"POSTAO SAM SMRT, UNIŠTIVAČ SVETA": Došao iz BOGATE PORODICE, a stvorio je NEOPISIVO ZLO, znate li o KOME JE REČ?

Robert Openhajmer je bio američki fizičar koji se smatra ocem atomske bombe.

Filmski režiser Kristofer Nolan snimio je film o njegovom životu, a glavnu ulogu tumači Kilijan Marfi.

Premijera dugoočekivanog filma bi trebalo da bude održana 21. jula, a u skladu sa tim nije zgoreg podsetiti se ko je zapravo bio Openhajmer.

Decenijama je predavao fiziku, a stajao je i iza nekoliko značajnih naučnih otkrića, pa je tako otkrio da postoje crne rupe 30 godina pre nego što je to postala opšteprihvaćena teorija.

Kolege i prijatelji su ga zvali Opi. Kažu da je umeo da bude snishodljiv, nepraktičan i promenljivog ponašanja. Bio je mršav i pogrbljen muškarac, visok 182 centimetra.

Kada je pedesetih godina zavladala paranoja tokom hladnog rata, politički neprijatelji su koristili njegovu živopisnu prošlost da mu zabrane pristup pitanjima od bezbednosnog značaja, pa se u potpunosti posvetio akademskom radu.

Vredan đak

Džulijus Robert Openhajmer je rođen 22. aprila 1904. u Njujorku. Openhajmerovi su bili bogata nemačka jevrejska porodica, otac se bavio proizvodnjom odeće, a živeli su u stanu na Aper Vest Sajdu na Menhetnu. Pohađao je Školu etičke kulture. Sakupljao je minerale i čitao poeziju, a školu je završio kao najbolji u razredu.

Harvard je upisao 1922. Prvobitno je planirao da studira hemiju, ali se brzo prebacio na fiziku. Bio je predan student, pohađao je predavanja filozofije, književnosti i istočnjačkih religija. Četvorogodišnje studije je završio za tri godine.

Potom se zaputio na Univerzitet Kembridž kako bi studirao atomiku kod fizičara lorda Raderforda. Kasnije se prebacio na nemački Univerzitet u Gotingemu kako bi se podučavao kod poznatog naučnika Maksa Borna.

Diplomirao je 1927, a kada je predao svoju doktorsku disertaciju, mentor je osetio olakšanje.

- Uh, drago mi je da je ovo gotovo. Zamalo da opovrgne moje teorije - navodno je rekao profesor koji mu je bio dodeljen.

Zanimljiv karakter

Doktor Born je svojevremeno rekao da je Openhajmer bio očigledno inteligentan, ali da je umeo da bude podrugljiv na predavanjima kada je druge prekidao kako bi im objasnio šta su hteli da kažu.

U to doba se već borio sa depresijom. Posetio je nekoliko psihoterapeuta, ali je naglasio da mu je pomoglo čitanje dela Marsela Prusta "U potrazi za izgubljenim vremenom", kao i vožnja biciklom po Korzici.

Kako se tvrdi, imao je složen karakter. Pio je, stalno je pušio, a bio je prepoznatljiv po šeširu koji je stalno nosio.

Umeo je da bude i nemaran. Jednom se kao student automobilom trkao sa vozom, pa se slupao. Iako je prošao bez povreda, njegova devojka je bila u nesvesti.

Kritikovali su ga i što se previše "intelektualno širio".

Ipak, nije bilo sumnje da je u pitanju veoma pametan čovek. Znao je latinski, francuski, nemački i grčki jezik, a izučavao je i sanskrit kako bi mogao da čita hinduističke tekstove.

Openhajmer se 1929. vratio u SAD i počeo je da radi kao predavač na Kalifornijskom tehnološkom institutu u Pasadeni i Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.

Iako su kolege akademici njegov rad često opisivali kao dobar, ali nedovoljno dobar, u učionicama je briljirao.

Držao je pažnju studenata jer se fokusirao na posledice koji bi brojne teorije mogle da imaju na stvarni svet, umesto što ih je gušio drugim detaljima.

Prema rečima fizičara Hansa Betea, bio je jedan od najsofisticiranijih predavača fizike u SAD.

- Bio je čovek koji je očigledno razumeo sve tajne kvantne mehanike, a opet je uspeo da načini jasnim da su mnoga pitanja ostala bez odgovora. Njegova iskrenost i duboka predanost su i studentima pružale izazove. Studentima nikada nije davao lake i površne odgovore, ali ih je učio da cene velike probleme i rade na njima - rekao je.

Upoznavanje sa komunizmom

Jedno vreme je Openhajmer u potpunosti bio posvećen akademskom životu, a za to vreme, kako je otkrio, nije čitao ništa što je imalo veze sa politikom ili ekonomijom. Nije slušao radio niti je imao telefon.

Tridesetih je postao primećen jer je govorio o postojanju crnih rupa, ali je počeo i da se druži sa komunistima.

Sa komunistkinjom Džin Tatlok imao je aferu 1936, kada ga je upoznala sa levičarskom politikom. Ipak, njihova veza nije potrajala. Godine 1940. oženio se Ketrin Kiti Puening, biologom i nekadašnjom komunistkinjom čiji je prvi muž poginuo u Španskom građanskom ratu.

Dobili su dvoje dece, Pitera i Ketrin.

Stvaranje bombe

Iako je prethodno smatrao da je apolitičan, počeo je da uviđa uticaje (ekonomske) depresije i fašizma u Nemačkoj. Bio je besan zbog položaja Jevreja u toj zemlji.

- Video sam šta depresija radi mojim studentima. Često nisu mogli da se zaposle ili poslovi nisu bili adekvatni. Zahvaljujući njima, razumeo sam koliko duboko politički i ekonomski događaji utiču na život ljudi. Osetio sam da moram mnogo više da učestvujem u životu zajednice - poručio je.

Američki predsednik Teodor Ruzvelt je 1941. ustanovio projekat "Menhetn", kao odgovor na vesti iz Nemačke da su uspeli da pocepaju atom, što je značilo da su na korak od stvaranja atomskog naoružanja.

General Lesli Grouvs je postavljen za vođu projekta, a za poduhvat su izdvojene dve milijarde dolara. Kada je trebalo da se nađe čovek koji bi vodio laboratoriju za pravljenje bombi, izabran je Openhajmer.

Bilo je sumnji u njegovu lojalnost. Grouvs je rekao da mogu da računaju na njegovu odanost zbog njegove jake želje da uđe u istoriju.

Openhajmer je prethodno bio zabrinut što je uključen u ratne napore, ali je prihvatio ponudu i okupio najbolje ljude iz različitih oblasti, uključujući Nilsa Bora i Enrika Fermija.

Naredne dve godine su radili u Los Alamosu, u Novom Meksiku.

U tom periodu je bio pod konstantnim nadzorom.

Praćeni su njegovi pozivi i pisma, a u junu 1943. je viđen kako je proveo noć sa bivšom ljubavnicom Tatlok. Jednom prilikom je neočekivano priznao vladinom agentu da Rusi pokušavaju da saznaju što više o projektu "Menhetn". Zbog toga je saslušavan tri puta, a jednom je pružio spisak komunista i simpatizera.

Ipak, nije sklonjen sa pozicije. Rukovodio je grupom od 4.000 ljudi koja je gradila atomsku bombu u Novom Meksiku. Hvalili su način na koji je rukovodio projektom, pogotovo zbog efikasnosti i harizme. Međutim, bilo je i onih koji su nisu bili sigurni da rade pravu stvar.

Openhajmer je uspeo da ih ubedi da čine dobro jer, iako bi atomska bomba mogla da stvori probleme, takođe je način da se zaustavi rat.

Veliki prasak

U 5.30 ujutru, 16. jula 1945. detonirana je prva atomska bomba, a ogroman oblak se vinuo 12 kilometara u visinu. Bio je to uspeh.

Openhajmer je "pečurku" posmatrao izdaleka i tada je pomislio: "Postao sam smrt, uništavač sveta", što je bio jedan hinduistički stih kada bog Višnu naređuje princu da sprovede njegove naredbe.

- Znali smo da svet neće biti isti. Nekoliko ljudi se nasmejalo, nekoliko je plakalo, a drugi su ćutali - rekao je kasnije.

Za samo nekoliko nedelja, SAD su bacile dve atomske bombe na Japan, čime je završen Drugi svetski rat. Poginulo je 80.000 ljudi u Hirošimi i 40.000 u Nagasakiju. Hiljade su potom preminule od radijacije.

"Stvorili smo zlo"

U to vreme je Openhajmer slavio i čak je rekao da žali što atomska bomba nije ranije napravljena kako bi mogla da bude bačena na Nemačku. Ipak, bilo mu je žao japanskih žrtava.

Obratio se Američkom filozofskom društvu kada je poručio: "Stvorili smo jednu stvar, najužasnije oružje na svetu koje je iznenada i iskonski izmenilo prirodu sveta... stvar koja bi po svim standardima sveta u kome smo odrasli mogla da se nazove zlom. A učinivši to, ponovo smo postavili pitanje da li je nauka dobra za čoveka."

U oktobru se sastao sa predsednikom Harijem Trumanom kome je kazao da oseća da "nosi krv na svojim rukama". Navodno, Truman je bio zgađen takvim ponašanjem.

Uprkos krivici koju je osećao, Openhajmer je postao poznata javna ličnost. Pojavljivao se na naslovnicama časopisa, a postao je i predsedavajući Komisije za atomsku energiju SAD koja je formirana kako bi zamenila projekat "Menhetn". Za svoj rad je dobio brojne nagrade.

Još veće zlo

Ipak, otvoreno je govorio da ne želi da stvori hidrogensku bombu koja bi bila 1.000 puta snažnija od atomske. Njegov stav je tada bio kontroverzan jer je počinjao hladni rat, a SSSR i SAD su se borile za dominaciju.

Truman je 1949. od Komisije zatražio da napravi hidrogensku bombu, a mađarski naučnik Edvard Teler, budući otac razorne bombe, takođe je javno na to pozivao.

Openhajmer je navodno rekao: "Ne mogu to da učinim, niti ću."

Podržavao je ideju da međunarodna grupa preuzme kontrolu nad atomskim naoružanjem, a ne SAD.

Njegov otpor nije vredeo jer je hidrogenska bomba razvijena i testirana 1952. godine.

Pad sa trona

U decembru 1953. je počeo njegov pad. Predsednik Dvajt Ajzenhauer je naložio da nikakvi tajni podaci ne smeju da stižu do njega. Optužen je da je simpatizer komunista, pa je održano i tajno suđenje. Nakon 19 dana suđenja, u junu 1954. trajno je izgubio pristup poverljivim bezbednosnim informacijama.

Komitet nije pronašao dokaze da je pokazao nelojalnost ili na neadekvatan način baratao poverljivim informacijama.

Utvrđeno je samo da ima "fundamentalne mane u svom karakteru".

Iako je mirno primio ishod saslušanja, Openhajmer više nije bio isti, tvrdio je fizičar Bete.

- Nije više bio onako živahan i životnost ga je napustila - kazao je.

Bez pristupa poverljivim informacijama, nije mogao da nastavi svoj rad. Vratio se akademskom radu, predvodio je Institut za napredne studije pri Prinstonu i pisao naučne eseje.

Atomska bomba i njene posledice ga nikada nisu napustili. Godinama kasnije, 1961, kada su ga pitali o atomskim bombama koje su ispuštene na Japan, rekao je da to nije na njegovoj savesti.

- Naučnici nisu delinkventi. Naš rad je promenio uslove u kojima ljudi žive, ali je to problem vlada, a ne naučnika - rekao je.

Predsednik Džon Kenedi ga je 1942. pozvao na večeru u Belu kuću povodom dodele Nobelovih nagrada.

Samo jednu godinu nakon penzionisanja, 18. februara 1967. je preminuo od raka pluća. Imao je 62 godine.

Bonus video:

(Espreso/ 24 sedam)