TRŽIŠTE UPALO U "CRVENU ZONU", DOLAR PAO 4 PUTA ZA NEDELJU DANA: Haos zbog inflacije, šta nam svima to donosi?

Na svetskim tržištima vrednost dolara prema drugim valutama ponovo je pala prošle nedelje, četvrti put zaredom, pošto investitori veruju da će američka centralna banka uskoro prekinuti ciklus povećanja kamatnih stopa. Indeks dolara, koji pokazuje kretanje vrednosti SAD u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, skliznuo je prošle nedelje za 0,5 odsto, na 102,09 poena.

Istovremeno, dolar je oslabio za 0,6 odsto prema evropskoj valuti, pa je cena evra dostigla 1,0905 dolara. Kurs dolara prema japanskoj valuti skliznuo je, pak, za 0,5 odsto, na 132,15 jena. Indeks dolara je oslabio i prošle nedelje, pošto investitori veruju da se ciklus povećanja kamatnih stopa američke centralne banke bliži kraju.

Najnoviji makroekonomski podaci pokazuju, naime, da se rast američke privrede postepeno usporava, da inflatorni pritisci jenjavaju, da potrošnja polako slabi i da se tržište rada koji je bio u crvenoj zoni sada se postepeno "hladi“. A to znači da bi Fed uskoro mogao da prekine ciklus zaoštravanja monetarne politike.

Investitori strahuju od recesije u američkoj ekonomiji, s obzirom na agresivno povećanje kamatnih stopa Fed-a tokom prošle godine, tako da je sredinom nedelje indeks dolara pao na najniži nivo u poslednja dva meseca, znatno ispod 102 poena. Ali krajem nedelje se donekle oporavio. U petak je objavljen izveštaj o zapošljavanju u SAD, prema kojem je broj zaposlenih povećan za 236.000, znatno manje nego mesec dana ranije i u skladu sa očekivanjima analitičara.

Stopa nezaposlenosti pala je sa 3,6 na 3,5 odsto, dok je rast plata usporen drugi mesec zaredom. Zbog toga, tržište novca sada procenjuje da postoji 67 odsto šanse da će Fed na majskom sastanku podići ključne kamatne stope za dodatnih 0,25 procentnih poena, dok su pre objavljivanja izveštaja o zapošljavanju šanse bile oko 49 odsto. Prošle nedelje je evro ojačao u odnosu na dolar šestu nedelju zaredom, pošto se očekuje da će se ove godine smanjiti razlika između kamatnih stopa u SAD i evrozoni. Tako dug period rasta evra nije zabeležen od 2020. godine.

(Espreso/Glas Istre)