KO JE NOVI PREDSEDNIK TAJVANA? Odrastao u SIROMAŠTVU, sanjao da bude LEKAR, pa Kini postao OZBILJAN TRN U OKU...

Laj Čing-te, bivši lekar iz siromašne rudarske porodice, gurnut je u politiku vojnom krizom u Tajvanskom moreuzu pre 27 godina.

Danas smireni politički veteran ima zadatak sprečiti još jednu krizu kao novoizabrani lider samoupravnog ostrva za koji se kineska Komunistička partija zavetovala da će ga jednog dana preuzeti.

U subotu je Laj, (64), aktuelni potpredsednik iz vladajuće Demokratske progresivne partije (DPP), pobedio na globalno ispraćenim izborima i postao sledeći predsednik Tajvana.

Njegova pobeda donela je DPP-u istorijski treći uzastopni mandat, što je umanjilo višegodišnje pretnje od strane mnogo većeg autoritarnog suseda Tajvana, Kine.

„Izbori su pokazali svetu posvećenost naroda Tajvana demokratiji, što se nadam da Kina može da razume“, rekao je Laj hiljadama oduševljenih pristalica na mitingu nakon njegove pobede, piše CNN.

Laj se suočavao s gnevom Pekinga zbog zalaganja za suverenitet Tajvana, rekavši da kao predsednik ima "važnu odgovornost za održavanje mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu" te obećavši nastavak dijaloga s Kinom prema načelima dostojanstva i jednakosti.

"Istovremeno smo odlučni zaštititi Tajvan od stalnih pretnji i zastrašivanja iz Kine", rekao je novinarima pre svog pobedničkog govora.

Pod vođstvom Si Đinpinga, Peking je pojačao diplomatski, ekonomski i vojni pritisak na Tajvan, smatrajući ga svojom teritorijom koja može zauzeti silom ako bude potrebno.

Napetosti preko Tajvanskog moreuza na najvišoj su skali od 1996. godine, kada je Kina ispalila projektile u more blizu Tajvana kako bi zastrašila birače uoči prvih slobodnih predsedničkih izbora na otoku, nakon što je demokratija izašla iz decenija vlastite autoritarne vladavine.

Odlučujući trenutak

Za Laja, tada lekara u univerzitetskoj bolnici u južnom gradu Tainanu, ta je raketna kriza postala njegov "odlučujući trenutak". "Odlučio sam da imam dužnost sda saučestvujem u tajvanskoj demokratiji i pomoći u zaštiti ovog eksperimenta od onih koji su mu želeli zlo", napisao je prošle godine u The Wall Street Journalu.

Laj je napustio lekarski poziv - prvo je postao poslanik parlamenta, zatim popularni gradonačelnik Tainana u dva mandata, potom služio kao premijer, a od 2020. godine bio je potpredsednik dosadašnje predsednice Tsai Ing-wen.

Lekar koji je postao političar razbio je "osmogodišnje prokletstvo" tajvanske politike, popularan izraz koji ukazuje na činjenicu da do Lajeve pobede nijedna politička stranka nije ostala na vlasti dalje od dva mandata otkako je Tajvan postao demokratija.

Laj je svoj pohod u politiku nazvao "neočekivanim putovanjem". Odrastajući u siromaštvu u rudarskom selu blizu severne obale Tajvana, Laj je sanjao o tome da postane lekar. Imao je petero braće i sestara, a majka ih je sama odgajala radeći povremene poslove. Njegov otac bio je rudar i smrtno je stradao u nesreći na radu dok je Laj bio malo dijete.

Laj je bio premlad da bi se sećao svog oca.

"Ali jednog sam dana iznenada shvatio da je najveća vrednost koju mi je otac ostavio to što je moja porodica bila siromašna. Odrastajući u takvoj porodici, postali smo zreliji, imali smo više volje i više hrabrosti za prevladavanje poteškoća", rekao je na jednom skupu u martu prošle godine.

"Beli teror"

Nakon što je stekao diplomu fizikalne medicine i rehabilitacije u Taipeiju, Laj je otišao u Tainan na medicinski fakultet. Nekoliko godina posvetio se obećavajućoj karijeri lekara u Tainanu, kada mu je prišao lokalni službenik DPP-a. Zamolio je popularnog lekara da pomogne jednom DPP-ovu političaru u kampanji za lokalne izbore.

Bilo je to 1994. godine, manje od decenije nakon što se DPP prvi put pojavio kao demokratska alternativa autoritarnoj vladavini Kuomintanga (KMT). Pre ukidanja vanrednog stanja 1987. godine i spore tranzicije prema slobodnim izborima, KMT je vladao Tajvanom gvozdenom rukom gotovo četiri decenija. KMT je kolektivno pobegao na Tajvan iz kontinentalne Kine nakon što je izgubio građanski rat protiv komunističkih snaga.

Desetine hiljada političkih protivnika ubijeni su ili zatvoreni tokom onoga što je postalo poznato kao "Beli teror". DPP su osnovali veterani koji su se zalagali za demokratiju.

Dok je Laj bio na studijama u Taipeiju, on i njegovi cimeri pomno su pratili vesti o brutalnom slamanju prodemokratskih demonstranata od strane KMT-a.

"Bio sam pun sumnji i zabrinutosti za budućnost ove zemlje", rekao je u snimku objavljenom tokom njegove predsedničke kampanje.

Laj je pristao pomoći DPP-u na lokalnim izborima, ali stranački kandidat je na kraju izgubio. Godinu dana kasnije neki su demokratski aktivisti pozvali Laja da se pridruži DPP-u kako bi se kandidovao za parlament.

Isprvog puta je odbio tu ideju: "Rođen sam i odrastao u ruralnom, siromašnom mestu i oduvek sam želio biti lekar. Sada sam konačno stigao do toga da postanem glavni lekar." Ali njegovi politički prijatelji nisu odustajali. Mesecima kasnije rasplamsala se kriza u Tajvanskom moreuzu dok je Kina održavala vežbe bojevog gađanja i ispaljivala projektile prema Tajvanu, dajući Laju poslednji podsticaj.

"Umesto da iz svoje klinike kritikujem tadašnju vladajuću vladu, ne bi li bilo bolje izaći i slediti avangarde demokratskog pokreta te zapravo učiniti nešto za Tajvan? Takođe sam pomislio da bih imao život vredan življenja kad bih mogao pronaći projekat kojem bih se strastveno posvetio", rekao je Laj.

Kina je pokušavala spečiti njegov izbor

Uoči izbora Kina nije skrivala svoju želju da spreči pobedu Laja. Kineski službenici stalno su isticali da se radi o izboru između "mira i rata", ponavljajući tvrdnju Hou Yu-iha iz KMT-a, preferiranog kandidata Pekinga, suprotstavljajući se Laiu zbog pokretanja "konfrontacije i sukoba preko moreuza".

Dolazeći iz radikalnijeg krila DPP-a, Laj je nekada bio otvoreni zagovornik nezavisnosti Tajvana, što je potpuno neprihvatljivo za Peking. Njegovi su se stavovi ublažili kako se uzdizao kroz stranačku hijerarhiju. Ali Kina mu nikada nije oprostila komentare od pre šest godina, u kojima je sebe opisao kao "praktičnog radnika za nezavisnost Tajvana". Laj sada kaže da daje prednost trenutnom statusu kvo, ističući da je "Tajvan već nezavisna suverena država", tako da nema "nikakvog plana niti potrebe" za proglašenje nezavisnosti.

Taj namerno imitira nijansirani stav njegove prethodnice u odlasku, Tsai, prvu predsednicu Tajvana, koja se nije mogla ponovo kandidovati zbog ograničenja broja mandata. Peking je prekinuo službenu komunikaciju s Taipeijem nakon što je Tsai preuzela dužnost 2016. i pojačao kampanju za međunarodnu izolaciju Tajvana. Izgleda da će se to nastaviti i kada Laj bude inaugurisan i preuzme punu vlast u maju.

Retorika Pekinga prema Laju čak je neprijateljskija od one koja je bila usmerena na Tsaija. Kineska vlada i državni mediji redovno napadaju Laja, nazivajući ga opasnim separatistom, "izazivačem nevolja" i "pokretačem rata", te odbijaju njegove ponovljene ponude za razgovore.

Jedna takva ponuda upućena je najvišem kineskom vođi Si Đinpingu.

Prošlog maja, u razgovoru sa studentima na Nacionalnom tajvanskom univerzitetu, Laj je imenovao Sija za šefa države sa kojim bi najviše voleo da večera. Ako bi imao priliku da večera sa Sijem, rekao je Lai, savetovao bi kineskom lideru da se malo opusti: „Nema potrebe da budete toliko pod stresom“. Na Lajev poziv, Peking je odgovorio da su njegovi komentari „čudni” i optužio Laija da „pokušava da obuče plašt dobre volje”, s obzirom da se njegova preferencija za „nezavisnost Tajvana” nije promenila.

"Godinama smo bili maltretirani"

Peking je otvoreno mrzeo i Lajevog protivnika, Sjao Bi-Kima, koji je u subotu izabran za potpredsednika. Sjao je donedavno bio glavni izaslanik Tajvana u Sjedinjenim Državama i dva puta ga je Kina sankcionisala zbog toga što je „tvrdolinijski secesionista“.

Lai je osvojio više od 40 odsto glasova, dok je KMT dobio 33 odsto, a novija opoziciona partija Tajvanska narodna partija (TPP) 26 odsto. DPP je izgubila većinu u parlamentu, osvojivši 51 od 113 mesta, što znači da bi Lai mogao da bude ograničeniji od Caija i da bi morao da se osloni na političke saveze za donošenje zakona.

Nekoliko sati nakon što je Lai proglasio pobedu, Kina je odbacila ishod izbora na Tajvanu, rekavši da DPP "ne predstavlja javno mnjenje" na ostrvu. „Tajvan je kineski Tajvan. Ovi izbori ne mogu da promene zajedničku nadu sunarodnika sa obe strane Tajvanskog moreuza da se zbliže, štaviše, ne mogu da zaustave neizbežnu sudbinu da će naša domovina biti ujedinjena“, navodi se u saopštenju kineske Kancelarije za poslove Tajvana. u subotu.uveče.

Ali ta tvrdnja ne može biti dalje od glavnog mišljenja Tajvana.

Pod Sijevom taktikom snažne ruke, tajvanska javnost se odlučno udaljila od Kine. Manje od 10 odsto građana sada podržava trenutno ili eventualno ujedinjenje, a manje od tri odsto se izjašnjava prvenstveno kao Kinezi. Većina Tajvana želi da zadrži trenutni status kvo i ne pokazuje želju da njima upravlja Peking.

"Godinama smo bili uznemiravani. Jednostavno ne mogu da podnesem da se povinujem njihovim zahtevima i njihovom mešanju u naše izbore. Želimo da zadržimo naš slobodan stil života i našu demokratiju", rekao je Jang Vej-ting, 27-godišnji državni službenik , na Lajevom mitingu, i nastavio:

"Mislim da nam je najvažnije da radimo sa partnerima širom sveta i kažemo Kini da nismo sami i da se ne plašimo. Suočeni smo sa autoritarnim režimom, ali nas podržavaju mnoge zemlje koje misle isto ."

Bonus video:

(Espreso/CNN/Preveo M.D.)