DEVOJČICA UMIRALA NAOČIGLED FOTOGRAFA: Bila zarobljena 3 dana ispod UNIŠTENE KUĆE, zabeležen sav HOROR (VIDEO)

"Armero tragedija", jedna od najvećih koju pamti Kolumbija, dogodila se nakon erupcije vulkana Nevado del Ruiz 13. novembra 1985. godine. Voda i blato koji su pod uticajem erupcije preplavili obližnji gradić Armero odneli su 25.000 života. Jedna od najpotresnijih priča Armero tragedije ovekovečena je u fotografiji 13-godišnje Omajre Sančez, koja je nakon neuspelih pokušaja spasavanja ostala zarobljena u ruševinama i blatu i na istom mestu izdahnula.

Francuski fotograf Frank Furnije, koji je fotografisao Omajru nakon poplave, ostao je sa njom do poslednjeg daha, zabeležio užase kroz koje je prošla i kasnije se prisećao da se "osećao potpuno nemoćno pred devojčicom, koja se hrabro i dostojanstveno suočavala sa smrću".

Armero tragedija

Uspavani vulkan Navado del Ruiz nije pokazivao nikakvu aktivnost punih 69 godina, sve do septembra 1985. godine, kada su potresi postali toliko snažni da su uznemirili javnost i poremetili život stanovnika obližnjeg Armera udaljenog oko 50 kilometara.

Tog 13. novembra 1985. vulkan je eruptirao i mala eksplozija bila je dovoljna da izazove lavinu mešavine vode, stena i blata i usmeri je prema Armeru. Više od 85 posto grada bilo je prekriveno gustim muljem, putevi, kuće i mostovi su uništeni, a poplava je zarobila stanovnike koji su pokušavali da pobegnu iz svojih kuća.

Dok su neki stanovnici imali sreće da samo zadobiju povrede, većina je stradala, čak 25.000 ljudi. Spasavanje je otpočelo tek za nekoliko sati, zbog čega su se mnogi, uključujući i tinejdžerku Omajru Sančez borili da izdrže zaglavljeni u blatu i ruševinama, barem dok ne stigne pomoć.

Neuspelo spasavanje

Fotograf Frank Furnije stigao je u Bogotu dva dana nakon erupcije, posle pet sati vožnje i dva i po sata šetnje, stigao je do Armera, gde je planirao da zabeleži tragediju i napore spasilaca.

Međutim, uslovi su bili mnogo gori nego što je zamišljao. Umesto organizovane i uigrane akcije spasavanja, mnogi stanovnici su u haosu i očaju još čekali pod ruševinama, piše "ATI".

"Svuda okolo, stotine ljudi je bilo zarobljeno. Spasioci su se mučili da dođu do njih. Mogao sam da čujem ljude kako vrište upomoć, zatim tišinu - jezivu tišinu. To me je proganjalo", ispričao je Furnije za "Bi-Bi-Si", gotovo 20 godina posle katastrofe.

Usred haosa, jedan lokalni farmer ga je odveo do devojčice kojoj je bila potrebna pomoć. Objasnio mu je da je devojčica već tri dana zarobljena ispod svoje uništene kuće. Zvala se Omajra Sančez.

Volonteri Crvenog krsta i meštani pokušali su da je izvuku, ali joj je nešto ispod vode prikovalo noge. U međuvremenu, zbog poplave i kiše koja je neprekidno padala, nivo vode je rastao.

Dok je Furnije stigao do nje, Sančez je već počela da gubi snagu i ostaje bez svesti.

"Ponavljaću godinu, jer nisam išla u školu dva dana", rekla je novinaru "Tiempa" i zamolila Furnijea da je odvede u školu. Fotograf je osetio da njena snaga slabi i delovalo je kao da je tinejdžerka spremna da se pomiri sa svojom sudbinom. Zamolila je volontere da je puste da se odmori i pozdravi sa majkom.

Tri sata nakon što je Furnije pronašao, Omajra Sančez je izdahnula.

"Kada je umrla u 9 i 45 ujutru, glava joj je pala unazad u hladnu vodu, ispružena ruka, nos i usta jedino su ostali iznad površine. Neko je tada nju i njenu tetku prekrio plavo-belim kariranim stolnjakom", pisalo je u "Njujork Tajmsu" prilikom objave Omajrine smrti.

Njena majka Maria Aldeida, medicinska sestra, primila je vest o dmrti svoje ćerke tokom intervjua koji je davala za lokalni radio. U tišini je plakala dok su voditelji molili slušaoce da im se pridruže u minutu ćutanja iz poštovanja prema Omajrinoj smrti. Maria Aldeida, slično kao njena ćerka, pokazala je snagu i hrabrost nakon gubitka.

"Kad sam fotografisao, osećao sam se potpuno nemoćno pred ovom devojčicom, koja se hrabro i dostojanstveno suočavala sa smrću. Osećao sam da jedino što mogu da uradim jeste da njenu priču podelim sa svetom, u nadi da će moj postupak nešto promeniti", izjavio je Furnije.

Frank je ostavrio svoju želju. Njegova fotografija devojčice crnih očiju, mokre i na ivici života objavljena je u časopisu "Pariz Meč" nekoliko dana kasnije. Ista fotografija donela mu je najgradu za najbolju fotografiju godine objavljenu u svetskoj štampi 1986. i, suprotno njegovim željama - izazvala negodovanje javnosti.

Šta je bilo posle?

Dokumentovana smrt Omajre Sančez zbunila je svet. Kako je fotoreporter mogao samo da stoji i gleda kako 13-godišnja devojčica umire?

Kultna fotografija Omajrine patnje bila je toliko uznemirujuća da je podstakla međunarodnu reakciju na praktično nepostojeću akciju spasavanja kolumbijske vlade.

Izveštaji volontera, spasilaca i novinara na terenu zvučali su kao krajnje neadekvatna operacija spasavanja, kojoj je nedostajalo i rukovodstvo i resursi. U Omajrinom slučaju, spasioci nisu imali potrebnu opremu da je spasu, čak ni pumpu da obuzdaju vodu koja je rasla oko nje.

Kasnije je otkriveno da su Omajrine noge bile zarobljene u urušenom zidu, čak i da su znali šta je problem, spasioci nisu imali potrebnu opremu da joj spase život.

Ko je odgovarao za Omajrinu smrt?

Nesrećnim ljudima pomagalo je samo nekoliko volontera Crvenog krsta i radnika civilne zaštite, zajedno sa porodicama i prijateljima žrtava. Niko od kolumbijske vojske od 100.000 ljudi ili 65.000 policajaca nije poslat da učestvuje u akciji spasavanja.

General Migel Vera Uribe, kolumbijski ministar odbrane, iako je priznao kritike, tvrdio je da je "vlada učinila sve što je mogla".

"Mi smo nerazvijena zemlja i nemamo takvu opremu", rekao je on, dodajući da čak i da su trupe bile raspoređene, ne bi mogle da prođu kroz blato i mulj.

Zvaničnici zaduženi za akciju spasavanja demantovali su izjave stranih diplomata i spasilačkih volontera da su dobili ponude timova stranih stručnjaka i drugu neophodnu pomoć. Iako su neke prijateljske zemlje uspele da pošalju helikoptere za transport preživelih, u njih nisu imali koga da ukrcaju.

Mnogi od onih koji su imali sreću da prežive "Armero tragediju" pretrpeli su teške povrede glave, lica, grudi i stomaka, a najmanje 70 preživelih kasnije je podvrgnuto amputacijama udova zbog težine povreda.

Negodovanje javnosti zbog smrti Omajre Sančez izazvalo je debatu o prirodi foto-novinarstva.

"Postoje stotne hiljada Omajri širom sveta, važnih priča o siromašnima i slabima, a mi fotoreporteri smo tu da stvorimo most između njih i ostatka sveta. Čast mi je što sam povezao ljude sa njom", izjavio je Furnije.

Činjenica da je za mnoge fotografija tinejdžerke i dalje krajnje uznemirujuća, čak i decenijama nakon što je nastala, pokazuje "trajnu moć devojčice po imenu Omajra Sančez".

(Espreso)