"Mislim da je ozbiljan i potencijalno vrlo opasan" Evropska moćnica pričala 45 minuta sa Trampom - ovo nije šala!

Grenland, ostrvo od strateške važnosti zbog novih brodskih ruta i bogatih mineralnih resursa, sve više postaje ključna tačka u spoljnoj politici bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Prema poslednjim informacijama, Tramp je tokom 45-minutnog razgovora s danskom premijerkom Mete Frederiksen prošle sedmice ponovo insistirao na nameri da preuzme Grenland.

Frederiksen je, međutim, jasno odbila tu ponudu, naglasivši da ostrvo nije na prodaju, ali je predložila mogućnost saradnje u vezi s vojnim bazama i rudnim resursima, prenosi Večernji.

Izvori iz evropskih krugova koji su upoznati s razgovorom, navode da je Tramp bio veoma agresivan. Prema njihovim rečima, pretio je Danskoj specifičnim merama, uključujući uvođenje tarifa.

Četiri sadašnja i bivša visokopozicionirana evropska zvaničnika, koja su razgovarala sa Financial Timesom, potvrdila su da je razgovor bio vrlo napet i da su detalji ovog susreta samo dodatno produbili zabrinutost u Evropi.

Mnogi analitičari sada strahuju da bi povratak Trampa na vlast mogao ozbiljno ugroziti transatlantske odnose, dok američki predsednik pojačava pritisak na saveznike da se odreknu teritorija u korist SAD-a.

Tramp je u svom drugom mandatu ponovo izrazio interes za preuzimanje Grenlanda, ali i drugih teritorija, uključujući Panamski kanal, pa čak i Kanadu.

Komentari zvaničnika sugerišu da su svi prethodni pokušaji da se Trampov zahtev shvati ozbiljno bili uzaludni, ali su sada ozbiljno zabrinuti da bi njegov interes za Grenland mogao postati stvarna pretnja.

"Bilo je strašno", rekao je jedan izvor, dok je drugi dodao: "Pre toga bilo je teško shvatiti njegov zahtev ozbiljno, ali sada mislim da je ozbiljan i potencijalno vrlo opasan."

Zašto Tramp želi Grenland?

Tramp je skoro na konferenciji za novinare na Floridi odbio da isključi upotrebu vojne ili ekonomske sile za preuzimanje teritorije od Danske, američkog saveznika i članice NATO-a.

"Grenland nam je potreban za nacionalnu bezbednost", rekao je on, tvrdeći da Danska treba da ga se odrekne kako bi "zaštitila slobodan svet". Zapretio je da će Danskoj uvesti carine ako to ne učini.

"To mora da se desi"

Tramp je ranije na društvenim mrežama objavio da je potencijalna američka akvizicija teritorije Arktika "dogovor koji se mora dogoditi" i objavio fotografije svog najstarijeg sina Donalda Trampa mlađeg, koji je juče posetio Grenland.

"Učinimo Grenland ponovo velikim", dodao je novoizabrani predsednik.

Danska je posle konferencije za novinare oštro osudila predlog, rekavši da najveće ostrvo na svetu nije na prodaju. Tokom svog prvog mandata, Tramp je ohrabrivao svoje pomoćnike da istraže načine za kupovinu Grenlanda, poluautonomne teritorije poznate po svojim prirodnim resursima i strateškoj lokaciji za nove brodske rute, za koje se očekuje da će se otvoriti kako se led na Arktiku topi.

Pre nekoliko nedelja, Tramp je ponovo pokrenuo to pitanje na društvenim mrežama, tvrdeći da su "vlasništvo i kontrola Grenlanda apsolutno neophodni".

Ključne su klimatske promene

Ogromni ledeni pokrivači i glečeri Grenlanda brzo se povlače kako se Zemlja zagreva zbog ubrzanih klimatskih promena. To topljenje leda moglo bi omogućiti bušenje nafte i rudarenje minerala kao što su bakar, litijum, nikl i kobalt. Ovi mineralni resursi su ključni za brzo rastuće industrije koje proizvode turbine na vetar, dalekovode, baterije i električna vozila.

Zbog viših temperatura, oko 28.500 kvadratnih kilometara grenlandskih ledenih pokrivača i glečera se već otopilo u protekle tri decenije, što je površina otprilike veličine američke države Masačusets.

Potencijalno vredno nalazište minerala, ali i novi pomorski putevi

Danska vlada je 2023. objavila izveštaj u kojem je detaljno opisan potencijal Grenlanda kao bogatog nalazišta vrednih minerala. Arktičko ostrvo ima "povoljni uslove za formiranje rudnih naslaga, uključujući mnoge kritične sirove minerale".

Topljenje leda na Arktiku otvara i novu stratešku, geopolitičku prednost – kraće i efikasnije morske puteve. Na primer, plovidba Arktičkim morem od zapadne Evrope do istočne Azije je oko 40 odsto kraća u poređenju sa plovidbom kroz Suecki kanal. Brodski saobraćaj na Arktiku je već porastao za 37 odsto u protekloj deceniji, prema nedavnom izveštaju Arktičkog saveta.

Kina je pokazala značajno interesovanje za novu rutu kroz Arktik, a u novembru su se Kina i Rusija dogovorile da sarađuju na razvoju arktičkih pomorskih ruta.

"To je auto-put od Arktika do Severne Amerike"

Tramp je više puta nazvao klimatske promene "prevarom". Ali jedan od njegovih bivših savetnika za nacionalnu bezbednost, Robert C. O'Brajan, sugerisao je da je, između ostalog, upravo zbog posledica ovih promena Tramp zainteresovan da Grenland postane američka teritorija.

"Grenland je auto-put od Arktika pa sve do Severne Amerike, do Sjedinjenih Država", rekao je za Foks njuz.

"Strateški, to je veoma važno za Arktik, koji će biti kritično bojno polje budućnosti, jer kako klima bude toplija, Arktik će biti ruta koja može smanjiti upotrebu Panamskog kanala", dodao je on.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Đorđe Đurić/Preneo: V.Š)