedostatka municije u trenucima kada su ukrajinske snage bile pod pritiskom velike ruske ofanzive.

Češki zamenik ministra spoljnih poslova Eduard Hulicius izjavio je da je inicijativa prošle godine uspela da isporuči 520.000 komada 155-milimetarske municije u Kijev te da će dodatnih 300.000 granata biti isporučeno ove godine.

Babiš nastoji da ponovo preuzme vlast nakon što je bio premijer do 2021. godine. Liberalna vlada u Pragu upozorava da bi njegov povratak mogao značiti distanciranje od Ukrajine.

Bonus video:

(Espreso/B92/Telegraf)