TUŠIRANJE HLADNOM VODOM I RAD OD KUĆE: Evo kako Nemci planiraju da se izbore sa GASNOM KRIZOM

Evropska unija želi smanjiti potrošnju plza najmanje 15 posto, a Nemačka verovatno mora uštedeti još i više. No kako to postići, pita se Deutsche Welle u današnjem članku.

Nemački proizvođač još nije skinuo reklamu za grejanje na gas, u kojoj se kaže da zamena starog sistema grejanja na lož-ulje novim na gas donosi i 45 posto državnih subvencija – a to više nije tačno. Nemačka je ove poticaje ukinula doslovno preko noći. Država ubuduće sufinansira samo one sisteme grejanja koji rade na obnovljivu energiju. To su toplotne pumpe ili kotlovi na pelet.

„Najveći broj ljudi živi u starijim kućama. Sada bi ih trebalo sanirati, zamijeniti prozore, izbaciti grejanje na gas – to pomaže da se smanje troškovi grejanja, a pogoduje i zaštiti klime", rekao je njemački ministar gospodarstva Robert Habek, političar Zelenih. Pročitajte kako je Francuska izašla u susret Nemačkoj usled gasne krize.

Grejalice rasprodate

Treba li sad izbaciti grejanje na gas? Za tri meseca počinje sezona grejanja, a svako drugo domaćinstvo se u Nemačkoj greje na gas. Pozovete li majstora za montažu grejanja, on kaže da staro grejanje može servisirati tek u oktobru, do tada su svi termini popunjeni.

Osim toga, nedostaje materijal. Toplotnih pumpi više skoro i nema na tržištu. A i ako kupite pumpu, do njene ugradnje može proći i nekoliko meseci. U trgovinama električnih aparata su mobilni radijatori i grejalice na struju skoro rasprodati. Stručnjaci opominju da električna mreža nije napravljena za tako masovno dodatno opterećenje, pa bi na lokalnoj razini mreža mogla biti preopterećena.

Veliki računi – tek u narednom razdoblju

U Nemačkoj je još uvek leto i grejanje je isključeno, ali podstanari i vlasnici kuća i stanova polako shvataju da bi jesen mogla biti neugodna. Opskrbljivači energentima žele povećati mesečni iznos za svoje usluge već u avgustu ili septembru.

Čak i oni korisnici koji imaju dugoročne ugovore sa zajamčenom niskom cenom, od oktobra moraju prihvatiti da će energija i za njih biti skuplja. Oni bi iz solidarnosti s drugima trebali plaćati i do pet centi po kilovat-satu.

Neće biti „toplotne policije"

Stimulacija putem cena dolazi prekasno, kažu ekonomisti kritizirajući time dosadašnje poteze nemačkog ministra privrede. On mjesecima poziva građane da štede gas – ostaje samo na apelima. Doduše, sprema se direktiva koja zabranjuje zimsko grejanje bazena gasom.

„Ne verujem da će policija ići od jednog do drugog vlasnika bazena i proveravati jesu li zagrejani", kaže ministar Habek i dodaje da to ne bi bila „zemlja u kojoj bi on voleo da živi".

Neće biti ni zakonski propisanog smrzavanja, dodaje on, jer se tokom pandemije pokazalo da ljudi dobrovoljno poštuju mere. Stručnjaci ipak sumnjaju da se pandemija i energetska kriza mogu porediti. Naučno veće pri Ministarstvu privrede i zaštite klime okuplja vodeće ekonomiste, njih 41. Veće je prošlog meseca napisalo ministru Habeku pismo u kojem ga opominje da se apelima skoro nikada ne postiže neki cilj.

Pustiti da cene deluju

Oni kažu da će potrošači štedeti energiju samo ako krizu osete u novčaniku. „Visoka cena gasa je najbolji stimulans ograničenja potrošnje“, stoji u pismu upućenom ministru. „Ako signalno delovanje cene bude stavljeno izvan snage, jer određene firme i domaćinstva znaju da će energiju dobivati po fiksnoj ceni, oni neće biti motivisani za štednju."

Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) je još u aprilu izračunao da postoje mere kojima bi se potrošnja gasa smanjila za 33 posto tokom godine, a jedna od njih je da se porast cena energenata direktno prebaci na potrošače. U prvih šest meseci Nemačka je uštedela samo 16 posto gasa.

Država ne treba da snosi dodatne troškove

Ekonomisti smatraju da ne bi trebalo davati dodatnu pomoć za energetske troškove – jednokratno je već isplaćeno 300 evra. Oni su skeptični i kada se govori o tome da država pokrije razliku u ceni. Veće umesto toga predlaže regulisanje tržišta tako da potrošači za određen postotak prošlogodišnje potrošnje imaju umerene cene, a da domaćinstva koja potroše više plate penale.

Klaudija Kemfert iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja ide korak dalje i preporučuje da se onima koji ostvare značajnije uštede plate premije. Ministar Habek to ne želi: „Ako netko kaže, pomoći ću samo ako dobijem još 50 evra, onda bih ja rekao – stari, nećeš ih dobiti."

Nazad na rad od kuće

Umesto toga, ministar i dalje ostaje pri savetima da se ljudi tuširaju ređe i hladnijom vodom, da poprave grejanje i podese optimalnu, nižu temperaturu prostorija. A budući da broj novozaraženih koronavirusom raste, možda bi bilo pametno da što više ljudi opet radi od kuće.

Postoje istraživanja u kojima se izračunalo da bi se pet posto energije za grejanje moglo uštedeti ako bi veći broj ljudi radio od kuće. Klaudija Kemfert tvrdi da tu postoji „značajan potencijal“ za štednju. „Načelno bi rad od kuće mogao doprineti uštedi energije, jer se uredi onda ne moraju grejati i tako se može uštedeti."

Koliko dugo će izdržati skladišta gasa?

Ali hoće li poslodavci koji na taj način štede energiju deo te uštede podeliti sa zaposlenima? To za sada nije jasno, kao što nema odgovora na brojna druga pitanja u energetskoj krizi. No je li nestašica gasa stvarno neminovna?

Četiri vodeća ekonomska instituta u zemlji su izračunala da bi energenata bilo dovoljno čak i kada bi se koristilo samo 20 posto kapaciteta Severnog toka 1. Ali samo pod uvetom da Nemačka, ako se smanji dotok, ne mora deliti pristiglu količinu gasa sa susedima. Ni to nije politički razjašnjeno. Prema proračunima, nestašice bi mogle nastupiti u aprilu i svibnju, a onda ponovo u prosincu 2023. Dakle, zemlja će se na duže staze morati suočiti s tim problemom.

(Espreso / Index.hr)