BEZ ZABUŠAVANJA: U japanskom KAFIĆU vlada SAMO red, rad i DISCIPLINA - nema IZLASKA dok se sve ne ZAVRŠI! (VIDEO)

Pisci u Tokiju u potrazi za protivotrovom za odugovlačenje i loše radne atmosfere sada mogu da se trude u društvu sličnih pogođenih, ujedinjenih u svojoj odlučnosti da se suoče sa tiranijom nadolazećeg roka.

Mogu se naći u Manuscript Writing Cafe-u, koji je otvoren u aprilu u gradskom naselju Koenji kao utočište za pisce, urednike, lektore, video producente i manga umetnike, odnosno svakoga ko se bori sa ometanjima kuće ili kancelarije.

Posvećenost određenom cilju pisanja je uslov za prijem, kao i razumevanje da odlazak u naletu pika ne dolazi u obzir pre nego što je zadatak koji je pred vama završen.

Kafe naplaćuje 150 japanskih jena (1,15 dolara) za prvih 30 minuta, a zatim 300 na sat nakon toga. Iako je nekoliko ljudi ostalo posle zvaničnog vremena zatvaranja, svi su na kraju završili svoj posao, rekao je vlasnik Takuia Kavai.

Udoban kafić sa 10 sedišta nudi neograničeno samouslužno dopunjavanje čaja i kafe, brzi WI-FI, priključke i visoke stolice koje pozitivno obeshrabruju da se pognete ili klimate glavom.

Prošlog meseca, novinar Gardijana je testirao jedinstvenu prodajnu tačku kafića. Hteo je da sazna da li će dvočasovna sesija popuniti skoro prazne Vord datoteke, e-pošte i sajtove društvenih medija.

Mušterije moraju da napišu svoje ime, napišu ciljeve i vreme koje planiraju da završe. Takođe mogu zamoliti vlasnika Kavaija da im prigovara o njihovom napretku. Oni koji traže „blagu“ opciju jednostavno će biti upitani kako su prošli kada plate na kraju sesije; drugi kojima je potrebna veća doza discipline mogu očekivati da će povremeno stati iza njih, iako on insistira da ne donosi vrednosne sudove o sadržaju ekrana njihovog laptopa.

Blagi 52-godišnjak, koji je tehnički pisac je odbacio zabrinutost nekih korisnika društvenih medija da je njegova taktika bila teška.

„Umesto da ih nadgledam, ovde sam da ih podržim“, rekao je on. „Kao rezultat toga, ono što su mislili da će trajati jedan dan je zapravo završeno za tri sata, ili su zadaci koji obično traju tri sata obavljeni za jedan.

Sedeći sa leve strane Gardijanovog novinara, Šizuku Kino je priznala da se bori. Umetnica mange je stigla više od dva sata ranije, ali je do sada nije završila ništa.

„To nema nikakve veze sa okruženjem, jednostavno ne mogu da smislim nijednu dobru ideju u ovom trenutku. Nije da ne mogu da se koncentrišem ... činjenica da ništa nisam uradila je moj problem."

Uhjou Kitami, sa kojim je Kino sarađivao na seriji manga, prošao je bolje. „Dosta sam napredovala“, rekla je o svojoj prvoj poseti kafeu. „Nije da te atmosfera inspiriše… kada jednom sedneš, nemaš druge nego da nastaviš sa tim.”

Kavai, koji je otvorio kafić ranije ovog meseca, veruje da je njegova lokacija na uglu prometne ulice savršeno pogodna za oslobađanje bujica kreativnosti.

„Nakon što smo otvorili, svirao sam džez da prigušim zvuk ljudi koji tapkaju svojim klavijaturama, ali u stvari je buka saobraćaja i ljudi napolju na pravom nivou za to. Ne želite apsolutnu tišinu biblioteke ili doma ... ovde ljudi mogu da crpe energiju susedstva."

Nakon početnih sumnji da li će koncept funkcionisati u gradu prepunom tematskih kafića, bio je zatečen odgovorom.

„Ljudi su bili zadovoljni kada su mi rekli da su ispunili svoj rok ili broj reči za taj dan. I to me je usrećilo.”

Moja dva sata u kafiću su proletela, milosrdno oslobođena užasnog popodnevnog pada. Moj ekran je bio ispunjen grubim nacrtom ovog članka. Ideje su konačno tekle.

Bonus video:

(Espreso/The Guardian)