PREMINUO PANAMSKI DIKTATOR: Noriega umro u 83. godini života!

General Manuel Antonio Noriega, bivši vojni lider Paname, umro je u 83. godini, izjavili su zvaničnici te zemlje.

Noriega je nedavno imao operaciju na mozgu, prenosi BBC.

Noriega je nedavno imao operaciju na mozgu, prenosi BBC. Bio je ključni američki saveznik, ali je sklonjen kada su trupe SAD-a izvršile invaziju 1989. godine, a kasnije je bio optužen i zatvoren u Americi za zbog trgovine drogom.

Noriega je poslednje dve decenije proveo u zatvoru, jednu u SAD, a drugu u Francuskoj bog krijumčarenja narkotika i pranja novca, a kaznu je služio i u Panami zbog uklanjanja političkih protivnika.

Otpušten je iz zatvora u januaru kako bi se pripremio za operaciju.

Rođen je u Panama Sitiju 11. marta 1934. godine. Najveći deo obrazovanja dobio je u peruanskoj Vojnoj školi Horiolos u Limi. Takođe je prošao obuku iz obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada u Školi Amerika u Fort Galiku 1967, kao i kurs psiholoških operacija u Fort Bragu, Severna Karolina.

Promovisan je u pripadnika Panamske nacionalne grade 1967, a u čin poručnika je unapređen 1968. Tvrdi se da je bio vojničke zavere da se ukloni sa vlasti Arnulfo Arijas, mada po Norijegi, ni on ni njegov mentor Omar Torihos nisu bili umešani. U borbi za vlast nakon koja je usledila, uključujući i neuspeli puč iz 1969, Norijega je podržavao Torihosa.

Torijos ga je unapredio u čin potpukovnika i postavio za šefa vojne obaveštajne službe.

Omara Torihosa je na mestu komandanta Panamske nacionalne garde nasledio Florensio Flores Agilar. Njega je sledeće godine nasledio Ruben Dario Paredes, a Norijega je postao šef štaba. Paredes je podneo ostavku na to mesto kako bi se kandidovao za predsednika i imenovao Norijegu za svog naslednika.

Učvršćivanje položaja de fakto vladara

Tokom 1970-ih i 1980-ih, Noriega je uspevao da manipuliše američkom politikom prema svojoj zemlji, dok je u isto vreme vešto gomilao skoro apsolutnu vlast u Panami.

Norijega je učvrstio svoj položaj de fakto vladara u avgustu 1983. kada je unapredio sebe u čin generala. Pružio je Sjedinjenim Državama nove povlastice, i, uprkos sporazumima o Panamskom kanalu, dozvolio je SAD da uspostave stanice za prisluškivanje u Panami.

Pomagao je proameričke gerilce u Nikaragvi kao posrednik u slanju američkog nova i oružja po nekim tvrdnjama. Međutim, Norijega tvrdi da je njegov stav u tom periodu bio neutralan, pošto je dopuštao gerilcima sa obe strane slobodan prolaz kroz Panamu, pod uslovom da ne koriste Panamu kao bazu za vojne operacije.

Skupština Paname je imenovala Noriegu za "glavnog izvršnog oficira" vlade, formalizujući stanje koje je postojalo već 6 godina.

U oktobru 1984. Noriega je dozvolio prve predsedniče izbore u poslednjih 16 godina. Kada su početni rezultati pokazivali da će bivši predsednik Arnulfo Arijas zabeležiti pobedu, Noriega je zaustavio prebrojavanje.

Saradnja sa CIA-om i suđenje

Iako Noriega nije bio ugovorom povezan sa CIA do 1967, sarađivao je sa njom od kraja 1950-ih do 1989, a na njenom platnom spisku je bio do 5. februara 1988., kada je služba za borbu protiv trgovinu narkoticima podigla optužnice protiv njega.

Na suđenju Noriega je pokušao da se odbrani predstavljajući kriminalna dela za koje je optužen kao deo rada za CIA. Vlada SAD nije dozvolila bilo kakvo obelodavanje razloga zašto su Sjedinjene Države plaćale Noriegu jer je ova informacija proglašena tajnom i njeno otkrivanje bi bilo protiv interesa SAD.

Okružni sud je zauzeo stav da je informacija o sadržaju tajnih misija u kojima je Noriega učestvovao u zamenu za navodne isplate bilo irelevantno za njegovu odbranu. Sud je presudio da bi predstavljanje dokaza o Norieginoj ulozi u CIA-i "zbunilo porotu".

(Espreso.co.rs / BBC)