PROMENJEN ZAKON ZA STRANCE U NEMAČKOJ: Definisano ko dobija "karticu šanse" za zaposlenje

Ugostitelji nemaju konobare i kuvare, građevinari nemaju keramičare i instalatere, a bolnice lekare i medicinske sestre. O starcima se nema ko da brine, a nemačke kompanije ne mogu da se zaštite od hakera jer nema IT radnika, prenosi Fenix-magazin.de navode agencije DPA.

Zbog ovakve situacije s nizom deficitarnih zanimanja u Nemačkoj, morao je da se promeni zakon o useljavanju kvalifikovanih radnika iz 2020. godine, koji je usvojila velika koalicija demohrišćana (CDU/CSU) Angele Merkel i sada vladajućih socijaldemokrata (SPD) kancelara Olafa Šolca.

Sadašnja vladina koalicija SPD-a, Zelenih i liberala (FDP) u petak je, nakon brojnih unutrašnjih natezanja, progurala kroz Bundestag reformu zakona o imigraciji radne snage.

Vladina koalicija novim propisima udvostručuje važeću kvotu za useljavanje državljana Albanije, Bosne i Hercegovine, tzv. Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, sa 25.000 na 50.000 radnika godišnje.

„Papir“ više ne igra presudnu ulogu

Novost u propisima je tzv. karta šanse (chance card), svojevrsan sistem pojedinačnog bodovanja kandidata za useljavanje zbog posla.

Kriterijumi su očekivani: poznavanje nemačkog jezika, radno iskustvo, starosna dob i veze s Nemačkom. U ovim promenama sledi se primer Kanada, koja već godinama ima sličan sistem.Najveća novina u sistemu je što, na primer Nemačka otvara vrata IT stručnjacima i bez diplome, pod uslovom da dokažu svoje kvalifikacije.

Oni koji su visokokvalifikovani a dolaze iz zemalja van EU, sada mogu da dovedu ne samo supružnika i decu, već i roditelje, pod uslovom da mogu da ih izdržavaju (jer neće imati pravo na socijalnu pomoć).

Korisno za sve

Od promena će prvenstveno profitirati nemačke firme koje sada ne mogu da popune otvorena radna mesta pa trpe gubitke ili ne ostvaruju moguću zaradu.

Dobro će biti i za radnike iz inostranstva koji se nadaju većoj plati i boljim mogućnostima napredovanja. Čak i oni koji bi morali napustiti zemlju u sadašnjim uslovima dobiće priliku za boravak kroz obuku ili zapošljavanje.

Činjenicu da zakon o useljavanju kvalifikovanih radnika iz 2020. nije postigao željeni rezultat. Delomično je tu kriva i administrativna procedura koja je i dalje komplikovana i spora da su mnogi, uključujući i one koje je pozvala nemačka firma, u međuvremenu odustali.

Uska grla su nemačke ambasade i konzulati, gde kandidati čekaju mesecima, pa i godinama, samo na termin za razgovor.

Vladajuća koalicija obećava da će se to pojednostaviti i ubrzati. Posebni izaslanik za migracijske sporazume, Joakim Stamp, ponudiće pojedinim zemljama kvote za useljavanje radnika. Iz tih kvota ljudi će se useljavati mimo redovne procedure, samo uz ugovor s poslodavcem.

Zauzvrat će se zemlje koje dobiju kvotu obvezati na bolju saradnju u prihvatanju povratka vlastitih državljana iz Nemačke. Ovaj sporazum već postoji sa zemljama Zapadnog Balkana i propisi imaju kolokvijalni naziv Propisi Zapadnog Balkana.

Pregovori o nacrtu zakona o useljavanju radnika ponovno su razotkrili neslaganje u koalicijama, prije svega između ekološke stranke Zelenih i ekonomskog FDP-a. Šolcov SPD najčešće je imao ulogu posrednika u sporu.

Socijaldemokrati su uz planirane izmjene zakona o državljanstvu željeli proći u parlamentu i zakon o useljeništvu, ali su to blokirali prigovori liberala.

Vlada već sledeće nedelje namerava da raspravlja o reformi zakona o državljanstvu, a predstoje i rasprave o reformi zakona o odgoju i obrazovanju.

Potonji od ta dva zakona, prema rečima ministra rada Hubertusa Heila, jedna je od važnih poluga poticanja ljudi da se prijave za posao, i to ne samo iz inostranstva.

(Espreso/24sedam)