NAŠLA JE BAKINU HALJINU NA TAVANU I ODMAH JE OBUKLA: Kad je saznala istinu o njoj, život joj nikada nije bio isti

Priča koja sledi je priča o modi, jednoj haljini koja je zaboravljena ležala mnogo godina na tavanu i porodici…

“Krem de la krem” francuskog društva sa uzbuđenjem je davne 1949. na Aveniji Montanj 30 u Parizu posmatrao reviju Kristijana Diora za kolekciju jesen/zima. Prošle su samo dve godine otkako je dizajner napravio revoluciju u posleratnom modnom svetu ekstravagantnim, ultraromantičnim imidžom koji je ponudio ženama.

U publici se našla i supruga francuskog diplomate Adelin Barbus, koja je željno iščekivala da vidi kolekciju Milieu du Siecle, a u istoj je pronašla savršen komad za sebe – raskošnu crnu haljinu bez bretela. Kupila je ovu toaletu kako bi je ponela u Damask u Siriji gde je njen muž imao poslednji radni zadatak.

Nije ni slutila da će jednog dana, više od sedam decenija kasnije, zadivljujuća ručno rađena haljina od svilenog smotoa i tafta zauzeti centralno mesto u neobičnoj i gorko-slatkoj porodičnoj priči, protkanoj tragedijom, ali i ljubavlju.

Kada je Adelin umrla 1956. u 38. godini, nakon što je ubola prst na iglu i razvila sepsu, haljina je bila sakrivena u koferu na tavanu porodične kuće u južnoj Francuskoj. Na kraju, decenijama kasnije, data ja Adelinijoj unuci.

Adelin Vining dobila je ime po baki koju nikada nije upoznala, a odrasla je u Bakingemširu u Velikoj Britaniji. Pretpostavila je da je haljina koju je nasledia posebna zbog etikete, ali je ova 36-godišnjakinja tek pre nekoliko meseci otkrila zadivljujuću priču iza ove toalete.

Kao jedna od Diorovih najranijih kreacija, i sa samo još jednim poznatim postojećim primerkom, ova haljina je procenjena na više od 35.000 evra. Ali, za Adelinu prava vrednost ove 73 godine stare haljine je što je oživela sećanja na njenu baku.

– Mislim da ne bih mogla da se odvojim od haljine, iako je to lepa svota novca. Previše volim ovu haljinu da bih je prodala. Prelepa je, dovoljno da je obučem i popravi mi se raspoloženje. Ima ogromnu sentimentalnu vrednost – rekla je ova 36-godišnjakinja za Dejli Mejl.

Haljina je prvi put otkrivena mesecima nakon što je Adelinin deda, francuski diplomata Pjer Barbus, preminuo 1995. godine. Adelinina majka Lorens, peto od dece supružnika, imala je samo dve godine kada joj je majka umrla, a haljinu je pronašla dok je prebirala po tavanu porodične kuće iz 19. veka u selu Emarž.

Odvojila je haljinu za svoju ćerku, tada tek desetogodišnjakinju, verujući da bi mogla da je nosi jednog dana.

– Uvek sam znala da je to stara haljina, ali nisam znala kada i gde ju je moja baka kupila. Samo sam se nadala da ću jednog dana moći da je nosim. Neverovatno je da je ostala u tako dobrom stanju godinama, da je miševi ili insekti nisu pojeli dok je ležala zaboravljena na tavanu – rekla je.

Nakon što je Adelin nedavno isprobala haljinu i podelila snimak sebe u haljini na TikToku, ponadala se da će otkriti nešto više o njoj. I jeste!

Javio joj se istoričar mode i kostimograf Henri Vilkinson, otkrivši da još jedan primerak ovakve haljine postoji u Metropoliten muzeju u Njujorku, te da pripada Diorovoj kolekciji za jesen/zimu oz 1949. godine.

– Pošto je to bila visoka moda, svaka haljina bi bila šivena po meri. Klijent je imao pravo na izvesne male promene, drugačiju boju ili ukrase, sve dok nisu dovodili u pitanje integritet dizajna – istakao je Henri.

Ključ za ovu informaciju bio je jedinstveni serijski broj na Adelininoj haljini – 07675 – koji je bio upisan u dnevnik u Diorovom atelju, zajedno sa podacima o vlasniku haljine.

Veruje se da je ovaj komad čak i tada, 1949, bio neverovatno skup, iako nije poznato koliko je Adelinina baka platila haljinu. Ipak, tokom 50-ih Diorove večernje haljine mogle su da koštaju i 2.000 funti, što je danas ekvivalent iznosa od 24.000 funti.

– Haljina pripada zaista zanimljivoj kolekciji. Bila je to sredina veka, a za Dior se ta kolekcija odnosila na gledanje u budućnost. Oni koji su preživeli rat bili su srećni da 40-e ostave iza sebe – rekla je Oriole Kulen, kustos u odeljenju za modu i tekstil muzeja V&A u Londonu.

Prošlog meseca Adelin je odnela haljinu na aukciju u istočnom Londonu, specijalizovanu za vintidž modu. Kaže da je ono što ju je rasplakalo činjenica da su potvrdili da je haljina nošena, a ne koliko ista vredi.

– Pre tog dana nisam bila sigurna da li je baka ikada imala priliku da obuče haljinu. Umrla je tako mlada, a moja majka se nije ničega sećala, imala je samo dve godine kada ju je izgubila. Bila sam oduševljena – ispričala je ova mlada žena, koja je potom zamolila ujake i tetke da potraže fotografiju njene bake u Dior haljini.

Posle višenedeljne potrage konačno je otkrivena fotografija na kojoj je Adelin nosi dok pleše sa nepoznatim muškarcem na zabavi u Damasku, na kojoj je njen suprug Pjer bio postavljen kao kulturni ataše francuske vlade 1949. godine. Kao njegova supruga, ništa nije moglo da bude prikladnije nego da Adelin promoviše francusku kulturu noseći kreacije njihovih dizajnera.

– Ovo nije mogla da bude savršenija fotografija. Divno ju je videti kako pleše i izgleda tako srećno u toj haljini. Volela je druženja i bila je luda za zabavama, kako je pričao deda, ali je bila istovremeno skroz posvećena mužu i deci – priča Adelin koja je stupila i u kontakt sa svojom najastarijom tetkom Mari-Helen koja danas ima 80 godina.

– Moja tetka je blokirala puno sećanja i volela bi da pamti više toga. Ipak, seća se haljine koja je kupljena 1949. za put u Siriju. Bila je to važna, posebna kupovina za moju baku – dodala je.

Život u sirijskoj prestonici bio je glamurozan, ali i mahnit za porodicu Barbus. Do 1949. Adelin je već imala četvoro dece i to mlađe od deset godina. Napravila je osam godina pauze pre nego što je rodila još jedno dete 1954. u Damasku, a to je bila Lorens, Adelinina majka.

Do 1956. bila je trudna sa svojim šestim detetom. Adelin je bila vešta krojačica, pa je šila matursku haljinu za svoju najstariju ćerku, kada je ubola prst iglom.

– Moja tetka je rekla da je šila noću da bi je završila na vreme, ali je svetlo bilo loše. Njen prst se inficirao i lečila ga je u Siriji, ali je neko vreme imala problema sa njim. Moj deda je posećivao mnogo važnih ljudi, između ostalog i jednog koji je bio zdravstveni sekretar. Bacio je pogled na prst moje bake i rekao: “To je gangrena. Moraš da se vratiš u Pariz”. Odleteli su kući, lekari su joj amputirali prst, ali su otkrili da je razvila sepsu koja se proširila na mozak. Uradili su hitan carski rez, kako bi spasili bebu, ali je bilo prekasno da spasu moju baku – priča ova Britanka.

Posle ovog tragučnog gubitka, porodica Barbus se godinama borila sa tugom. Mari-Helen je preuzela vođenje porodičnog doma i brigu o mlađoj deci, dok su novorođenu devojčicu odgajali baba i deda po majki. Adelininu majku Lorens odgajali su ujak i tetka, a svi su se preselili u London kada je ona bila tinejdžerka. Pjer je ostao slomljenog srca zbog gubitka svoje prelepe, živahne supruge, koju je upoznao kada je imala samo 11 godina, i nikada se nije ponovo oženio.

Adelin je stručnjak rekao da ne bi trebalo da nosi haljinu, ali je ona odlučna u tome da je sačuva i nada se da će jednog dana biti pozvana na događaj na kome će moći da je obuče.

– Volim težinu hajine, šuštanje suknje dok se krećem. To je veza sa mojom prošlošću, sa mojom bakom. Volela bih da sam mogla da je upoznam, ali imati njenu haljinu – i to je radost – zaključila je.

(Espreso/Blic žena)