HOLANDIJA U PLAMENU: Digli se BESNI FARMERI PROTIV VLADE, na ulicama HAOS

U pitanju su bili poslednji u nizu protesta koji su uzdrmali zemlju i dobili podršku u inostranstvu i od ljudi poput Donalda Trampa i Marin Le Pen otkako su predstavljeni planovi za prepolovljenje emisija gasova, koje uglavnom proizvodi stočarstvo, do 2030. godine.

To je povećalo gnev farmera, koji kažu da će mere uticati na sve oblike poljoprivrede u Holandiji — drugom po veličini svetskom izvozniku poljoprivrednih proizvoda.

Poljoprivrednici tvrde da su planovi nerealni i da bi mogli mnoge da nateraju da napuste posao zbog globalne inflacije, energetske krize i rata između Rusije i Ukrajine, što bi dovelo do pritiska na proizvodnju hrane, ali protesti su takođe postali sve uzburkaniji, jer je policija pucala na poljoprivrednike tokom demonstracije ranije ovog meseca.

Takođe postoji zabrinutost zbog toga što se krajnja desnica sada uhvatila za pokret, koristeći ga kao novu platformu za pridobijanje pristalica, piše Politiko.

Kako smo došli do ovde?

Protesti su počeli 2019. godine, nakon što je sud presudio da je strategija holandske vlade za smanjenje viška azota prekršila zakone EU, a način na koji su zvaničnici izračunali emisiju azota bio je upitan, što je navelo Hag da traži druge načine za suzbijanje takvih zagađivača.

U junu ove godine, vlada je predstavila planove za smanjenje emisija azota i amonijaka za 50 odsto do 2030. godine kako bi se očuvala područja pod zaštitom EU i vratila na „zdrav nivo“. Pošto su neke oblasti osetljivije na emisije azota od drugih, kod njih bi smanjenje moglo da ide i do 70 odsto.

Planovi će se najviše odraziti na poljoprivredni sektor, koji je glavni emiter amonijaka i azota, posebno na stočare. Uprkos svojoj maloj veličini, Holandija ima najveću gustinu stočnog fonda u Evropi. Amonijak se oslobađa u urinu i izmetu životinja, dok azot takođe isparava iz stajskog đubriva, za koji farmeri kažu da ga radije koriste jer obezbeđuje bolji rast biljaka i veće prinose useva. Ali prekomerne emisije azota mogu da oštete biljke koje se dobro snalaze na zemljištu siromašnom hranljivim materijama, i stoga ugrožavaju prirodne rezerve i ranjiva područja.

Vlada je svesna da to neće biti lako, navodeći u saopštenju da vidi tri opcije za poljoprivrednike: „Postati održiviji, preseliti se ili prekinuti posao“.

„Iskreno, ne mogu svi farmeri da nastave sa svojim poslom, ili bar ne večno na način na koji se sada bave poljoprivredom“, dodaje se u saopštenju.

Šta kažu farmeri

Poljoprivrednici tvrde da plaćaju višu cenu za ciljeve smanjenja emisija u odnosu na druge sektore, kao što su transportna i građevinska industrija.

Oni takođe kažu da će biti nemoguće ispuniti rokove i ciljeve, a njihovi strahovi od zatvaranja brojnih farmi potkrepljeni su procurelim procenama ministarstva finansija, koje su objavili holandski mediji. Te procene predviđaju da će otprilike 11.200 stočnih farmi morati da se zatvori, a 17.600 farmera smanjiti svoju stočnu populaciju kako bi ispunili ciljeve.

Sieta van Keimpema, član odbora Odbrambenih snaga farmera, jedne od vodećih organizacija holandskih farmera, rekla je da su demonstranti ljuti na vladu zbog toga što je „arogantna“ i nespremna da se pozabavi osnovnim problemima farmera.

Druga primedba je da vlada nije sprovela procenu uticaja svojih planova, kaže Vitse Sonnema, šef komunikacija za LTO Holandiju, koji predstavlja poljoprivredne i hortikulturne operatere.

- Ne znamo kakav će biti ekonomski uticaj, ne znamo kakav će biti društveni i kulturni uticaj na selo. To prevazilazi pitanja poljoprivrede. Uticaće ne samo na farme i poljoprivredni sektor, već i na ceo poljoprivredni ekosistem koji ga okružuje, a time i na celo selo – kaže on.

- Planovi su bili veoma teški za farmere u Holandiji. Mi to razumemo - rekao je portparol holandskog Ministarstva za prirodu i politiku o azotu.

Rekao je da je u januaru imenovan novi ministar za prirodu i politiku azota koji će se baviti tim pitanjem.

- Ali mi ćemo uvek slušati poljoprivrednike i razgovarali smo sa njima i to je ono što ćemo raditi u ... narednim mesecima – rekao je on.

Kakva je veza krajnje desnice?

Protesti su privukli veću podršku desničarskih grupa u zemlji i inostranstvu otkako je holandska policija početkom jula pucala na farmere koji su vozili traktore. (Pucnji su pogodili traktor, ali niko nije povređen.)

Holandski lider krajnje desnice Gert Vilders i francuska desničarka Marin Le Pen podržali su farmere. Bivši američki predsednik Tramp skrenuo je još širu pažnju desnice na farmere u svetu kada je rekao da će mere značiti da poljoprivrednicima više neće biti dozvoljeno da obrađuju svoju zemlju.

- Poljoprivrednici u Holandiji sa svih mesta hrabro se suprotstavljaju klimatskoj tiraniji holandske vlade. Možete li da verujete? Vlada želi dramatično da smanji proizvodnju na holandskoj farmi uprkos rastućoj nestašici hrane. Stojimo uz miroljubive holandske farmere koji se hrabro bore za svoju slobodu - rekao je Tramp u govoru grupi studenata na Floridi.

Teoretičari zavere su proteste takođe označili kao pokret protiv establišmenta i migracije, tvrdeći da je vlada postavila antidemokratska ograničenja individualnih sloboda.

Kako vlada reaguje?

Zakon tek treba da bude usvojen u parlamentu, ali pošto sadašnja koaliciona vlada ima većinu, verovatno će proći. Kada to bude odobreno, pokrajinske vlasti širom zemlje moraće da sprovedu planove.

Holandski poslanici su pozvali na hitne debate u parlamentu kako bi se razradili planovi.

Stranke vladajuće koalicije prvo žele da čuju novoimenovanog posrednika Johana Remkesa, koji je dobio zadatak da pronađe zajednički jezik između farmera i političara. Remkes je u utorak pozvao organizacije za zaštitu prirode i poljoprivrednike na razgovore u pokušaju da "zajedno izađu iz ćorsokaka".

Razgovori će se održati u avgustu i postoji nada da će posrednik do kraja avgusta moći da iznese sugestije za dalje napredovanje.

Portparol holandskog ministarstva za prirodu i politiku o azotu rekao je: „Čućemo šta oni (farmeri) imaju da kažu, a zatim ćemo krenuti napred”.

Pokret je daleko od centralizovanog, okuplja ljude sa širokim spektrom pritužbi i stavova, kao i pristupa protestima.

Očekuje se još demonstracija u narednim danima, ali nije jasno kada i u kom obliku, kaže Van Keimpema iz Odbrambenih snaga farmera.

(Espreso/Blic)