DONETA ODLUKA
PRODUŽENE VANREDNE MERE VEZANE ZA ZAPADNI BALKAN, EVO I NA KOLIKO: Predstavljaju PRETNJU po BEZBEDNOST AMERIKE?!
Obaveštenje o produženju mera upućeno je Kongresu, a takođe će biti objavljeno u Federalnom registru
Američki predsednik Džo Bajden produžio je za još godinu dana vanredne mere povezane sa regionom Zapadnog Balkana, koje su prvobitno proglašene uredbom 2001. godine, objavila je Bela kuća.
- Potezi osoba koji prete miru i međunarodnim naporima za stabilizaciju na Zapadnom Balkanu, uključujući činove ekstremističkog nasilja i opstrukciju, i situacija na Zapadnom Balkanu - koja sprečava napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije - i dalje predstavljaju neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država - naveo je Bajden.
Obaveštenje o produženju mera upućeno je Kongresu, a takođe će biti objavljeno u Federalnom registru, prenosi Glas Amerike.
Važenje uredbe produžavali su i prethodni američki predsednici.
Bajden u obaveštenju podsetio da je pre dve godine potpisao uredbu kojom je proširio opseg vanrednih mera koje su na snazi još od 26. juna 2001. godine, i naveo da će mere nastaviti da budu na snazi i posle 26. juna 2023. godine.
Američki predsednik je u uredbi (14033), donesenoj 8. juna 2021. godine, naveo da situacija "na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije (Zapadni Balkan) tokom poslednje dve decenije - uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija posle raspada bivše SFRJ, kao i rasprostranjena korucija u raznim vladama i institucijama na Zapadnom Balkanu - sprečavaju napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije i da zbog toga predstavlja neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država".
Prvobitnu uredbu (13219) o vanrednim merama vezanim za Zapadni Balkan, tadašnji predsednik Džordž Buš mlađi potpisao je 2001. godine da bi se "pozabavio neuobičajenim i velikim pretnjama po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD koju u ovom slučaju predstavljaju akcije ljudi koji se bave, pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u bivšoj Republici Makedoniji (koja je sada Republika Severna Makedonija) i drugim delovima regiona Zapadnog Balkana, ili delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u Bosni ili rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. na Kosovu".
Buš je tu uredbu dopunio 28. maja 2003. godine, "kako bi preduzeo dodatne korake u vezi sa delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Ohridskog sporazuma iz 2001, u vezi sa Makedonijom (sadašnjom Severnom Makedonijom)".
Bonus video:
(Espreso/ Beta)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!