SUDBINA DONBASA JE U NJEGOVIM RUKAMA: Šta treba da znate o opkoljenom Severodonjecku?

Nepune dve sedmice nakon što su se poslednji ukrajinski vojnici u Marijupolju predali, nadajući se razmeni zarobljenika sa ruskom vojskom, Ukrajina bi mogla da izgubi i drugi veliki centar Donbasa, grad Severodonjeck. Prema izveštajima, ulične borbe se već vode i ruski vojnici su u međuvremenu prodrli do centra grada.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu.

Severodonjeck i susedni Lisičansk su poslednji veliki gradovi u Luganskoj oblasti koji su još uvek pod kontrolom Kijeva. Prema navodima ukrajinskog Generalštaba, Rusiji je trenutno cilj zauzimanje Severodonjecka. Ukrajinske snage koje brane tu oblast sada rizikuju da budu opkoljene kao u Marijupolju.

Pre rata, Severodonjeck je imao nešto više od 100.000 stanovnika. Grad je nastao u sovjetsko vreme, u blizini hemijske fabrike „Azot“, najveće u Ukrajini, koja je ove nedelje postala žarište ruske invazije. Novi grad, na granici Luganske, Donjecke i Harkovske oblasti, ime je dobio pedesetih godina prošlog veka po reci Severski Donjec.

Vlasnik hemijske fabrike „Azot“ je oligarh i medijski magnat Dmitro Firtaš, koji od 2014. godine živi u Austriji. Zbog sumnje na korupciju, Firtašu preti izručenje SAD. Njegova kompanija u Severodonjecku prvenstveno proizvodi đubrivo, najvećim delom za izvoz.

Poslednjih godina, zbog sukoba u Donbasu, fabrika „Azot“ je, poput mnogih drugih fabrika u regionu, često prekidala proizvodnju. U Severodonjecku ima i drugih hemijskih fabrika. U susednom Lisičansku nalazi se i rafinerija nafte. Ona je nekada pripadala ruskim biznismenima, a već dugo ne radi.

Separatizam u Donbasu

Severodonjeck je poznat i po tome što je pre dvadeset godina tamo bio prvi pokušaj podele Ukrajine. U gradu se 28. novembra 2004. godine se sastao takozvani „Sveukrajinski kongres poslanika svih nivoa“, na kojem su pre svega učestvovali predstavnici proruske „Partije regiona“, piše "Dojče vele".

Ta partija je nastala u Donbasu i dominirala je regionom. U vreme prozapadne „narandžaste revolucije“, zapretila je da će proglasiti autonomiju sa Harkovom, kao svojim centrom. Autonomija je trebalo da obuhvati osam istočnih i južnih ukrajinskih oblasti, kao i Krim i Sevastopolj.

Na kongresu je govorio i tadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Luškov, koji je kao mlad radio u fabrici „Azot“. Kasnije je čak proglašen za počasnog građanina Severodonjecka, iako su mu ukrajinske vlasti još tada, zbog separatističkih izjava o Sevastopolju, zabranile ulazak u zemlju.

Inicijatori „Sveukrajinskog kongresa“ 2004. godine su se zaustavili na pretnjama. Međutim, mnogi posmatrači taj sastanak vide kao prvi, neuspeli pokušaj formalnog političkog raskola u Ukrajini.

Drugi pokušaj je usledio deset godina kasnije, tokom proleća i leta 2014. godine. Nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, naoružani lokalni separatisti, zajedno sa kozacima koji su došli iz Rusije, zauzeli su tri susedna grada Severodonjeck, Lisičansk i Rubižne.

U drugoj polovini jula 2014, ukrajinska vojska je oslobodila region. Severodonjeck je postao regionalni centar vojno-civilne administracije. Iz Luganska su se tamo preselile razne institucije i fakulteti. Sada su se ponovo preselili, ovoga puta u zapadnu Ukrajinu.

Strateški značaj Severodonjecka

Severodonjeck i susedni Lisičansk strateški su veoma važni, jer je taj deo Donbasa veza s ostalim ukrajinskim oblastima. Glavni fokus je na auto-putu koji povezuje Lisičansk sa Bahmutom u Donjeckoj oblasti. Ukrajinska vojska se preko njih snabdeva, a donedavno su tim putem bili evakuisani civili. Međutim, zbog granatiranja taj put se sada smatra suviše opasnim.

Zauzimanje Severodonjecka i Lisičanska ruskoj vojsci bi omogućilo dolazak do administrativne granice regiona. Odatle bi onda mogla da napreduje dalje na zapad, ka Kramatorsku, drugom adminstrativnom centru u Donjeckoj oblasti. Kramatorsk je jedan od poslednjih velikih industrijskih gradova u Donbasu koji je još uvek u potpunosti pod kontrolom Kijeva.

(Espreso/Blic)