CIA PLAĆA ODŠTETU ŽRTVAMA MISTERIOZNE BOLSETI, IAKO JE USTANOVLJENO DA NE POSTOJI? Pogađala isključivo ove LJUDE!

CIA je počela sa isplatom odšteta žrtvama misteriozne bolesti, poznate kao Havana sindrom, preneo je Njujork post.

Administracija predsednika Džoa Bajdena potpisala je prošle godine tzv. Havana zakon prema kome je obećana kompenzacija za bol koji su pretrpeli, kao i medicinske troškove.

Sve to ne bi bilo ništa neobično da prethodno nije ustanovljeno da ova bolest, zapravo, ni ne postoji.

U pitanju je tajanstvena pojava koja je pogađala isključivo američke diplomate i obaveštajce.

Bela kuća je odlučila da će od 100.000 do 200.000 dolara po osobi isplatiti žrtvama sindroma, ali se to ipak neće odnositi na sve.

Pravo na kompenzaciju imaju samo oni koji imaju potvrdu lekara da su doživeli povredu mozga i traumu, ali tačni uslovi nisu najjasniji.

Sve je počelo 2016. godine kada su američke diplomate, smeštene na Kubi, počele da prijavljuju čudne simptome, pa je zato bolest dobila ime po prestonici Havani. Potom je bilo prijavljenih slučajeva i u drugim zemljama, ali su i dalje bili ograničeni na zapadne diplomate i obaveštajce.

Pacijenti su se žalili na glavobolje, vrtoglavicu, mučninu, depresiju, ali i da čuju neobičan zvuk.

Posle nekoliko godina naklapanja o tzv. Havana sindromu, CIA je u januaru odbacila teoriju da iza svega stoji neprijateljska sila.

Tada su izvori istakli za američke medije da nisu osnovane tvrdnje da iza svega stoji Rusija ili neka druga zemlja kojoj je cilj da naškodi Amerikancima širom sveta.

Ipak, ljudi koji su iskusili simptome, koji se mogu povezati sa misterioznom bolešću, iskazali su razočaranje ovim izveštajem, posebno što CIA nije bila u koordinaciji sa drugim službama, uključujući Ministarstvo odbrane.

Veoma čudno zujanje

Svi su se uglavnom žalili na vrtoglavicu i malaksalost, koja bi trajala mesecima.

Neki od simptoma su dugotrajne glavobolje praćene "senzornim pojavama", poput zvuka, pritiska ili toplote. Uz to, prisutne su i vrtoglavica i mučnina praćena bolovima u glavi ili vratu.

Žrtva bi, kako se prenosi u brojnim izveštajima, iznenada začula čudan zvuk koji bi trajao u rasponu od 20 sekundi do 30 minuta. Često je sve počinjalo sa zvukom koji su ljudi opisivali kao zujanje i zvuk brušenja metala. Oni koji nisu čuli zvuk, osećali su određenu toplotu i pritisak, a neki su se mesecima mučili sa vrtoglavicom i umorom.

Prema podacima Stejt departmenta, u tom prvom naletu bilo je pogođeno više od 20 članova osoblja. Iako su SAD i Kuba 2015. godine obnovile diplomatske odnose, slučajevi su primorali Vašington da povuče gotovo polovinu osoblja.

Pet godina kasnije, slučajeva je bilo nekoliko stotina. Iako preciznih podataka nema, u nekim izveštajima se sugeriše da je njih više od 200, a nakon Havane je najveći broj zabeležen u Beču.

Rusija je dosledno negirala bilo kakvu umešanost.

Tim medicinskih i naučnih stručnjaka istraživao je simptome najmanje 40 zaposlenih Stejt departmenta ili drugih vladinih službenika i zaključio je da nikad ništa slično nije zabeleženo u medicinskoj literaturi.

Američki zvaničnici već duže vreme govore da ne mogu sa sigurnošću da kažu da li su to bili namerni napadi ili rezultat ljudske aktivnosti.

Međutim, direktor CIA Vilijam Burns je incidente okarakterisao kao napade. Jedan od njegovih saradnika je imao simptome tokom puta u Nju Delhi 2020. godine.

Ipak, Burns i drugi zvaničnici su prihvatili nalaze izveštaja, mada se napominje da to nije konačni zaključak dokumenta.

Neobičan slučaj agenta CIA

Mark Polimeropulos probudio se u hotelskoj sobi u Moskvi u decembru 2017. godine sa vrtoglavicom i zvonjavom u ušima. Nije znao šta mu se dešava, mislio je da mu je došao kraj.

- Nisam mogao da stojim, bilo mi je muka, kao da umirem. Bio sam ranjavan više puta, ali ovo mi je bilo najstrašnije iskustvo životu - rekao je za BBC svojevremeno iskusni agent CIA, koji je proveo više godina u Iraku, Siriji i Avganistanu kao viši oficir u borbi protiv terorizma.

Bio je ubeđen da je te noći u hotelskoj sobi u Moskvi bio meta tajnog ruskog mikrotalasnog oružja.

Polimeropulos je u decembru 2017. odlučio da poseti Moskvu, ali ne u tajnosti, već je iskoristio regularni sastanak između ruskih i američkih obaveštajnih zvaničnika, želeći da obiđe zemlju.

- Nisam bio na zadatku. Rusi nisu bili oduševljeni mojim dolaskom, ali su pristali. Razboleo sam se već po dolasku u Moskvu. Vrtoglavice su nestale po povratku u Ameriku, ali drugi simptomi traju i dan-danas. Već nekoliko godina imam migrenu. Nisam mogao da radim i morao sam da se penzionišem - kazao je Polimeropulos prošle godine.

Njegov primer trebalo je da ukaže upravo na Havana sindrom.

Iako nema nikakvih dokaza da su Rusi umešani u sumnjive radnje, postojanje mikrotalasnog oružja nije upitno.

Mikrotalasno oružje

Prenosivo mikrotalasno oružje razvijalo je nekoliko zemalja kroz istoriju, pisao je "Gardijan".

Američka kompanija je takođe napravila prototip takvog oružja za mornaričke korpuse 2004. godine. Oružje, kodnog naziva "Meduza", trebalo je da bude malo, tako da može da stane u automobil, a kod žrtava bi prouzrokovalo "privremeni osećaj onesposobljavanja", ali sa malom verovatnoćom smrtnih slučajeva ili permanentne povrede.

Smatra se da je sve ostalo na prototipu, jer nema dokaza za suprotne tvrdnje, mada će američki stručnjaci uvek napomenuti da to ne znači da se ideja nije razvila u drugim zemljama.

- Ta nauka je, uglavnom, ostala u zapećku u SAD, ali ne i u drugim zemljama - rekao je Džejms Đordano, profesor neurologije i etike na Medicinskom centru pri Univerzitetu u Džordžtaunu.

Đordano, takođe stručan za pitanja biotehnologije, biobezbednosti i etike na Pomorskom ratnom koledžu, doveden je kao savetnik američke vlade 2016. godine, kada su se razbolele prve diplomate u Havani.

- Postalo je jasno da je određen deo aktivnosti, koji se obavljao u Sovjetskom Savezu, nastavljen u Rusiji i kod njenih satelita - naveo je tada Đordano, tvrdeći i da su Kinezi razvili uređaje koji emituju energiju kako bi testirali strukturu različitih materijala, tehnologijom kojom bi kasnije mogli da se pretvore u oružje. Ta ideja je postala popularna 2018. godine, kada se veliki broj američkih diplomata u Kini žalio na povrede mozga.

To je bila samo jedna od teorija kojom je htelo da se istakne da iza napada mora stajati, ako ne Rusija, onda makar Kina.

Uspon i pad teorija o Havana sindromu

Na početku sage o misterioznoj bolesti, koja pogađa isključivo američke diplomate i špijune, rečeno je da su oni bili žrtve ruskog mikrotalasnog oružja. Ipak, CIA je priznala da Moskva ne stoji iza Havana sindroma.

Prema rečima Pola Robinsona, profesora sa Univerziteta u Otavi, koji se bavi ruskom i sovjetskom istorijom, priča o sindromu se savršeno uklopila u poznati šablon o širenju dezinformacija.

- Svake nedelje lista diskreditovanih navoda protiv Rusije raste i raste. Iznova i iznova, zapadne vlade i mediji nas informišu o nekoj novoj zloj zaveri, samo da bi se kasnije ispostavilo da tu nema ničega. Uzmite za primer višegodišnju sagu o Rašagejtu, izgrađenu na ideji da je Donald Tramp bio ruski agent. I dalje ima onih koji u to veruju, ali su u većini slučajeva ljudi izgubili interesovanje čim je postalo jasno da su to izmišljotine i da "dosije Stil", na osnovu koga se rasplamsala priča, nije bio vredan papira na kome je i napisan - izneo je Robinson za RT.

Kako ističe profesor Robinson, potom su se pojavile optužbe da Rusi naoružavaju talibane, da su hakovali elektranu u Vermontu i slično. Sve te tvrdnje su raskrinkane, ali se one uporno nastavljaju.

Kada je reč o Havana sindromu, zbog velikog broja simptoma odmah se posumnjalo da li postoji jedan uzrok, a ubrzo se pojavila ideja da nepoznati mikrotalasni emiter može ljudima da sprži mozak.

Ispitujući četiri moguća uzroka - infekciju, hemikalije, psihološke faktore i mikrotalasnu energiju - američka vlada je u izveštaju zaključila da je dirigovana energija radio-frekvencija najizgledniji mehanizam koji bi mogao da stoji iza bolesti. Direktor CIA Vilijam Burns napomenuo je da je Havana sindrom "ozbiljan i stvaran".

Amerika nije u javnosti nikoga direktno označila kao krivca, jer nisu imali ni dokaza za to. Privatno, prst su upirali u Rusiju, a to su prihvatili mnogi svetski mediji.

Ubrzo su se pojavile i druge teorije - za sve je kriva buka koju proizvode cvrčci. Stejt department je čak cvrčke naveo kao mogući uzrok Havana sindroma u 21 slučaju.

Zatim, Havana sindrom se objašnjavao kao "masovna psihogena bolest". Stručnjaci su napomenuli da se radi o tzv. nocebu efektu, koji se razlikuje od placeba. Prema toj ideji, očekivanja da će se nešto negativno dogoditi nečijem zdravlju i dovodi do zdravstvenih problema. Nakon prvih izveštaja sa Kube, diplomatama je rečeno da obrate pažnju na neobične simptome, što su oni kasnije počeli i da prijavljuju. A zapravo, možda je sve bilo u njihovim glavama. Možda se, u stvari, radilo o masovnoj histeriji.

Ipak, teza o ruskom mikrotalasnom oružju nikada nije prestala da se provlači kroz celu priču, mada je sama CIA počela da sumnja u to, sudeći prema brojnim izveštajima.

- U novim obaveštajnim procenama, CIA je odbacila sumnje da su misteriozni simptomi, poznati kao Havana sindrom, rezultat neprekidne globalne kampanje neprijateljske sile koja je na nišanu imala stotine američkih diplomata i špijuna - navedeno je početkom ove godine.

Iako postoji još nekoliko slučajeva u kojima se sumnja na umešanost stranih agenata, to nije dovoljno da bi se neka strana zemlja i optužila za namerno stvaranje bolesti.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)