ZBOG OVE ŽENE POLA ČIKAGA SLAVI VIDOVDAN: Za sebe kaže da je PONOSNA SRPKINJA, njena priča će vas ODUŠEVITI (FOTO)

Čikago je "srpska prestonica Amerike" ili ga bar tako nazivaju. Veliki broj Srba se nakon rata nastanilo baš u ovaj grad, a u njemu živi dosta uticajnih Srba, a među najuticajnijim je jedna Martina.

Martina "Tina" Hone Tomašević je dete iz mešovitog braka srpskog vojnog pilota i Afroamerikanke i diči se svojim korenima, sa obe strane. O njenom uticaju u Čikagu govori i to da je obavljala i funkciju predsednika gradske vlade, nakon dugog rada u američkom Kongresu u Vašingtonu, pričala je za portal Serbia News USA.

Martina je obrazovana na najprestižnijim američkim fakultetima, diplomirala je političke nauke na Univerzitetu Čikago, a doktorirala prava i politiku na Univerzitetu Kalifornija Berkli. Dvadeset godina obavljala je važne dužnosti u američkom Kongresu u Vašingtonu, a prošle godine se na poziv gradonačelnice Lori Lajtfut vratila u rodni Čikago, da preuzme vodeću dužnost u gradskoj opštini.

"U Čikagu volim da odem u Beograd, srpski restoran, i popijem divno Jelen pivo."

Martinin otac, Nikola, je u Ameriku otišao kao politički emigrant, a tamo upoznaje mladu afroamerikanku Veroniku, sa kojom ubrzo ulazi u ljubavnu vezu koju će kasnije krunisati brakom. Iz ovog mešovitog braka rođena je Martina. Nikolina porodica je poreklom iz Slavonije, ali za vreme rata svi su napustili ove krajeve, a za sebe kaže da je ona ponosna Srpkinja.

"Imala sam divno detinjstvo, mnogo me je ljudi volelo - majčina porodica, moj baka sa mamine strane je i živela sa nama. Takođe i tetka Desa i strica Đorđe."

Tetka Desa je u Americi osnovala "rental agenciju" za iznajmljivanje, dok je stric Đorđe postao akademik i pesnik - Đorđe Vid Tomašević.

"Đorđe je bio poznati akademik, ali je moj tata bio bolji frajer - voleo je da kaže da je ličio na Ričarda Gira"

Međutim, brak između Nikole i Veronike nije dugo potrajao, te je Martina ostala da živi sa majkom.

"Imala sam svega 3 ili 4 godine kad su se moji roditelji rastali, a ja sam ostala da živim sa majkom. Dok su roditelji bili zajedno mi smo živeli u drguačijem kraju, a kasnije, kad smo se preselili, osetila sam rasizam na svojoj koži. Stanodavac je promenio ponašanje čim je otac odselio. On je stalno provocirao moju majku, pa je ona bila prinuđena da pozove organizaciju za građanska prava. Tu je i upoznala mog očuha. "

Njen otac je, kao što smo pomenuli, u zemlju došao kao politički emigrant, 1957. godine.

"Moj otac je bio pilot u Jugoslovenskoj avijaciji, ali nije bio ni desničar niti nacionalista. Nakon što je Tito napravio Jugoslaviju, moj otac, zajedno sa svjim bratom Đorđem napustio je zemlju. Đorđe nije mogao da živi u državi komunizma, bez slobode mišljenja i govora, a moj otac ga je, zajedno sa tetkom, prokrijumčario za Pariz, a potom u Ameriku. On je bio kao Džejms Bond," sa ciljem da se on vrati nazad u Jugoslaviju, međutim, na granici ga je dočekalo neprijatno iznenađenje:

"Pretukli su ga, izbili su mu sve zube i završio je u zatvoru na sedam godina. On je tad bio u kasnim dvadesetim godinama. On je, međutim, iz zatvora pobegao, tako što je skočio u vodu i preplivao reku. Završio je u Mađarskoj.Tata se nikad nije vratio u Jugoslaviju posle te 1957. i uvek je govorio kako voli Ameriku jer mu je pružila priliku za novi život."

"Ako ću da umrem, umreću gledajući napred" je bio njegov moto kad je bio nasred reke bez imalo snage.

Njena majka bila je crnkinja, pa su svi sumnjali u to da je njeno dete: "Majka je počela da govori kako je moja dadilja kada su joj dojadila pitanja, a onda bih ja viknula "mama" i onda bi svi bili zbunjeni"

Martina zna dosta o svojim korenima, pogotovo onim sa očeve strane: "Moja baka se zvala Jelica, i bila je krojačica u operi u Budimpešti. Mađarski je govorila kao prvi jezik i svi su se šalili sa njom zbog naglaska. Uvek je pričala kako je živela u istoj ulici sa Francom Listom, kompozitorom."

"Srbi u Mađarskoj nisu živeli isto, tako da pretpostavljam da ona nije živela u otmenom delu ulice kao List, već u nekoj sobi za poslugu."

Moja baba je bila obrazovana žena se udala za Vida, mog dedu, a Martina zna i poreklo njegovog imena, po velikom svecu za čiju se proslavu i angažovala.

"On je umro od upale pluća, pa je ostala sama sa petoro dece. Mog oca je odgajala prababa iz Mađarske, koja je bila jako stroga, a sa druge strane baba koja je bila nežna."

Martina je Nikolino jedino dete, a dolazila je često u Srbiju, pogotovo dok je porodica njenog oca još živela tu, ali i u Bosnu, gde je njen muž sahranjen.

"Moj suprug je bio iz Banja Luke, pa smo išli u Bosnu, a u Srbiji su živeli moj stric i porodica, pa sam i kod njih dolazila. "

Njenog muža upoznala je u crkvi dok se molila.

"Molila sam se za posao, i upoznala njega. On je odrastao u Banja Luci, a upoznali smo se u Vašingtonu. Za srpsku zajednicu vezala sam se nakon raspada Jugoslavije."

Objasnila je i kako je došlo do toga da krene da se bavi srpskom zajednicom: "Nisam želela da dopustim da se demonizuje naciju čiji su članovi bili neki od najdivnijih ljudi koje znam. Nisam želela da nas predstavljaju kao varvare koje rade etnička čišćenja. Nisam mogla da dopustim Amerikancima da pričaju takve priče. "

Po struci, Martina je advokat i svoje sposobnosti je koristila da pomogne tome da se sazna istina o srpskom narodu.

"Nisam dopustila da se priča tako o mojoj zemlji. Ja sam i predvodiila demonstracije, pa sam se i preselila u Kaliforniju, gde je živeo moj otac i njegova porodica. U Beriju sam se pronašla u srpskoj zajedinici, od 1994. godine sa živela tamo i mnogo smo protestovali tamo. To su bili divni i pametni ljudi."

"Zbog protestovanja imam i dosije u FBI i ponosna sam na to."

Oduvek se bavi pitanjima ljudskih prava i nacionalnih manjina. Ovo nije slučajno, jer ona je u isto vreme i imigrant i Afroamerikanka.

Tokom NATO bombardovanja su mi čak i pretresli kancelariju: "Tada sam iz protesta na svoj sto stavila veliku srpsku zastavu, sa metom. Moj šef je poludeo tada."

Ona je od 2021. godine radila u vladi, kada je uradila veliku stvar za našu zajednicu - jedna je od glavnih razloga što se Vidovan slavi kao državni praznik u Čikagu.

Nakon što stupila na dužnost u kancelariji Lori Lajtfut, Martina je mnogo pomogla u tome da se srpska tradicija održi, a 28. juna 2021. godine, Lori je potpisala proglas o tome kako je 28. jun zvanično postao državni praznik Vidovdan.

O ovoj odluci Lori je rekla sledeće: "Srpska zajednica ima duboke korene u istoriji našeg grada i zadovoljstvo nam je da pomognemo u obeležćavanju ovog velikog dana za njihovu zajednicu."

Ovim potezom Čikago je još jednom pokazao svoju otvorenost prema različitim kulturama i narodima koji doprinose bogatstvu i raznolikosti ovog grada, a najveću zaslugu za ovo ima i Martina Hone Tomašević.

Danas Martina radi u YMCA kao glavni službenik za ekonoski kapital i inkluziju, navodi se na oficijalnom sajtu organizacije. Na prošlim izborima, izgubila je za samo 500 glasova na izborima za Vladu Čikaga, ali ovim je samo produbila svoju vezu sa zajednicom.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)