POKOLJ ZA DAN ZALJUBLJENIH: Sumnja se da je iza GNUSNOG ZLOČINA bio slavni MAFIJAŠ, nakon njega se PLAŠIO DUHA?!

Masakr na Dan zaljubljenih šokirao je svet 14. februara 1929. godine kada su ulicama Čikaga vladale opasne kriminalne bande.

Gangster Al Kapone, poznatiji kao Skarfejs (lice sa ožiljkom), pokušavao je da uspostavi kontrolu eliminacijom svojih rivala, a borili su se za prevlast u krijumčarenju, kockanju i prostituciji.

Političari i poslanici bili su primorani na ćutanje.

Krijumčarenje alkohola tokom prohibicije bio je unosan posao za organizovani kriminal, i Bags Moran, vođa bande sa severne strane grada, kontrolisao je većinu pivara u tom delu Čikaga. Moranov monopol nije odgovarao njegovom suparniku Al Kaponeu.

Talas nasilja je eskalirao u jednoj garaži, u kojoj je Irac prodavao alkohol, kada je sedam muškaraca, povezanih sa Moranom, ubijeno, a likvidirali su ih napadači obučeni kao policajci. Ispaljeno je čak 70 hitaca iz dve puške "tompson". Lica dvojice članova Moranove bande su do neprepoznatljivosti unakažena mecima iz sačmarice.

Do dana današnjeg je masakr na Dan zaljubljenih ostao nerazjašnjen, ali se smatra da je iza zločina stajao Al Kapone.

"Niko me nije upucao"

Moran je izbegao smrt zato što je tog jutra malo kasnio. U pola jedanaest po lokalnom vremenu izašao je iz hotela, kada je primetio da se nešto čudno događa. Primetio je patrolu u blizini i odlučio da se vrati i popije kafu u obližnjem kafiću. Ta odluka mu je spasla život.

Napadač koji je započeo pucnjavu sistematski je pucao u žrtve mašući puškom sleva nadesno. Zločin nije zabeležen dok komšija nije ušao u garažu i našao osakaćena tela u lokvama krvi. Svedoci su videli "dva policajca" kako napuštaju garažu, dok signaliziraju svojim saradnicima da uđu u "policijski automobil" i odvezu se niz ulicu. Sve je to bio deo plana.

Kada je policija stigla na mesto zločina pronašla je, čudom živog, Frenka Guzenberga, upucanog 14 puta. On je policiji rekao: "Niko me nije upucao."

Preminuo je tri sata kasnije u obližnjoj bolnici, poštujući gangsterski etički kod i zavet ćutanja poznat kao "omerta". Njegove poslednje reči su bile: "Nisam cinkaroš."

Događaji od tog jutra definitivno su stavili tačku na mafijaški rat u Čikagu. Kapone je bio osumnjičen za organizaciju zločina, ali nikada nije osuđen, jer je imao čvrst alibi - u vreme napada nalazio se u svojoj vikendici u Majamiju. Moran je prekršio kodeks časti i požalio se policiji da "samo Kapone ubija na takav način", na šta je usledio odgovor Italijana:

- Jedini čovek koji ubija na takav način je sam Moran.

Zločin nikada nije dokazan, jer se odmah krenulo sa uništavanjem dokaza. Svedoci su pobijeni, a automobil sa mesta okršaja je uništen.

Neprijatelj broj 1

Ovaj masakr bio je ujedno i početak kraja slavnog mafijaša. Uz vrlo efektivnu organizaciju, ogromnu zaradu i nemilosrdnost prema konkurenciji stigla ga je i vrlo loša reputacija u javnosti. Mediji su ga prozvali "nacionalnim neprijateljem broj jedan", a FBI je konačno počeo da istražuje njegova "poslovanja".

Kapone je dvaput izbegao smrt, pošto se našao u zasedi na severnoj strani grada.

U martu 1929. godine uhvaćen je zbog nepoštovanja suda, a dva meseca kasnije i za nošenje oružja. Odležao je devet meseci, nakon čega je pušten zbog dobrog vladanja. Dve godine kasnije uhapšen je i osuđen za poresku proneveru na 11 godina robije. Većinu tog vremena proveo je u zloglasnom Alkatrazu. Već tad je patio od sifilisa. Ponašanje mu je bilo krajnje bizarno, tako da je pušten zbog dobrog vladanja. Umro je 1947. u 48. godini na Floridi u svom domu.

Plašio se duha

Okoreli Al Kapone nije se plašio nikoga i ničega, sem sveta mrtvih. Ipak, kažu da je poslednje dane proveo u strahu od duha po imenu Džimi.

Kapone je odrastao u Bruklinu, kao jedno od devetoro dece. Već u 14. godini bio je izbačen iz škole jer je udario nastavnika u lice. Posle toga se pridružio uličnim bandama. To je bio početak jedne velike mafijaške karijere.

U trenutku smrti, Kapone je imao oko 100 miliona dolara koje je sakupio reketiranjem, iznudom, kockom i drugim kriminalnim radnjama.

Kada je Kapone bio u zatvoru u Filadelfiji, ćelija mu je bila lepo opremljena i krajnje udobna, ali on je bio ubeđen da je u krevetu uvek neko pored njega. Drugi zatvorenici su mogli da ga čuju kako noću vrišti i da čak sa nekim razgovara.

Kada je bio oslobođen, mislio je da ga je Džimi ostavio na miru. Međutim, uvek ga je pratio u stopu. Tražio je i pomoć vidovnjaka, ali uzalud. Postao je toliko paranoičan da su telohranitelji često upadali u njegovu sobu misleći da je napadnut. Umesto toga, našli bi ga samog i preplašenog.

Pretpostavlja se da je sve bio proizvod ludila usled sifilisa.

(Espreso/24sedam)