NATAŠU JE OTEO PEDOFIL I 8 GODINA DRŽAO U PODRUMU: Kada je pobegla, nastao je PAKAO, jedno joj ni OTAC nije verovao

Nataša Kampuš (35) je 23. avgusta 2006. godine pobegla svom tamničaru Volfgangu Priklopilu. Oteo ju je 1998. godine kada je bila stara deset godina, a njena životna priča bila je teška od samog početka.

Rano detinjstvo Nataša je provela s majkom Brigitom Sirni i ocem Ludvigom Kočom koji su u početku živeli u vanbračnoj zajednici, a kasnije su se razišli. S dve starije sestre i 5 rođaka živela je u Beču.

Nataša je 2. marta 1998. godine pošla u školu ali tamo nikad nije stigla. Svedokinja (12) rekla je kasnije policiji da je videla kako neko Natašu gura u beli minibus. Rekla je i da je videla da neko upravlja vozilom.

"Videla sam ih. Drugi čovek je još uvek bio za volanom. Videli su i mene. Znali su da sam svedok. Sve ove godine je nije bilo, a ja sam se plašila da će se vratiti po mene", rekla je Akčan za MailOnlie godinama kasnije.

U početku se verovalo da je Nataša pobegla od kuće. Dan ranije se posvađala sa majkom. Tada su počeli da se proveravaju beli kombiji. Pregledano je hiljadu takvih vozila, uključujući i otmičarski. Volfgang Priklopil je rekao da ga koristi za građevinske radove. Pošto je unutra bio krš, policajci iz bečkog okruga Donauštat su ga pustili.

Priklopil je otetu devojku prvo odveo u šumu, gde joj je rekao da „drugi čovek neće doći“. Ove reči se često pozivaju kao dokaz da je izvršilac imao saučesnike. Kako prenosi The Sun , Nataša je takođe napisala u svojoj biografiji da je „više muškaraca dolazilo i da je Priklopil pretio da će je dati drugima“ .

Kidnaper je zatim odveo devojku u svoju kuću u Strashof an der Nordban u Donjoj Austriji. Tamo ju je bacio u podzemnu tamnicu izgrađenu u garaži. Nataša kaže da je tamo provela osam godina svog života i da su je samo povremeno puštao napolje.

Međutim, ne veruju svi Natašinim rečima. Otac Austrijanca Ludviga Koha pripada ovoj grupi. U knjizi koju je 2013. napisala zajedno sa Alanom Holom, može se pročitati da je on osporio reči svoje ćerke.

"Podrum je izgledao kao da u ovoj prostoriji odavno niko nije živeo. Devojka iz podruma je mit. Čekala je da pobegne do svoje 18. godine jer nije htela da ide kući, niti da se vrati porodici", navodi se u knjizi.

Međutim, Nataša tvrdi da prvih šest meseci nije smela da izlazi iz sobice. Kasnije joj je dopuštao da boravi u ostatku kuće, a od juna 2005. godine dopustio joj je da šeta po vrtu kuće.

Priklopil je rekao Nataši da su vrata i prozori kuće osigurani eksplozivom te bi pri svakom slučaju njenog mogućeg bega sve eksplodiralo. Takođe, rekao joj je da nosi pištolj i da će je ubiti ako pokuša da pobegne. Kampušova je kasnije rekla da joj je davao knjige i da se sama obrazovala.

Gledala je i televiziju i slušala radio. Navodno je imala više prilika za beg, a navodno joj je i sam Priklopil sugerisao kako to može učiniti. Kampušova će kasnije sve te tvrdnje negirati.

Tokom svog zatočeništva, Nataša je gladovala. Oduzimanje hrane bio je jedan od načina na koji je bila zlostavljana. Kada je pobegla, imala je oko 44 kg manje nego na dan otmice. Austrijanka je takođe tvrdila da joj je Priklopil takođe obrijao glavu i terao je da hoda okolo golu, a zatim je otvarao vrata, rekavši joj da pokuša da pobegne.

Drugom prilikom joj je navodno pretio smrću. Stručnjaci psihijatrije su u brojnim izjavama za medije takođe primetili da je Nataša tokom boravka u zatvoru razvila stokholmski sindrom i da je posle izvesnog vremena počela da voli i da saoseća sa svojim otmičarem.

U njenoj knjizi je ona opisala da je Priklopil bio psihički nestabilan. Nataša ga je prikazala kao čoveka sa dva lica. Mogao je da bude nežan i dobar, a onda se pretvorio u zver. Naredio je da ga zove „gospodarem“ i da klekne pred njim. Kada nije slušala, udarao ju je po celom telu.

U drugim prilikama, obasipao je Natašu poklonima - kupovao je igračke, knjige i igrao se s njom. Kada se uverio da je otetu devojku porobio ne samo fizički, već i psihički, počeo je da joj daje više „slobode“. Pustio ju je da radi u bašti, vodio je na kratke izlete i u prodavnicu. Takođe ju je upoznao sa svojim partnerom iz građevinske kompanije Ernstom Holzapfelom.

23. avgusta 2006. čistila je i usisavala automobil svog otmičara. Njemu je zazvonio mobilni pa se udaljio da bi mogao u miru razgovarati. Kampušova je ostavila upaljen usisavač i pobegla. Prolaznici nisu reagovali na nju, a onda je pokucala jednoj ženi na prozor koja je pozvala policiju.

Priklopila su ubili?

Priklopil se nakon što je Nataša pobegla bacio pod voz u blizini stanice Nordbahnhof u Beču. Ipak, kasnije će mediji izraziti sumnju u to. Naime, Johan Rzeszut, predsednik suda i bivši član komisije koja je istraživala slučaj, je rekao kako smatra da je oproštajno pismo Priklopila vrlo sumnjivo. Osim toga navodno je bio sumnjiv i položaj Priklopilovog tela pa se nagađalao da je možda ubijen.

Silovao ju je kada je imala 14 godina

Nataša Kampuš je rekla da ju je Priklopil prvi put silovao kada je imala 14 godina. Vezao ju je kablom.

"Ležala sam ukočena od straha u nasilnikovom krevetu. Zatvorio je vrata za sobom i stavio ključ na ormar, koji je bio toliko visok da je morao da se popne na prste da bi ga dohvatio. Zatim je legao pored mene. Vezao je moje zglobove za njegove, kablom", napisala je u svojoj autobiografiji.

Nataša Kampuš i dalje radi na povratku u normalan život. U intervjuu za „Bild” 2019. godine rekla je da pokušava da obnovi vezu sa majkom, koju je donedavno sretala jednom godišnje, i njenim dvema starijim sestrama. Ona je priznala da je htela da proda kuću svog nasilnika, koju je kupila, kako ne bi postala "tematski park", ali se komšije i gradonačelnik nisu složili da grupa izbeglica postanu novi vlasnici.

Iako su mediji pisali da je Nataša živela u toj kući, to nije tačno. Međutim, Austrijanka je priznala da redovno posećuje ovo mesto.

Takođe je priznala da nije ni u kakvoj vezi, već da sanja o majčinstvu.

"Ali moram biti realna. Sada to ne bi imalo smisla", rekla je. Napomenula je i da se sa 30 godina oseća kao tinejdžerka i da nadoknađuje izgubljeno vreme.

Bonus video:

(Espreso/ Stil)