KINESKI "MIROVNI PLAN" ZA UKRAJINU: Peking pod sve većim PRITISKOM SAD-a, evo šta se tačno dešava!

Kina je ponovila svoje pozive za političko rešenje ukrajinskog sukoba na godišnjicu početka ruske invazije, pošto je Peking pod sve većim pritiskom Sjedinjenih Država i njihovih saveznika zbog sve većeg partnerstva sa Moskvom.

U nedavno objavljenom dokumentu od 12 tačaka, kinesko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na nastavak mirovnih pregovora, prekid jednostranih sankcija i naglasilo svoje protivljenje upotrebi nuklearnog oružja – stav koji je kineski lider Si Đinping saopštio zapadnim liderima prošle godine.

Dokument od 12 tačaka deo je najnovijih napora Pekinga da se predstavi kao neutralni posrednik u miru, dok se bori da izbalansira svoj "neograničeni" odnos sa Moskvom i narušene veze sa Zapadom dok se rat nastavlja.

“Konflikt i rat ne donose dobro nikom. Sve strane moraju da ostanu racionalne i suzdržane, da izbegnu rasplamsavanje i produbljavanje tenzija, da spreče širenje krize i dalji gubitak kontrole", stoji u dokumentu.

Ipak, kako piše CNN, pretenzija Pekinga na neutralnost ozbiljno je narušena njegovim odbijanjem da prizna prirodu sukoba, koji je do sada izbegavao da ga nazove invazijom, i njegovom diplomatskom i ekonomskom podrškom Moskvi.

Zapadni zvaničnici su takođe izrazili zabrinutost da Kina možda planira da pruži vojnu pomoć Rusiji, što je Peking oštro negirao.

Danas objavljeni dokument ponavlja mnoge standardne "stavove" Kine, koji uključuju pozivanje obe strane da nastave mirovne pregovore.

"Dijalog i pregovori su jedino održivo rešenje za ukrajinsku krizu“, navodi se u dokumentu i dodaje da će Kina igrati "konstruktivnu ulogu", ne iznoseći detalje.

I uprkos tvrdnji da "suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svih zemalja moraju biti efikasno podržani", dokument ne priznaje rusko kršenje ukrajinskog suvereniteta.

CNN piše kako se čini "da je veći deo jezika koji se koristi u dokumentu usmeren na Zapad".

"U tanko prikrivenoj kritici Sjedinjenih Država, u dokumentu piše da 'hladnoratovski mentalitet' treba napustiti", ističe se u analizi CNN.

"Bezbednost regiona ne bi trebalo da se postigne jačanjem ili širenjem vojnih blokova. Legitimni bezbednosni interesi i zabrinutosti svih zemalja moraju biti shvaćeni ozbiljno i adresirani na odgovarajući način“, navodi se u tekstu, što pojedini tumače kao očigledno ponavljanje stava Moskve da je Zapad izazvao rat širenjem NATO-a.

Deluje i da se u dokumentu kritikuju sankcije koje su SAD i druge zapadne zemlje uvele Rusiji.

"Jednostrane sankcije i maksimalni pritisci ne mogu da reše pitanje; oni samo stvaraju nove probleme“, navodi se u dokumentu i dodaje da "relevantne zemlje treba da prestanu da zloupotrebljavaju jednostrane sankcije i dalekosežuću jurisdikciju protiv drugih zemalja, kako bi dale svoj udeo u deeskalaciji ukrajinske krize".

Dokument su brzo kritikovali američki zvaničnici, a američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da bi rat "mogao da bude gotov sutra kada bi Rusija prestala da napada Ukrajinu i povukla svoje snage".

"Moja prva reakcija na to je da se moglo zaustaviti na tački jedan, a to je poštovanje suvereniteta svih nacija", rekao je Salivan za CNN.

"Ukrajina nije napala Rusiju. NATO nije napao Rusiju. Sjedinjene Države nisu napale Rusiju. Ovo je bio rat izbora koji je vodio Putin”, rekao je Saliven.

Ambasador Evropske unije u Kini Horhe Toledo rekao je novinarima na brifingu u Pekingu da kineski stav nije mirovni predlog, dodajući da EU "pomno proučava dokument".

Ukrajina je u međuvremenu nazvala dokument "dobrim znakom“, ali je pozvala Kinu da učini više.

"Kina treba da uradi sve što je u njenoj moći da zaustavi rat i povrati mir u Ukrajini i da utiče na Rusiju da povuče trupe", rekla je ukrajinska otpravnica poslova u Kini Žana Leščinska.

"Kao neutralna, Kina bi trebalo da priča sa obe strane, i sa Rusijom i sa Ukrajinom, a sada mi vidimo da Kina ne razgovara sa Ukrajinom", rekla je Leščinska, napominjujući da Kina nije ni konsultovana u vezi sa ovim dokumentom.

O ovom dokumentu je prošle nedelje prvi pričao najviši diplomata Vang Ji na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, dok je pokušavao da Peking postavi kao odgovornog pregovarača za mir.

Vang je posetio Moskvu kao poslednju stanicu svoje evropske turneje, a sastao se sa Putinom u sredu.

Putin, koji je dočekao Vanga raširenih ruku kada je kineski diplomata ušao u salu za sastanke, rekao je da odnosi između Rusije i Kine "postižu nove nivoe".

"Rusko-kineski odnosi se razvijaju onako kako smo planirali prethodnih godina. Sve ide napred i razvija se. Saradnja na međunarodnoj areni između Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, kao što smo više puta rekli, veoma je važna za stabilizaciju međunarodne situacije", rekao je Putin novinarima dok je sedeo pored Vanga.

Vang je rekao da se dve zemlje "često suočavaju sa krizom i haosom, ali u krizi uvek postoje prilike".

"Ovo zahteva od nas da dobrovoljnije identifikujemo promene i aktivnije reagujemo na promene kako bismo dodatno ojačali naše sveobuhvatno strateško partnerstvo“, rekao je Vang.

(Espreso/Telegraf)