RAZORAN NAPAD HAMASA PODSEĆA NA ODLUČUJUĆU BITKU RATA U VIJETNAMU: Tad je sve pošlo NIZBRDO za Ameriku, evo i ZAŠTO

Ofanziva Hamasa, koja je dovela do jednog od najsmrtonosnijih sukoba u Izraelu, za mnoge je bila neočekivana, ali bi mogla da ima ogromne posledice.

Ona mnoge podseća na jedan sličan događaj koji je promenio tok istorije.

Dana 30. januara 1968. godine, tokom vijetnamskog novogodišnjeg festivala, oko 85.000 boraca iz Nacionalnog oslobodilačkog fronta (tzv. „Vijetkong“) i Severnog Vijetnama izveli su iznenadni napad širom Južnog Vijetnama, poznat kao Tet ofanziva.

Poput Hamasovog napada na pojas Gaze, desila se na praznično jutro i naizgled svuda odjednom; demonstrirala je kapacitete nepredviđene za gerilske snage; nakratko je nadvladala daleko nadmoćniju vojsku i proizvela je slike koje su dovele u pitanje fundamentalne pretpostavke o sukobu koji je trajao godinama, piše magazin "Tajm".

U Izraelu je osporena pretpostavka da se njegovim sukobom sa Palestincima može „upravljati“, a da se ne reši zaista.

Poput Tet ofanzive, Hamasov napad i njegove posledice takođe primoravaju na preispitivanje širom sveta, dok politički i vojni lideri od Vašingtona do Pekinga odmeravaju moguće ishode rata. Napad zaustavlja, a možda i ubija, mirovni sporazum između Izraela i Saudijske Arabije koji je zavisio od pretpostavljenog pristanka okupiranih Palestinaca na status kvo.

Smela Tet ofanziva - početak kraja Vijetnamskog rata

Obim i smelost kampanje u Vijetnamu bili su bez presedana. Ali više od toga, bio je to element iznenađenja koji se istakao, navodi se u analizi profesora Larija Hajvena za sajt "Kanadijan dajmenšon".

Ofanziva je ciljala preko 100 lokacija, uključujući gradove, naselja i vojne objekte, kao i glavni grad Južnog Vijetnama, tada poznat kao Sajgon, koji je do tada bio imun na borbe velikih razmera. Oštećena američka ambasada bila je veoma vidljiv simbol.

Pre Teta, činilo se da su Amerikanci, sa najmoćnijom vojskom na svetu, i njihove južnovijetnamske marionete obezbedili kontrolu. Svet je bez daha posmatrao vesti i snimke iz Vijetnama.

Kada se sve završilo, činilo se da je većina dobitaka pobunjenika nestala, a da su oni platili veoma visoku cenu za svoju drskost. Prema nekim procenama, broj poginulih vijetkongovaca je bio 50.000, a njihovih protivnika - samo delić toga. To je naizgled bio taktički vojni neuspeh. Vijetnamski rat se odugovlačio još sedam godina.

"Pa ipak, danas većina istoričara Tet ofanzivu naziva prekretnicom ili početkom kraja Vijetnamskog rata. Vojni poraz za ustanike je zaista bio politička i psihološka pobeda", navodi profesor Hajven,

Pet posledica ofanzive

Čista smelost Tet ofanzive bila je prvi znak. Postalo je jasno da se ustanici ne mogu pobediti bez mnogo većih žrtava nego što se ranije očekivalo. Američki general Vilijam Vestmorlend procenio je da će biti potrebno dodatnih 200.000 vojnika, ali bez obzira na broj, to je bio prvi veliki pokazatelj da možda neće biti vojnog rešenja.

Drugo, američka domaća podrška ratu, jaka do tada, pretrpela je udarac koji bi se pokazao fatalan. Dok su neki tvrdolinijaši pozivali na upotrebu nuklearnog oružja, popularna podrška je brzo opala. Amerikom se širio talas protesta protiv rata u Vijetnamu.

Treće, ofanziva je poslala poruku Južnom Vijetnamu, narodu i njegovoj vojsci – niste bezbedni u svojim domovima, svojim kancelarijama, svojim vojnim logorima. A poruka Amerikancima je bila da ćete svoju decu slati da umru ovde u sve većem broju.

Četvrto, svetska podrška američkoj okupaciji, koja je do tada bila jaka, počela je da jenjava. Njeni saveznici u borbi, poput Australije, Filipina i Južne Koreje, imali su krizu poverenja, a njeni neborbeni saveznici, poput Kanade i Evrope, počeli su da se okreću.

I konačno, peto - ljudi širom sveta počeli su da shvataju da je američki kolonijalni poduhvat bio ne samo osuđen na propast, već i moralno pogrešan.

Hajven je uporedio Tet ofanzivu sa ofanzivom Hamasa.

„Pređimo na nedavni upad militanata Hamasa u Izrael. To ni na koji način nije precizan duplikat Tet ofanzive. Ništa u istoriji nije tako uredno. Ali neke sličnosti su previše očigledne da bi se zanemarile“, navodi Hajven.

Poruka Izraelu

„Izrael će nesumnjivo eliminisati neposrednu pretnju. Ima moć da to učini. Pronaći će i neutralisati napadače. To će smanjiti vojni kapacitet Hamasa. Kazniće civile Gaze, kao što je to bilo nebrojeno puta. To će dodatno suzbiti militante Zapadne obale i brutalnost te konkretne okupacije će se nastaviti. Druga stvar će biti taoci. I to je jedan od najsnažnijih uticaja ovog upada Hamasa. Ne samo da je Hamas poslao poruku: vi ste u Izraelu mislili da ste nas zatvorili; mislili ste da ste sigurni, da možete da nas ignorišete; ali niste bezbedni na svojim ulicama, u svojim kancelarijama, svojim domovima, čak ni u svojim skloništima za bombe i sobama za paniku. Ali, uzimanje talaca je takođe poslalo poruku: možemo da dođemo i izvučemo te iz tvoje sigurnosti i uvučemo te u pakao, pakao koji ti nama praviš i u kojem svakodnevno patimo“, kaže Hajven.

Ovo bi mogla biti velika prekretnica u izraelsko-palestinskom sukobu.

„Da li će biti prekretnica za dobro ili zlo zavisiće od nacija sveta, od izraelskih lidera, od izraelskih jevrejskih građana i, do izvesne tačke, od zajednica jevrejske dijaspore“, smatra Hajven.

„Podsetimo se da će današnji palestinski dvanaestogodišnjaci koji u strahu doživljavaju bombardovanje u Gazi i Nablusu, za četiri godine imati 16 godina, spremni i voljni da se žrtvuju da bi se osvetili. Ako Izrael namerava, kao što se kune, da iskoreni Hamasovu ’mašinu terorizma’, da li to uključuje današnje dvanaestogodišnjake? Ili sutra? Ili one koji će biti tog uzrasta za četiri godine?“, pita se Hajven.

Forin polisi piše o tome kako Izrael, iako dobije ovu bitku, može da izgubi rat.

Ovaj događaj – i mnogi sukobi koji su mu prethodili – takođe mogu da otkriju granice moći. Rat je nastavak politike drugim sredstvima, a moćne države ponekad pobeđuju na bojnom polju, a politički gube.

Sjedinjene Države su dobile sve velike bitke u Vijetnamu i Avganistanu, ali su na kraju izgubile oba rata. Egipat i Sirija su teško poraženi u ratu 1973. godine, ali gubici koje je Izrael pretrpeo u tom ratu uverili su njegove vođe (i njihove američke pokrovitelje) da više ne mogu da ignorišu želju Egipta da povrati Sinaj.

Hamas nikada neće moći da pobedi Izrael u direktnom testu snage, ali njegov napad je tragičan podsetnik da Izrael nije neranjiv i da se palestinska želja za samoopredeljenjem ne može zanemariti.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)