NI NEMAČKI PENZIONERI NE MOGU DA ŽIVE POŠTENO: Kao i u Srbiji bez JEDNE STVARI nema NORMALNE starosti

Polovina sada zaposlenih u Nemačkoj dok dočekaju penziju od nje „neće moći da žive“, pokazuju podaci tamošnjeg Ministarstva rada. Iako imaju posao sa punim radnim vremenom, čak 10 miliona zaposlenih će ostvariti pravo na penziju manju od 1.500 evra, navode nemački mediji.

Nemcima je sada jasno ono na šta decenijama upozoravaju stručnjaci a toga će vrlo brzo da budu svesni i zaposleni u Srbiji. Zakonom propisana državna penzije neće biti dovoljna za osiguravanje pristojnog životnog standarda i svako ko se brine za budućnost moraće da uz obavezno izdvajanje za penziju penziju da dodatno samostalno štedi za starost.

Prema podacima nemačkog Ministarstva rada, od 22 miliona zaposlenih s punim radnim vremenom koji plaćaju doprinosa za socijalno osiguranje, oko 9,3 miliona trenutno „čeka“ penzija manju od 1.500 evra bruto (prosečan iznos penzije), prenosi Fenix-magazin.de.

A tu penziju dobiće samo oni koji su 45 godina plaćali doprinos na platu od 3.602 evra bruto. To znači da su imali satnicu od 20,78 evra za 40 sati posla nedeljno.

Oni koji su zarađivali 3.122 bruto dobiće 1.300 evra (18,01 evra na sat) a oni sa 2.882 evra penziju od 1.200 evra (16,62).

A ni za tu, za tamošnje uslove mizernu penziju, nije u Nemačkoj dovoljno imati minimalnu zaradu. Prema podacima Nemačkog zavoda za statistiku (Destatis), 14,8 odsto svih radnih odnosa je bilo ispod satnice od 12 evra, pre nego što je minimalna plata povećana 2022. godine.

Čak ni novo planirano povećanje minimalne satnice na 12,41 evra neće biti dovoljno za primanje penzije veće od 1.200 evra u starosti, zbog čega šef levice u Bundestagu, Ditmar Bartš traži minimalnu satnice od 14 evra od januara 2024.

Nema starosti bez štednje

U Srbiji je prosečna penzija 38.000 dinara (oko 325 evra), a ovoliko svakog meseca primi 136.500 penzionera, odnosno 15,5 odsto. Ta penzija je, uslovno rečeno, ostvarena sa prosečnom platom, koja je u junu ove godine bila 118.025 dinara bruto (1.007 evra) i 85.539 dinara neto (730 evra).

Međutim, minimalac koji prima između 300.000 i 400.000 radnika (svaki šesti zaposleni), je ove godine 40.000 dinara neto (oko 340 evra) a sledeće će biti 47.000 (oko 400 evra).

Prema računici Fiskalnog saveta Srbije, sa minimalnim primanjima za vreme radnog veka od 40 godina (a to u Srbiji nije redak slučaj ako bi sve vreme radili recimo prodavnici robe široke potrošnje), penzija bi vam bila oko 23.600 dinara (oko 200 evra).

U tom iznosu, prema statistici Fonda PIO kategorija od 20.000 – 25.000 dinara, penziju trenutno prima 276.000 penzionera (16,8 odsto), od ukupno 1,65 miliona.

To je tek nešto malo iznad trenutno zakonski minimalne penzije za pun radni staž, od 20.631 dinar, koju prima 180.000 ljudi iz kategorija „zaposleni“ i „samostalne delatnosti“, kao i 24.000 iz kategorije „poljoprivrednici“.

Koliko je to prema troškovima života, pokazuje već statistička minimalna potrošačka korpa, koja je u junu bila veća od 52.000 dinara (444 evra). Nju ne mi mogao da pokrije ni bračni par penzionera sa penzijom zasluženom na „minimalcu“.

Stoga bi svaki zaposleni u Srbiji danas, kao što su toga svesni i mnogo bogatiji Nemci, morao da bude svestan da bez štednje čak i sa prosečenom platom, ne može s mirom čekati starost.

Bonus video:

(Espreso/ 24sedam)