STRAHUJE SE DA ĆE NA NEKOM OD OVIH MESTA POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Planeta je postala VELIKO BURE BARUTA!
Nuklerna bomba, Foto: Profimedia

RATNO STANJE

STRAHUJE SE DA ĆE NA NEKOM OD OVIH MESTA POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Planeta je postala VELIKO BURE BARUTA!

Povrh svega, malo-malo pa neko kao potencijalna žarišta “umeša” i zemlje sa ovog prostora

Objavljeno:

Počelo je ratom u Ukrajini, nastavilo se krvavim obračunom u pojasu Gaze, a nedeljama već sve ključa oko Tajvana i dokazuje da je planeta postala veliko bure baruta koje može svaki čas da eksplodira!

Ovo su, međutim, samo neki od oružanih sukoba koji tinjaju širom sveta ili bi svakog časa mogli da budu pokrenuti, jer je u Nagorno Karabahu nedavno ponovo došlo do oružanog obračuna Azerbejdžana i Jermenije, Turska najavljuje veliku ofanzivu u Siriji, da ne pominjemo one dugogogišnje, pa čak i višedecenijske sukobe koji plamte u Avganistanu, Mijanmaru, Jemenu, Sudanu, Etiopiji, Somaliji, Kongu, Maliju...

Neko bi pomislio da se radi o lokalnim obračunima, ali se često ispostavi da su direktno ili indirektno u njih umešane i velike sile, države koje imaju i nuklearno oružje, počev od Rusije, preko SAD do Kine, te da potencijalno postoji opasnost i od izbijanja Trećeg svetskog rata!

Povrh svega, malo-malo pa neko kao potencijalna žarišta “umeša” i zemlje sa ovog prostora, pre svega Zapadnog Balkana, stavljajući u prvi plan opasnu situaciju na prostoru Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije.

- Novih sukoba na ovim područjima neće biti, ali je moguće da dođe do terorističkih napada - istakao je pre par dana za N1 Volfgang Petrič, bivši izaslanik EU za Kosovo i visoki predstavnik za BiH.

Ipak, krenimo redom.

1. Ukrajina

Pet i po meseci je prošlo od početka rata u Ukrajini, odnosno ruske invazije, a završetak oružanih sukoba se ni ne nazire. Desetine hiljada ljudi je već poginulo na obe strane, vojnika i civila, pojedini gradovi su skoro sravnjeni do temelja, a mirovne pregovore i eventualni završetak ratnih dejstava više niko ni ne spominje!

U ratna dejstva su direktno umešane Rusija i Ukrajina, ali indirektno i mnoge druge zemlje, pa i NATO savez, koji opremaju Ukrajince i svakodnevno im šalju sve moćnije oružje. Do direktnog sukoba Rusije i NATO nije došlo, mada su Rusi u više navrata bombardovali pojedine ciljeve u Ukrajini koji se nalaze na samo par desetina kilometara od Poljske, koja je članica NATO...

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je pre par dana, u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, da će “Rusija u Ukrajini ostvariti sve ciljeve i zadatke”. Na drugoj strani, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi “da pregovori sa Rusijom neće biti mogući ako se sprovede referendum u okupiranim područjima”.

Rat u Ukrajini je, međutim, napravio haos u celoj Evropi, ali na ekonomskom planu. Zapad je Rusiji uveo sankcije koje su podjednako pogodile i ceo Stari kontinent, a vrhunac krize se očekuje na zimu kada bi Evropa mogla da se smrzava zbog nestašice ruskog gasa i nafte.

1 / 7 Foto: Profimedia

2. Tajvan

Kriza oko Tajvana traje već 72 godine, ali je dodatno eskalirala poslednjih nedelja nakon posete Nensi Pelosi, predsedavajuće donjeg doma američkog Kongresa, koja je razbesnela Kineze koji su to shvatili kao direktnu provokaciju Amerikanaca!

Kina vidi Tajvan kao njen sastavni deo. Ipak, od pre 72 godine faktički postoje dve kineske države: komunistička Narodna Republika Kina i Republika Kina, koja se zvanično još uvek tako zove, iako je svi poznaju pod imenom ostrva na kojem se nalazi – Tajvan. Za predsednika Kine Si Đinpinga ujedinjenje sa Tajvanom je „istorijska misija“.

Većina stanovnika Tajvana sebe vidi kao nezavisne i hoće da očuva barem status kvo, a u celu priču su se još 1979. umešali Amerikanci kada su se zakonski obavezali da potpomažu odbrambene sposobnosti Tajvana, što i čine najčešće isporukom defanzivnog oružja. Predsednik SAD Džo Bajden otišao je dalje od svih svojih prethodnika i više puta je izjavljivao da je „obaveza SAD da brane Tajvan".

Ipak, više je analitičara koji prilikom upoređivanja sa ratom u Ukrajini ističu čuvenu rečenicu: “Kina nije Rusija, niti je Tajvan Ukrajina”. Nakon posete Nensi Pelosi, Kina je pokrenula veliku vojnu akciju, pa su brodovi potpuno opkolili ostrvo, a projektili su ga preletali sa svih strana.

Evropa se, barem za sada, drži po strani, posebno zbog udaljenosti od Tajvana, ali i Evropljani imaju ovde veliki interes. Naime, Stari kontinent je izuzetno zavisan od Tajvana, tačnije od čipova koje uvozi odatle! Poluprovodnici koji se tamo proizvode su neophodni za evropski digitalni razvoj. Ceo svet, jednostavno, zavisi od kompanija koje posluju na tom ostrvu. Počev od Amerikanaca, Evropljana, pa do same Kine.

1 / 4 Foto: Profimedia

3. Gaza

Sukobi Izraelaca i Palestinaca traju duže od 100 godina. U ratu 1967. Izrael je zauzeo istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo.

Međutim, posle kraćeg primirja, prethodnih dana došlo je do žestokih sukoba dve strane. Izraelci bombarduju pojas Gaze u, kako su istakli, “preventivnoj akciji”, dok sa druge strane ka izraelskim gradovima lete desetine i desetine raketa koje ispaljuju pripadnici militantne grupe Islamski džihad”.

Kako je preneo “Gardijan”, ovo je najgora eskalacija nasilja od prošlogodišnjeg 11-dnevnog rata, ali i najava mogućeg novog oružanog sukoba dve strane. Islamski džihad je izraelsko bombardovanje nazvao „objavom rata“, što bi bio četvrti ozbiljan sukob u Gazi otkako je Hamas preuzeo kontrolu nad pojasom 2007. godine.

- Izrael nije zainteresovan za širi sukob u Gazi, ali neće ni bežati od njega - rekao je izraelski premijer Jair Lapid.

Ipak, tamošnji analitičari tvrde da je Izrael odobrio regrutaciju 25.000 rezervnih vojnika, što pokazuje “da se priprema za produžene borbe u Gazi i oko nje”.

Nije tajna da su Amerikanci uvek podržavali Izrael u svojim akcijama, dok na drugoj strani, sve tri palestinske organizacije na tlu Gaze, a posebno Hezbolah, imaju veliku podršku Irana od kojih dobijaju oružje, ali i logističku podršku.

Dve zaraćene strane su postigle dogovor o primirju, ali su nakon više desetina poginulih Palestinaca i Izraelaca, svi uvereni da je samo neizvesno “koliko će ono trajati”.

1 / 5 Foto: Profimedia

4. Nagorno-Karabah

Sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga ponovo su pre par dana izbili u Nagorno-Karabahu, formalno teritoriji Azerbejdžana čiji je veći deo pod kontrolom snaga etničkih Jermena, podržanih od vlade u Jerevanu.

Rusija je optužila Azerbejdžan za kršenje primirja u regionu Nagorno-Karabah, navodeći da njene mirovne snage, raspoređene u toj oblasti, nastoje da stabilizuju situaciju, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).

Vojni zvaničnici Nagorno-Karabaha rekli su da su u napadima dronova koje su izvele azerbejdžanske snage ubijena dva njihova vojnika i ranjeno još 14 njih, dok je Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da je jedan od pripadnika te zemlje poginuo.

U sukobu u regionu 2020. godine poginulo je više od 6.600 ljudi. Posle šest nedelja intenzivnih borbi, mirovni sporazum uz posredovanje Rusije omogućio je Azerbejdžanu da povrati kontrolu nad velikim delovima Nagorno-Karabaha i okolnih oblasti koje su kontrolisali separatisti koje podržava Jermenija. Moskva je, kako prenosi RSE, tada poslala oko 2.000 mirovnjaka.

Strah od nuklearnog oružja

U nekoliko navrata, od početka rata u Ukrajini, ruski zvaničnici su direktno ili indirektno spominjali i mogućnost upotrebe nuklearnog oružja, a pojedini ruski mediji su se utrkivali u informacijama o broju nuklearnih glava sa kojima Rusija raspolaže i koliko bi im trebalo da “zbrišu London ili Pariz”.

- U nuklearnom ratu ne može biti pobednika i zato ga ne treba pokretati - poručio je pre par dana ruski predsednik Vladimir Putin.

(Espreso/Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media