PROIZVOD DOBROG MARKETINGA ILI JEDNA OD NAJHUMANIJIH LIČNOSTI 20. VEKA? Ovo niste znali o Mariji Terezi!

Sveta Tereza od Kalkute, poznatija kao Majka Tereza, u Rimokatoličkoj crkvi je cenjena kao svetica, a među vernicima se smatra simbolom nesebičnosti i izuzetne posvećenosti dobročinstvu. Osnovala je red Misionarki milosrđa, dobila je brojne nagrade za svoje humanitarno delo i jedna je od najznačajnijih ličnosti 20. veka.

Rođena je 26. avgusta 1910. kao Agnesa Gondža Bojadži u Skoplju, u Makedoniji, a kao mala je ostala bez oca. Majka ju je odmalena učila da pomaže siromašnima, koje je pozivala da jedu sa njima, a svojoj ćerki je rekla: “Dete moje, nikad nemoj da pojedeš nijedan zalogaj dok ga ne podeliš sa nekim.”

Poziv vere prvi put je osetila sa 12 godina, kada je njena zajednica otišla na hodočašće u Letnicu, u Crkvu Uznešenja Bogorodice Crnagorske. Kada je imala 18 godina, otputovala je u Irsku, gde se pridružila Sestrama Loreta u Dablinu i dobila ime Tereza.

Nakon kratkotrajnog boravka u ovom gradu, otišla je u Dardžiling u Indiji i na kraju u Kalkutu, gde je pohađala žensku školu. Od 1944. bila je direktor u ovoj školi, ali je 1946, tokom vožnje vozom, osetila nešto što je nazvala “pozivom u okviru poziva”.

– Poruka je bila prilično jasna – bila je naređenje. Želeo je da budem siromašna i da ga volim kao najsiromašnija od siromašnih – rekla je ona navodno.

Siromašni na prvom mestu do poslednjeg daha

Nekoliko decenija provela je pomažući siromašnima i za svoj trud dobila je brojne nagrade, uključujući i Nobelovu nagradu za mir 1979. Poznata kao “svetica šljama”, pokrenula je religijski red koji je privukao hiljade članova iz više od 100 država.

Misionarke milosrđa služile su siromašnima, gubavima, onima koji su bolovali od HIV-a, napuštenoj deci i svima kojima je bila potrebna pomoć. Terezin humanitarni rad doneo joj je 1980. Bharat Ratnu, najvažnije civilno odlikovanje u Indiji, a 1996. dobila je počasno američko državljanstvo.

Kada su joj ustanovljeni veći zdravstveni problemi, Majka Tereza predložila je da više ne bude na čelu organizacije, ali je ponovo izabrana za tu poziciju sa samo jednim glasom protiv – sopstvenim – zbog čega je povukla svoj zahtev.

Na kraju se povukla zbog bolesti srca, a red je 1997. imenovao novu osobu na njeno mesto. Umrla je 5. septembra iste godine.

Beatifikacija i kanonizacija

Predlog da Majka Tereza bude proglašena za sveticu došao je, na iznenađenje mnogih, ranije nego što je uobičajeno – 1999, samo dve godine posle njene smrti. Najčešće se čekalo da prođe najmanje pet godina od nečije smrti da bi se postupak beatifikacije pokrenuo, ali je papa Jovan Pavle II odlučio da u njenom slučaju ne čeka da prođe toliko, što je prvi put urađeno u moderno doba. Tako je Tereza beatifikovana 19. oktobra 2003. i dobila je epitet Blažena.

Papa Franja je 2015. odobrio njenu kanonizaciju, što je poslednji korak u proglašenju nekoga za sveca. Da bi se ispunili uslovi za to, potrebno je da se desi drugo čudo. U slučaju Majke Tereze, prihvaćeno je svedočenje Brazilca koji je tvrdio da se izlečio od virusne infekcije mozga jer se njegova supruga molila Majci Terezi.

Njenoj kanonizaciji u Italiji 4. septembra 2016. prisustvovale su desetine hiljada ljudi.

– Majka Tereza je, u svim aspektima svog života, bila velikodušni prenosilac božanske milosti, stavljajući se na raspolaganje svima kroz svoju pristupačnost i odbranu ljudskog života, nerođenih i onih koji su napušteni i odbačeni – rekao je tada papa Franja.

Nepopularan stav o abortusu

Kao i svaka istaknuta verska ličnost, Majka Tereza je još za života bila kritikovana zbog stavova o abortusu, za koji je tvrdila da je najveći rušitelj mira.

– Ako majka može da ubije svoje dete u sopstvenoj utrobi, šta sprečava mene i vas da se poubijamo? – zapitala se ona 1979. godine tokom govora koji je održala kad joj je uručena Nobelova nagrada za mir.

Mišljenje o ovom pitanju nije promenila ni 1994, kada je pred tadašnjim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari iznela stav koji je šokirao mnoge.

– Pobačajem majka ne uči da voli, nego ubija sopstveno dete kako bi rešila svoje probleme. Pobačaj samo dovodi do još pobačaja. Svaka zemlja koja bude prihvatila abortus ne uči ljude da vole, nego da koriste nasilje kako bi dobili ono što žele. Upravo zbog toga abortus je najveći rušitelj ljubavi i mira – izjavila je ona tada.

Škrta svetica siromašnih

U studiji koju su pre nekoliko godina objavili kanadski akademici tvrdi se da je ona proizvod dobrog marketinga, kao i da je za bolesne i siromašne pronalazila smeštaj u očajnim uslovima, iako joj je bogatstvo bilo dostupno.

Izveštavajući o ovoj studiji, list “Times of India” napisao je da se u njemu navodi da je Majka Tereza pronalazila lepotu u patnji nemoćnih i da je bila više sklona tome da se moli za sirotinju i bolesne nego da im pruži praktičnu pomoć, kao i da je Vatikan marketinškim potezima pokušao da skrene pažnju sa njenih sumnjivih finansijskih poslovanja tako što je zaobišao procedru o početku beatifikacije.

Majci Terezi kao prvo čudo pripisivalo se lečenje Monike Besre, koja je patila od jakog bola u stomaku i koja je svedočila da su bolovi prestali kad je medaljon koji je blagoslovila Majka Tereza stavila na bolno mesto. Ipak, njeni doktori su tvrdili da to nije tačno i da su joj u lečenju tuberkoloze i ciste na jajnicima pomogli lekovi koje je od njih dobila.

U studiji se navodi i da je Majka Tereza bila na 517 misija u 100 zemalja, ali da većina njenih pacijenata nije imala adekvatnu zdravstvenu negu i da je veliki broj njih ostavljen da umre. Lečeni su u nehigijenskim uslovima, neadekvatno su hranjeni i nisu dobijali odgovarajuće lekove.

Nedostatak novca nije bio problem, jer je fondacija koju je osnovala Majka Tereza uspela da prikupi stotine miliona dolara, problem je bio u njenom viđenju smrti i patnje.

- Postoji nešto prelepo u gledanju siromašnih koji prihvataju sreću da pate poput Isusa. Svet dobija više kroz njihovu patnju - bio je njen odgovor na kritiku.

Sa druge strane, kada je njoj bila potrebna medicinska pomoć, posećivala je savremene bolnice u Americi.

Iako je zahvaljujući fonadaciji imala milione, nije bila toliko darežjiva, piše u pomenutoj studiji, u kojoj se kao primer navodi da je tokom mnogobrojnih poplava nudila molitve, ali ne i finansijsku pomoć ugroženom narodu.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)