U OVOJ DRŽAVI MLADI PREDNJAČE U SUJEVERJU: Neverovatna priča o "UKLETIM NEKRETNINAMA"

Na 11. spratu solitera u Hong Kongu, žena (86) živela je sama u malom stanu. Njena porodica ju je retko posećivala jer ćerka živi daleko od nje. Sin joj je preminuo početkom godine, a unuk je nedavno otišao na školovanje u Englesku.

Jednog septembarskog dana dok je pokušavala da zameni sijalicu, žena je pala i slomila kuk. S obzirom na to da je povreda bila teška nije mogla da se pomeri i pozove pomoć. Dva dana je ležala u bolovima, a onda je posle nekoliko dana umrla od dehidratacije. Komšijama je trebalo još tri dana da obaveste policiju, koja je u stanu pronašla telo. Odmah je obaveštena porodica i ubrzo je organizovana skromna sahrana.

Nekoliko nedelja kasnije, stan je očišćen i stanodavac je rešio da ga ponovo izda. S obzirom na to da je starica umrla prirodnom smrću, stan se nije našao na listi "ukletih nekretnina" u Hong Kongu. Zbog specifične situacije stanodavac je odlučio da malo spusti kiriju, a upravo taj popust privukao je Dailiju, koja je u ovu metropolu došla zbog studija.

Tokom prve noći u stanu Daili tvrdi da joj je u san došla nepoznata starica. Ujutru kada se probudila, odlučila je da ode i kupi biljku za stan. Sledeće večeri, devojka je ponovo sanjala staricu, a onda je kako tvrdi, počela da je sanja sve češće. Nekada su u snu i razgovarale. Vremenom je Daili postalo teško da zaspi.

Kako je vreme prolazilo, Daili je glasove počela da čuje i dok je budna. Nepoznata ženska osoba joj je govorila da je poseti i da je usamljena.

Jedne noći nepoznati glas joj je rekao: "Sada mi je potrebna tvoja pomoć", a iznemogla Daili je vrisnula "dobro" i skočila s 11. sprata.

Policija je saopštila da se radi o samoubistvu, a ovaj stan se zbog toga našao na listi ukletih nekretnina. Stanodavac nije imao izbora, stavio je popust od 30 odsto na cenu stanarine, a onda je morao da sačeka da mu se javi neko ko nije sujeveran i ne veruje u duhove.

Kada je novinaru Guardiana, jedan student iz Hong Konga ispričao ovu priču, kaže da je znao da je u pitanju laž. Mnoge slične priče o duhovima, paranormalnim aktivnostima i nesvakidašnjim smrtima mogu se pronaći na kineksim sajtovima.

Ovakve priče, tvrdi autor, postale su deo svakodnevnog života Kineza, pogotovo mlađih koji žive daleko od roditelja, koji su skloniji suicidu i imaju veliki strah od smrti. Ono što mnoge čudi je što je strah od duhova i natprirodnog mnogo izraženiji kod mlađih u urbanim sredinama od onih u ruralnijim.

Verovanje u duhove je duboko ukorenjeno u kinesku istoriju i tradiciju, iako to mnogi ne žele da priznaju. Postoje striktni običaji koji se poštuju prilikom posećivanja groblja, izbegavaju napuštene zgrade, ne vole da pričaju o smrti, a mnogi izbegavaju i da kupuju stanove za koje se sumnja da su ukleti.

"Ljudi se plaše smrti i mrtvih. Zato su cene nekretnine u blizini groblja i mesta koja se smatraju ukletima dosta niža. Kako bi održali cenu nekretnina na nivou, vlasti biraju da groblja prave u delovima grada koja su dosta udaljena od centra", saopštile su vlasti u Nanjingu.

Zbog straha od duhova, ljudima je strogo zabranjeno da bacaju pepeo svojih najmilijih po javnim mestima čak iako na taj način ne zagađuju životnu sredinu.

Sitauacija u HongKongu je dosta slična. U milionskom gradu postoji samo sedam pogrebnih preduzeća i svega 120 licenciranih pogrebnika. Većina u radnjama ne sme da izlaže sanduke i ostalu pogrebnu opremu, upravo zbog straha stanara obližnjih zgrada.

Zašto Kinezi imaju specifičan odnos prema smrti?

Analitičari koji su se bavili ovim fenomenom tvrde da postoji nekoliko faktora koji utiču na to da mladi budu sujeverni.

Prvi faktor je sve veće odvajanje života od smrti. Ljudi u gradovima obično ne umiru kod kuće. Umesto toga, oni umiru u bolnicama, gde osoblje čini sve što može da sakrije tela. Čak i u slučajevima kada neko ne umre u bolnici, tela se brzo odvoze na skladištenje u pogrebne ustanove. Rezultat toga je da mnogi ljudi u velikim gradovima Kine nikada nisu videli beživotno telo. Ovo razdvajanje se samo povećava kako se groblja i pogrebna preduzeća sve više udaljavaju od gradskih centara. Što manje ljudi razmišljaju o smrti, ona postaje strašnija. Za mnoge je samo pominjanje smrti neugodno.

Drugi faktor je mnogo važniji, a tiče se uspona "tuđeg" društva i ekonomije. U seoskim sredinama rođaci se sahranjuju blizu jedni drugih, ali na gradskim grobljima stranci su sahranjeni jedan pored drugog. Ovu situaciju mnogi upoređuju sa životom u velikim stambenim zgradama gde ti je prvi komšija stranac.

Barem u urbanoj Kini, pojam "duha", direktno je povezan sa pojmom "stranca". Prema njihovom verovanju duhovi mogu da čine zlo i treba ih se bojati. U priči sa početka ovog teksta, duh starice vodi Daili do samoubistva. U ceremonijama sahrane na gradskim grobljima, pogrebnici često upoznaju novosahranjene sa svojim "komšijama" kako bi ih smirili.

Treći faktor je idealizacija porodice, koja je duboko ukorenjana u kinesku tradiciju. Kako se Kina urbanizuje i modernizuje, ne samo da kontakt sa strancima postaje nešto normalno, već se smanjuje i veličina porodica i domaćinstava. Umesto da se društveni život neke osobe svede na kontakt sa rođacima različitog stepena bliskosti, u urbanim sredinama ljudi su češće u kontaktu sa strancima i poznanicima nego sa porodicama.

Kako se porodice smanjuju, kontrast između srodnika i nesrodnika postaje kritičniji. Porodica postaje idealizovano mesto moralne interakcije, dok je svet stranaca mesto gde se čovek suočava sa eksploatacijom, pljačkom i izdajom. Ali ako se porodica previše smanji, osoba može postati potpuno izolovana i na kraju postati duh, kao starica u priči.

Četvrti faktor tiče se napuštenih zgrada, naselja i fabrika. Ova mesta su nekada bila prepuna života, ali pošto su predviđena za urbanu obnovu, stanovnici i radnici su proterani. Prazni i često zapušteni, oni podsećaju ljude na gubitak zajednice. Područja ciljana za obnovu uključuju ruralna područja, ali i ranije urbanizovane lokacije, posebno one koje nisu tako intenzivno izgrađene. Nakon rekonstrukcije, ove oblasti postaju nove oblasti koje se uzdižu i postaju gušće naseljene. Zajednice pogođene ovim projektima su možda protestovale ili pokušale da protestuju, ali su u Kini takvi protesti često brzo ugušeni.

U kineskim gradovima, groblja i pogrebna preduzeća posećuju se samo kada je to neophodno, a tela se retko vide. Ipak, smrt se i dalje probija u lični prostor svakog pojedinca.

Njegova iznenadna i nepoželjna pojava čini ga samo još spektralnijim za mlade Kineze. Kako naš urbani život sve više uključuje interakciju sa strancima, sa ljudima ili bićima čiji su dolasci i odlasci potpune misterije, mladi u toj zemlji smatraju da sve više duhova proganja njihove gradove. Kako se urbana naselja iznova i iznova razaraju i obnavljaju, dok se urbane ekonomije restrukturiraju i narušavaju iznova i iznova, kako se tempo društvenih promena povećava i politička represija nastavlja, sećanja koja ih progone samo će se umnožavati.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs)