STANJE U EVROPI ALARMANTNO! Ovo se nikada od sada nije desilo na tlu starog kontinenta, stilo DRAMATIČNO UPOZORENJE

Potrošnja kokaina naglo je porasla širom Evrope. U posljednjih 10 godina Evropljani su razvili ozbiljan problem sa kokainom, piše britanski Gardijan. Droga koja potiče iz prašuma Južne Amerike širom evropskog kontinenta troši se u rekordnim količinama. Nikada do sada u Evropi nisu bile dostupne ovolike količine droge, upozorio je Aleksis Gosdel, direktor Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA), predstavljajući najnovije izvešće.

Evropa ostaje bez heroina, a alternative su mnogo gore, piše Politico. U prošloj godini su četiri miliona ljudi u EU konzumirali kokain, gotovo tri miliona sintetičkog MDMA, odnosno ekstazija, a 22 miliona kanabisa, prenosi Euronews, a još milion drugih koristilo je brojne druge psihoaktivne supstance.

Uticaj upotrebe droga sada je vidljiv gotovo svuda u društvu. Izveštaj za 2024. godinu pokazao je da je broj onih koji priznaju da su bar jednom koristili kokain skočio s 14,4 miliona u 2022. na 15,4 miliona, a za uzimanje MDMA broj je skočio sa 10,6 miliona na 12,3 milijuna, prenosi Euronews. Čak 85,4 miliona Evropljana priznalo je da je koristilo kanabis nekad u životu, dok je u izveštaju za 2022. godinu taj broj bio 78,6 miliona.

Kokain odgovoran za petinu smrtnih slučajeva u 2021.

Prema Evropskom izveštaju o drogama za 2024. godinu, ostaci kokaina u otpadnim vodama povećali su se u dve trećine evropskih gradova u poslednje dve godine. Proteklih pet godina širom kontinenta zaplenjene su rekordne količine kokaina. Članice EU zaplenine su više od 323 tone kokaina 2022. godine. Njegova cena je takođe sada dosta povoljnija: izveštaj Evropola i EMCDDA-a pokazao je da je gram kokaina 2020. godine bio 38 posto jeftiniji u poređenju sa cenom tokom 2015. godine. Kokain je 2023. bio drugi najčešći razlog hospitalizacije zbog uzimanja droga u Evropi. Smatra se da je odgovoran za oko petinu smrtnih slučajeva od predoziranja 2021. godine.

Kokain, naravno, nije jedini. Direktor EMCDDA-a upozorio je da se zloupotrebljavaju brojne supstance za koje donedavno niko ne bi mogao da pomisli da bi ih ljudi koristili, poput veterinarskih proizvoda. Do kraja 2023. godine EMCDDA je pratio više od 950 novih psihoaktivnih stvari, od kojih je 26 prvi put zabeleženo u Evropi. Među njima su nitazemi, proizvedeni u Kini. Visoka dostupnost različitih supstanci dovodi i do sve češće upotrebe dve ili više psihoaktivnih supstanci istovremeno, što povećava zdravstveni rizik.

U SAD su lekovi protiv bolova ustupili mesto heroinu, a heroin sintetičkim opioidima, što je izazvalo strah da će do sličnog procesa doći u Evropi - posebno nakon što su talibani u aprilu 2022. godine zabranili uzgoj opijuma i preradu heroina, uništivši 95 posto proizvodnje u Avganistanu. Kako Avganistan proizvodi 90 posto svetskog heroina, "bilo bi mudro pripremiti se za moguću nestašicu heroina krajem 2024. ili 2025.", predviđa EMCDDA.

Iz SAD dolazi informacija da su sintetski opioidi, prvenstveno fentanil, nedavno ubili oko 75.000 ljudi. Otkako je oko 2000. godine eksplodiralo korištenje lekova protiv bolova na recept, u SAD je od predoziranja u osnovi legalnim lekovima umrlo preko milion ljudi.

Kokain u Evropu stiže 80-ih godina

Međutim, tempirana bomba koja otkucava jeste transformacija kokaina u robu za masovnu potrošnju, upozorava Politico. Kokain je u Evropu prvi put stigao osamdesetih kao elitna droga, droga za slavne i bogate. Kako je rasla pristupačnost kokaina i kreka, posebno u zemljama poput Francuske i Belgije, rasle su i negativne posljedice. To će se samo pogoršati jer prekomerna proizvodnja povećava čistoću droge, koja je skočila za 45 posto u poslednjih 10 godina. To znači da za isti novac oni slabije platežne moći mogu da dobiju više.

Sve veću potrošnju kokaina u Evropi belgijske vlasti nazvale su tsunamijem, koji je izazvao val nasilja. Gradonačelnica Amsterdama Femke Halsema lani je upozorila da trgovina kokainom dovodi Holandiju u opasnost da postane narko-država, preplavljena kriminalnim novcem, nasiljem i iskorištavanjem. U proteklih pet godina u Antverpenu, gde je prošle godine zaplenjeno rekordnih 116 tona kokaina, bilo je pucnjave, podmetanja požara i bombaških napada dok se organizovanekriminalne grupe bore za kontrolu. Zabrinuti zbog uticaja organizovanog kriminala, gradonačelnici Antverpena, Hamburga i Roterdama nedavno su zajedno putovali u glavni grad Ekvadora, Kito, da bi razgovarali o zajedničkoj borbi protiv krijumčarenja droge.

Kako se proizvodI kokain?

Kokain se proizvodi od lišća koke, obično u improvizovanim laboratorijama smeštenima u prašumama andskih država, a pre prodaje često se meša sa raznim supstancama. Može se kombinovati sa sodom bikarbonom, da bi se dobio proizvod nalik na kamen koji se zove krak, koji se obično puši. Droga u Evropi seje smrt, ali puno je gore nasilje koje hara ulicama ekvadorskog Gvajakila, piše Gardijan. Najmanje šest kriminalnih grupa bori se za prevlast i kontrolu nad krijumčarskim rutama, poslednjih godina jedva da je prošao dan a da skupljači leševa nisu pokupili barem jedno tijelo s ulica. Bande se bore oko pristupa ekvadorskim lukama, iz kojih se svake godine u Evropu šalju ogromne pošiljke banana - a s njima i velike količine kokaina.

Kilogram kokaina kupljen za 1.000 dolara u Kolumbiji vredi više od 35.000 eura u Evropi i može da se prodaje za 50 do 70 evra po gramu. Sve veća potražnja i ogroman profiti na rastućem tržištu preoblikuju međunarodnu trgovinu drogom sa obe strane Atlantika. Stopa ubistava u Ekvadoru gotovo se udvostručila između 2022. i 2023. godine, kada je sa više od 8.000 ubistava postao najnasilnija država u Srednjoj i Južnoj Americi. Dva najmoćnija meksička kartela Sinaloa i Jalisko nove generacije udružili su se sa ekvadorskim partnerima preko kojih vode rat na ulicama ekvadorskih gradova. Dolaze i Evropljani: u izveštaju odeljenja za drogu UN za 2023. godinu stoji da sve veći broj stranaca, pa i Evropljana, dolazi u Južnu Ameriku da bi pomogli u racionalizaciji i profesionalizaciji opskrbnog lanca do Europe.

Iza konzumacije droga u bogatoj Evropi stoje veliki kriminal, beda i smrt u Latinskoj Americi. Ko god da nabavlja po jedan gram kokaina trebalo bi da bude svestan da iza toga stoji jedna prilično krvava priča, kaže za Gardijan Bob Van den Berghe iz odeljenja za drogu i kriminal UN.

Bonus video:

(Espreso/ Mondo/ Jutarnji.hr/ Prenela: T.M.)