SVETA GORA MESTO GDE JE ŽENAMA PRISTUP ZABRANJEN: Njih tri je tamo KROČILO, ali samo je jedna uradila OVO!

Na severu Grčke na poluostrvu Halkidiki krije se Sveta Gora – carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja – kako je pisao vladika Nikolaj Velimirović. Verovanje kaže da je Presveta Bogorodica zastupnica i igumanija cele Svete Gore, te je otuda svim ženama tu pristup zabranjen. Ipak, bilo je onih koje su drevni zakon prekršile, a priča se da je jedna od tih žena svoja iskustva potom prenela u knjigu.

Staro predanje govori da je Presveta Bogorodica jednom prilikom, ploveći sa apostolom Jovanom iz Jope na Kipar, zbog nevremena pristala na Atos.

Tada pagansko stanovništvo ovog poluostrva prihvatilo je njenu propoved i čuda koja je činila, a ona im je potom odlazeći rekla: „Neka ovo mesto bude moj udeo, predat mi od Sina i Boga mog. Blagodat Božja neka bude na mestu ovome i na onima koji ovde žive s verom i pobožnošću, čuvajući Njegovu zapovest.“ Bogorodica je tako postala zastupnica i igumanija cele Svete Gore, koju zovu i Vrt Presvete Bogorodice, a drevnim zakonom avato, koji je od sredine prošlog veka i deo grčkog ustava, na poluostrvo je zabranjen pristup drugim ženama.

Među 20 manastira i nekoliko hiljada monaha, nema ni ženki životinja, sem, kažu, mačaka, koje love miševe, i kokošaka, od čijih se žumanaca prave boje za ikonopisanje.

Prva žena za koju se zna da je prekršila stari zakon je srpska carica Jelena, žena Dušana Silnog.Sklanjajući se od kuge koja je u to vreme harala ovim prostorima, Jelena je dobila dozvolu da uđe na Atos, ali, kako se veruje, ona nije nogom kročila na tlo svete zemlje, već je nošena. Carica je boravila u palati svog muža kraj manastira Sveti Vasilije, koji je tada vodom bio odvojen od ostatka Svete Gore.

Znatno kasnije, sredinom 19. veka, žena britanskog konzula u Atini dobila je dopuštenje da ode čak do Velike Lavre Svetog Atanasija, najstarijeg manastira na poluostrvu.

Potom, zbog burnih istorijskih događaja, tokom grčkog ustanka i posle proterivanja Grka iz male Azije, Atos je otvorio vrata mnogim porodicama, među kojima je bilo žena i dece, s tim što su oni ubrzo odatle otišli da ne bi narušavali svetost ovog mesta.

Sa Svete Gore je 1929. proterana i mis Evrope, Grkinja koja je maskirana pokušala da se iskrca na jedno manastirsko pristanište.

Priča se da je iste godine jedna francuska novinarka uspela da čak mesec dana prerušena boravi na Atosu, da obiđe svih 20 manastira i da potom po povratku u Pariz napiše knjigu.

Naime, zna se da je Mariz Šoasi 1929. godine u francuskoj prestonici objavila knjigu „Mesec dana među muškarcima“ (Un mois chez les Hommes. Éditions de France, 1929.), ali i dalje je misterija da li je iskustva koja je u njoj iznela zapravo i proživela. Uglavnom, Mariz se u ovom svom kontroverznom delu vodila nesvakidašnjim stazama, po čemu je bila i poznata, pa se, kako se navodi, prerušila u mladog monaha, krišom ušla na Svetu Goru i tu provela čitav mesec. Ona je potom u knjizi opisala i jednog monaha koji je navodno govorio o telesnoj žudnji, o iskušenjima i griži savesti.

Priča kaže da je potom sa Atosa stigao odgovor na ovu, kako je rečeno, izmišljenu tvrdnju: Mariz je Svetu Goru verovatno videla samo sa broda jer jednostavno nije moguće da jedna mlada dama sklona avanturi bude makar i jedan dan neprimećena među nekoliko hiljada monaha.

Verovatno je da nikada sa sigurnošću nećemo saznati da li je ova knjiga samo plod mašte mlade Parižanke ili je ona zaista uspela da iskusi ono što nijedna žena ne bi smela. Ali zato se čini da, uprkos njoj i drugima koje su prekršile drevni avato, ništa ne može da naruši sveti mir ovog prostora koji je Bogorodica sebi odabrala, ove jedinstvene države pravoslavnih monaha koja traje preko hiljadu godina.

(Espreso/Zena.blic)