Crno im se piše: Tramp preti žestokim udarom na Evropu, a evo ko bi najviše nastradao ako stvarno ovo uradi!

Trend zatvaranja prema spoljnoj trgovini u prethodnih nekoliko godina postaje sve jači. Prvi vesnik tog trenda bio je američki predsednik Donald Tramp koji je u svom prvom mandatu uveo niz carina na robu iz Kine i Evrope, koje su zatim uzvratile kontramerama.

Bajdenova administracija, iako manje privržena protekcionizmu nije uspela da se odupre ovim tendencijama, te je i sama uvodila nove carine.

Pobeda Donalda Trampa, koji je u fokus svoje kampanje stavio novu turu carina potvrdila je američko opredeljenje za protekcionističku politiku i odnela nade za potencijalni zaokret u međunarodnoj trgovini.

Koji su argumenti protrampovskog tabora? Sam Tramp u svojim govorima ističe kako Kina, ali i ostatak sveta, iskorišćavaju Sjedinjene Američke Države i veštački podižu konkurentnost svoje robe – tako što manipulišu svojim valutama ili subvencionišu svoje izvozne kompanije, čime se sa tržišta u SAD potiskuje američka roba.

Stoga, kaže Tramp, SAD mora da podigne carine kako bi ispravila ove „nepravde“ i bila u ravnopravnom položaju sa konkurentima iz ostatka sveta.

U ovim argumentima ima i elemenata istine. S jedne strane, tačno je to da mnoge zemlje podržavaju svoje izvoznike kroz subvencije i druge vidove podsticaja (npr. poreske olakšice), pri čemu se Kina, glavna meta Trampovih carina, posebno ističe po obimu podrške svojim kompanijama. S druge strane, ni SAD nisu imune na ovakve politike.

Međutim, ono što je zajedničko ovim vidovima podrške domaćim kompanijama (odakle god da su), je to da one mogu stvoriti distorzije u ekonomskoj efikasnosti globalne privrede, tj. „maskiraju“ realnost o tome ko je zapravo najefikasniji proizvođač, jer neki među njima do svoje pozicije na tržištu dolaze zahvaljujući podršci svojih matičnih država, a ne zahvaljujući tehnologijama, znanju itd. Problem sa carinama je u tome što one te probleme ne rešavaju, već dodaju još jedan sloj distorzija.

Troškove takvih distorzija će neko na kraju morati da podnese, bilo da je to uvoznik ili izvoznik. Kada je reč o carinama, izvoznik zbog njih po pravilu spušta svoju cenu kako bi proizvod ostao konkurentan nakon dodavanja carine. S druge strane, troškovi koje carine nanose uvoznicima su odraženi u većim nabavnim cenama po kojima plaća ocarinjeni proizvod, a oni te troškove zatim (jednim delom) prebacuju na krajnje potrošače tako što se povećavaju cene koje se plaćaju u prodavnicama.

U kojoj meri će se troškovi carina preliti na izvoznike (kroz niže prodajne cene), a u kojoj na uvoznike (kroz više nabavne cene) zavisi od niza različitih faktora poput vrste proizvoda, strukture tržišta i sličnog. U slučaju Trampovih carina iz 2018. godine, istraživanja pokazuju da su se troškovi skoro u potpunosti prelili na uvoznu privredu, tj. na SAD, što će se po svemu sudeći desiti i sa novim carinama koje je Tramp najavio.

Tramp je u poslednjoj kampanji od govora do govora licitirao sa različitim brojkama. Za Kinu su najavljivane carine varirale između 40% i 60%, dok se za ostatak sveta kao donja granica pominjala brojka od 10%.

Ove carine bi do 2026. godine dovele do poskupljenja uvoznih proizvoda od oko 10%. Pored toga, Budžetska kancelarija američkog Kongresa uz rast cena predviđa i usporavanje ekonomske aktivnosti u dugom roku. Veće carine bi, razume se, dovele do još snažnijih negativnih efekata.

Osim toga, carine sa sobom donose još jedan negativan efekat, koji se često zanemaruje, a odnosi se na to kako se povećanja cena koje one prouzrokuju odražavaju na domaćinstva na različitim nivoima dohotka.

Relativno posmatrano, poskupljenja prouzrokovana carinama najteže pogađaju siromašnije segmente stanovništva. Razlog za to je što će svi građani na svom novčaniku osetiti identično povećanje cena, bez obzira na status, ali će udeo budžeta koji „pojedu“ poskupljenja zbog carina biti najviši upravo kod najsiromašnijih građana.

Dodatni problem je to što će ovo teško biti kraj šteti koju carine nanose američkoj privredi i građanima. Nakon što se usvoje nove carine, velika je verovatnoća da će druge zemlje uzvratiti kontramerama, nakon čega će se SAD potencijalno odlučiti za još jednu turu carina. Time će se pobrojani problemi samo dodatno multiplikovati.

Na kraju, još jedan problematičan aspekt ekonomskog zatvaranja je što njega često prati i kulturno zatvaranje. Pitanje imigracione politike bilo je jedna od fokusnih tačaka prošlogodišnje predsedničke kampanje u SAD-u. Nove simptome takođe vidimo i u rascepu koji se otvorio u Trampovom taboru oko H-1B viza za visokokvalifikovane radnike iz inostranstva.

Tu su se na meti jednog dela Trampovih pristalica našli stručnjaci iz Indije, koji se često zapošljavaju u američkom IT sektoru. Taj deo Trampovog tabora jeste delom motivisan protekcionističkih razlozima, sa ciljem da se radna mesta sačuvaju za građane SAD, ali su zabeleženi i rasistički ispadi.

S druge strane, dobar deo Trampovog tabora čine ljudi koji se bave preduzetništvom, poput Ilona Maska.

Oni shvataju koliko je važno da Sjedinjene Američke Države ostanu otvorene za stručne i školovane ljude koji u toj zemlji žele da naprave karijeru i koji su, istorijski posmatrano, bili jedna od ključnih komponenti američkog uspeha. Za sada, prevagu je odnela preduzetnička struja na čelu sa Maskom, ali da li će tako ostati do kraja Trampovog mandata ostaje da se vidi.

Tramp nešto kasnije uslovio dalju podršku Ukrajini i podigao veliku buru.

On je rekao da želi da postigne sporazum sa Ukrajinom o dobijanju pristupa metalima poznatim kao "retka zemlja", kao uslov za nastavak podrške SAD ratu protiv Rusije.

Obraćajući se novinarima u Ovalnom kabinetu Bele kuće, Tramp se požalio da su SAD poslale više vojne i ekonomske pomoći Ukrajini nego njeni evropski partneri.

"Želimo da napravimo dogovor sa Ukrajinom gde će oni kompenzovati ono što im obezbeđujemo sa njihovom 'retkom zemljom' i drugim stvarima", istakao je američki lider, prenosi Asošiejted pres.

On je napomenuo da je od ukrajinske vlade dobio vest da bi bili spremni da sklope dogovor kako bi SAD dali pristup elementima koji su ključni za modernu visokotehnološku ekonomiju.

"Ulažemo stotine milijardi dolara. Imaju velike količine 'retke zemlje'. I želim sigurnost u snabdevanju ovim metalima, a oni su voljni da to učine", dodao je američki predsednik.

Tramp je naveo da su razgovori u toku kako bi se rusko-ukrajinski sukob priveo kraju.

"Napravili smo mnogo napretka u Rusiji i Ukrajini. Videćemo šta će se desiti. Zaustavićemo taj smešni rat", poručio je američki lider.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u subotu agenciji Asošijeted pres da su bilo kakvi pregovori između SAD i Rusije, bez Ukrajine neprihvatljivi.

"Oni možda imaju svoje odnose, ali pričati o Ukrajini bez nas je opasno za sve", rekao je Zelenski.

On je naveo da je njegov tim bio u kontaktu sa Trampovom administracijom, ali su ti razgovori na ''opštem nivou''. Dodao je da veruje da će uskoro biti održani lični sastanci kako bi se ''razvili detaljniji sporazumi''.

Grenland je takođe reagovao zbog njegovih konstantnih pretnji

Grenland, nad kojim bi američki predsednik Donald Tramp želeo da preuzme kontrolu, namerava da usvoji predlog zakona kojim bi se zabranile strane donacije političkim strankama te zemlje, objavio je u ponedeljak parlament koji je o toj temi raspravljao na današnjoj sednici.

Takav bi dokument omogućio "očuvanje političkog integriteta Grenlanda", stoji u dokumentu u kojem se predstavlja nacrt zakona. Njegovo usvajanje ne bi trebalo da bude problem s obzirom na to da vladajući imaju većinu u parlamentu.

Nacrtom zakona je predviđeno da "stranke, uključujući lokalne ogranke i ogranke mladih, ne smeju da primaju priloge od stranih ili anonimnih donatora".

- Strani donatori su definisani kao donatori koji borave ili imaju prebivalište van Grenlanda - stoji u tekstu.

Predlog zakona biće hitno razmotren u utorak. On "mora da se razmotri u svetlu geopolitičkih interesa i trenutne situacije, a znamo da su predstavnici savezničke supersile izrazili interes za preuzimanjem i kontrolom nad Grenlandom".

Još od prvih izjava Donalda Trampa u kojima je govorio o potrebi za preuzimanjem ovoga arktičkog ostrva, njegovi lideri su više puta istakli da on nije na prodaju, ali su njegove vlasti "otvorene" za poslovne predloge.

Grenland je deo Danske sa širokom autonomijom.

Zato su danske vlasti više puta istakle da Grenland pripada svojim stanovnicima, Grenlanđanima.

Naglasile su takođe da imaju podršku svojih evropskih partnera kada je posredi poštovanje granica i nacionalnog suvereniteta.

Izbori bi na Grenlandu trebalo da se održe do 6. aprila, ali političari su zabrinuti zbog mogućih stranih uplitanja.

Nedavno je AFP-u Aaja Chemnitz, koja teritoriju zastupa u danskom parlamentu, rekla da će bez sumnje "različiti ljudi i različite grupe pokušati da utiču na izbore na Grenlandu."

Bonus video:

(Espreso/Nova/Ivan Lakićević/Preneo: V.Š)