HOĆE LI SE RAT IZ IZRAELA PROŠIRITI? Ova zemlja je na KORAK OD AMBISA, u tom slučaju bi jednostavno NESTALA...

Niko u Libanu ne želi rat, ali sve su prilike da će biti uvučeni u jedan.

Ova zemlja je "na iglama" otkako je Hamas otpočeo iznenadni napad na Izrael 7. oktobra, a izraelska vojska je rasporedila na hiljade svojih trupa uz granicu.

Nivo odgovora Izraela u gazi mogao bi da definiše budućnost Libana jer Hezbolah, moćna libanska militantna grupa koju podržava Iran, može da odluči da se u potpunosti uključi u sukob. Libanci su potpuno svesni da bi se sukob mogao preliti i gurnuti zemlju, koja je već ionako dugo na ivici, u nepovratan ponor.

Mnogi smatraju da bi se ovo moglo završiti veoma loše po Liban.

"Izrael može da uništi Liban", rekao je politički analitičar Sami Nader za Foreign Policy, dodajući da je rata sa Izraelom 2006. godine, Liban koštao milijarde dolara.

Ipak, u vreme kada se zemlja bori sa bezbrojnim krizama, privremeni premijer Nadžib Mikati nije uspeo da dobije uveravanja od Hezbolaha da Liban neće biti uvučen u još jedan sukob sa Izraelom.

"Ni od jedne strane nisam mogao da dobijem uveravanja o razvoju događaja jer se situacija stalno menja", rekao je on nedavno za libanske medije.

Podsetimo, Liban već godinama izjeda stravična ekonomska kriza, najgora u istoriji, a otkako su 2019. godine izbili protesti zbog visokih cena Liban se suočio sa porastom broja nezaposlenih, a imaju i najveći odnos duga prema BDP-u u svetu.

Kako se ekonomija urušavala, lokalna valuta je devalvirala za 90 odsto, inflacija je naglo porasla i gurnula 80 odsto ljudi ispod granice siromaštva.

Standard građana je drastično opaso, a restrikcije struje na po 22 sata dnevno postali su nova normalnost. Građani su dodatno ogorčeni jer niko nije osuđen za katastrofalnu eksploziju koja je potresla luku u Bejrutu 4. avgusta 2020. godine.

Parlament u više navrata nije uspeo da izabere predsednika, postoji v.d. premijera i privremeni direktor centralne banke. Devizne rezerve su iscrpljene sa 30 milijardi dolara pre krize 2019. na 8,6 milijardi dolara danas – što je, uzgred, samo milijardu više od 7,6 milijardi dolara koje je prikupila međunarodna zajednica da pomogne Libanu da obnovi infrastrukturu uništenu u ratu 2006.

Liban od novog rata neće moći da se oporavi

Ukoliko Liban bude uvučen u rat, stručnjaci smatraju da više nikad neće moći da stane na noge.

Kažu da Liban, koji je već bankrotirao, neće moći da dobije kredite od međunarodne zajednice, a bogate arapske monarhije, poput Saudijske Arabije i UAE verovatno neće hteti da upumpavaju novac u Liban, jer vrlo lako može završiti u rukama Hezbolaha, koji oni vide kao iransku militantu grupu u regionu, koja predstavlja pretnju i njihovoj bezbednosti.

Ukratko, država bi, ako tako može da se kaže, jednostavno nestala...

U slučaju rata, šasija osnovne infrastrukture koja održava svakodnevni život može biti bombardovana i uništena, što bi dovelo do još jednog egzodusa mladih Libanaca. Velike su šanse da bi došlo do novih građanskih nemira.

Ako Izrael ograniči svoje operacije na južni Liban kojim dominira Hezbolah, na Bekaau i Dahie, gde pretežno žive šiiti — od kojih mnogi podržavaju Hezbolah ili su mu dužni — ljudi u tim zajednicama će verovatno pobeći u druge delove zemlje. To će dodatno opteretiti javne službe koje su već pod pritiskom prisustva sirijskih izbeglica i moglo bi da dođe do dodatnog pogoršanja stanja.

Decenijama nakon rata, zemlja je i dalje podeljena, a često članovi neke određene sekte dominiraju u nekom kraju grada ili čak čitavom gradu. Tenzija u zemlji je opipljiva, a mnogi se protive uticaju Irana preko Hezbolaha i već dugo pozivaju na razoružavanje ove militantne grupe.

Oružje Hezbolaha, koje je "taloženo" uz izgovor da oni štite Liban od Izraela, dala je grupi moć da se itekako meša u domaću politiku.

Mark Dau, član parlamenta koji je predavao medijske studije na Američkom univerzitetu u Bejrutu, rekao je da se uticaj rata između Izraela i Hamasa već oseća u Libanu pošto je nemačka avio-kompanija Lufthanza obustavila letove i nisu svi pravci za transport otvoreni, što dovodi do nestašica.

"Sve manje imamo zaliha. Rute nisu otvoreno. Teško je dovući brodove da donesu potrepštine u Liban. Ovo je u trenutku kada postoji rizik od rata, a ne da smo ušli u rat", kaže Dau.

Na korak od ambisa

Ključno pitanje je da li će Hezbolah, naoružan sa 150.000 precizno navođenih projektila, uključujući stotine raketa dugog dometa koje mogu da pogode bilo gde unutar Izraela, poslušati poziv Hamasa, svog saveznika protiv Izraela. Ili će izraelsko rukovodstvo, sa već mobilisanim trupama i globalnim simpatijama, videti priliku u otvaranju drugog fronta za uništavanje Hezbolahove oružarnice?

Hezbolah nema pristanak libanskog naroda da vodi rat protiv Izraela.

Takođe, Hezbolah nije "samoubilački nastrojen", i neće ući u sukob bez da ima kartu za izlaz. Ipak, to je ideološka organizacija sa hiljadama boraca i rezervista kojima su isprani mozgovi antiizraelskom retorikom.

Iako su Sjedinjene Države poslale dva nosača aviona u istočni Mediteran da odvrate Hezbolah i Iran od širenja sukoba, ne može se isključiti otvaranje još jednog fronta u Libanu. Hezbolah može ući u rat svom snagom u tri situacije: ekstremno krvoproliće u Gazi, ako Izrael počne da bombarduje Hezbolahove zalihe skrivene po celom Libanu, ili ako iranski vrhovni vođa Ali Hamnei smatra da je to pravi put.

Hezbolah bi mogao da se odluči i samo za ograničeno učešće kako bi smirio Hamas i "sačuvao obraz" pred njegovim odanim i odlučnim kadrom, a da se i dalje očuva.

Grupa može intenzivirati raketno gađanje i poslati svoju elitnu jedinicu komandosa Radvan da izvrši napade različitog intenziteta, u zavisnosti od stanja u Gazi, preko plave linije.

Analitičari veruju da će, na kraju, odluka biti doneta u Teheranu, u skladu sa kalkulacijama Irana.

"Hamas je strateško oružje Irana i instrument za vršenje pritiska. To je Iranu ponudilo uticaj unutar Izraela“, rekao je Nader i dodao da, ako Iran oseća da će izgubiti ovu stratešku imovinu u koju su godinama ulagali, da će naterati Hezbolah da otvori još jedan front.

Dok je američki državni sekretarEntoni Blinken nedavno imao višednevnu turneju po Bliskom istoku i razgovarao sa šest zemalja kako bi sprečio regionalni sukob, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahjan posetio je Bejrut i Bagdad i sastao se sa vođstvom Hamasa u Dohi kako bi učvrstio savez između iranskih punomoćnici.

"U svetlu nastavka agresije, ratnih zločina i opsade Gaze, otvaranje drugih frontova je realna mogućnost“, rekao je Amir-Abdolahian u Bejrutu.

Koje su šanse Hezbolaha ako uđe u rat?

Hezbolah je teško naoružan i mnogo ozbiljan protivnik Izraela. Ima odane borce, bazu lojalne podrške i hiljade rezervista, koji svakog dana izraze želju da se presele u Evropu ili Sjedinjene Države kako bi izgradili bolji život, ali su i dalje nepokolebljivi u svojoj podršci šefu Hezbolaha Hasanu Nasralahu.

I Hezbolah i Izrael su upozorili da će bombardovati onog drugog dok ih "ne vrate u praistorijsko doba", a vojni eksperti saglasni su u tome da bi to bilo pogubno za obe strane.

Izrael može da uništi Liban, ali i Hezbolah takođe može da pričini veliku štetu gađanjem kritičnih infrastruktura i naseljenih područja. Može da ispali toliko raketa da parališe Gvozdenu kupolu i da otvori treći front na jugu Sirije. Što je veoma moguć scenario ako dođe do dodatnog pogoršanja situacije.

Generalni sekretar Hezbolaha Haslan Nasralah je upozorio da bi bilo potrebno nekoliko veoma prezicnih raketa da uništi iraelske aerodrome, i civilne i vojne, i druge ciljeve, uključujući i nuklearnu elektranu Dimona.

Poslednji rat sa Izraelom definitivno je "osakatio" Liban, ali je katapultirao Hezbolah od "početničke militantne grupe" do "spasitelja".

Hezbolah je izgradio ogroman muzej u planinama da proslavio svoje postojanje. Priče o tome kako je izronio iz zemlje, kroz tunele, i borio se protiv Izraelaca, legenda su u selima na granici. U ovim selima je sada veoma napeto, baš kao i u drugim delovima Libana.

Do sada je razmena vatre između Hezbolaha i Izraelskih odbrambenih snaga bila česta, ali kalibrisana kako ne bi došlo do eskalacije. Ali to nije uteha za ljude koji su previše upoznati s tim koliko brzo okršaji mogu prerasti u potpune sukobe.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf.rs)