MAĐARSKA JE PONOVO U CENTRU PAŽNJE: Kakve veze sa tim ima VLADIMIR PUTIN?
Viktor Orban sa Putinom, Foto: Profimedia, EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

moguće razjašnjenje

MAĐARSKA JE PONOVO U CENTRU PAŽNJE: Kakve veze sa tim ima VLADIMIR PUTIN?

Ova izmena daje ovlašćenje vladi da, u slučaju oružanog sukoba u nekoj od susednih zemalja, zameni parlament i donosi zakone dekretima koji ograničavaju građanska i politička prava

Objavljeno:
  • 6

U sredu u ponoć u Mađarskoj je na snagu stupilo vanredno stanje koje je novoformirana vlada proglasila zbog rata u Ukrajini.

Premijer Viktor Orban je ovo saopštio nekoliko nedelja nakon hitne izmena mađarskog zakona o uslovima za proglašenje vanrednog stanja. Ministar pravde Mađarske je 3. maja 2022. podneo parlamentu 10. amandman na Ustav Mađarske (poznat i kao Osnovni zakon) sa jednom ključnom promenom - novim "posebnim pravnim poretkom“ koji ovlašćuje vladu da proglasi vanredno stanje u slučaju oružanog sukoba, rata ili humanitarne katastrofe u susednoj zemlji.

Ova izmena daje ovlašćenje vladi da, u slučaju oružanog sukoba u nekoj od susednih zemalja, zameni parlament i donosi zakone dekretima koji ograničavaju građanska i politička prava.

1 / 6 Foto: Profimedia

Dok svet nastavlja da traži produktivne načine za pružanje pomoći ugroženim građanima Ukrajine, čini se da mađarska vlada ponovo koristi humanitarnu krizu da ojača sopstvene autoritarne ambicije, piše "EU Observer".

Međunarodni akteri, uključujući Evropsku uniju, verovatno će gledati na ovo proširenje izvršne vlasti sa strepnjom, s obzirom na otvoreno antidemokratske ciljeve dominantne mađarske desničarske partije Fides.

Pod vođstvom Orbana, stranka je krenula u deceniju dug napor da se suprotstavi demokratskim normama, kao što su nezavisnost pravosuđa, prava manjina i sloboda izražavanja i udruživanja.

Zaista postoje legitimni razlozi za proglašavanje javnih vanrednih situacija, jer građani povremeno moraju da prihvate razumna i dobro prilagođena ograničenja osnovnih prava u zamenu za ekspeditivno i efikasno upravljanje teškim vanrednim situacijama.

Međutim, akcije Mađarske moraju biti posmatrane u okviru njene nedavne istorije korišćenja svetskih kriza kao izgovora za ograničavanje ljudskih prava u zemlji.

Samo u poslednje dve godine vlada je više puta proglašavala "stanje opasnosti“ zbog pandemije kovida-19 i koristila svoja proširena ovlašćenja za oštra ograničenja koja su jasno usmerena na suzbijanje političkih neslaganja.

Ona su uključivala kriminalizaciju slobode izražavanja, uz novčanu ili zatvorsku kaznu za loše definisan čin širenja lažnih informacija "koji može da opstruiše efikasnost napora zaštite“, kao i nametanje novih prepreka slobodi medija, jer je vlada ograničila mogućnost nezavisne štampe da izveštava o pandemiji iz bolnica.

Orban je ovaj instrument koristio i tokom migrantske krize 2015. godine, kada se Mađarska proglasila za "čuvara hrišćanske Evrope".

Mađarska unija za građanske slobode, nevladina organizacija za ljudska prava, kritikovala je proširenje ovlašćenja za vanredne situacije.

- To će postati nova normalnost koja će ugroziti osnovna prava svih nas, a vladavina dekretom dodatno će umanjiti značaj parlamenta - rekao je aktivista Emese Pastor u saopštenju.

Tri opcije

Iako je više-manje od početka ruske invazije na Ukrajinu ekonomsko-politička situacija u celoj EU vrlo napeta, Mađarska je jedina članica koja uvodi vanredno stanje. Isto tako, Mađarska je jedina članica EU koja je otvoreno išla na rušenje dogovora o embargu na uvoz ruske nafte, što bi bila do sada najjača mera protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, sa kojim je Orban u prijateljskim odnosima.

Neposredno pre objave vanrednog stanja, Orban jednostavno je odbio da učestvuje u raspravi evropskih lidera o naftnom embargu koji treba da bude održan sledeće nedelje, podseća "Jutarnji list". Mađarski premijer napisao je pismo predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu u kojem kaže kako njegova zemlja ne može da podrži sankcije bez dodatnih detalja o tome kako će EU finansiranje pomoći Mađarskoj da prekine da se oslanja na rusku naftu.

U situaciji kad se razrađuje nacrt evropskog REPowerEU plana od 210 milijardi evra, otvara se pitanje koji su pravi ciljevi mađarskog autokrate i zbog čega je sada uveo vanredno stanje, jer više članica dele slične rizike, ali se nijedna ne ponaša kao Mađarska.

Postoji više objašnjenja Orbanovih poteza, ali je teško proceniti njihovu verovatnost. Moguće opcije na koje cilja Orbanu možda su:

a) U svakom slučaju Orban želi da nastavi energetski biznis sa Rusijom, jer od toga Mađarska i njeni oligarsi imaju puno koristi i stoga mađarski premijer ne mari za principe zajedništva EU. U ovoj opciji moguće je da se mađarski premijer kladi kako EU ionako nema svetlu ekonomsko-političku budućnost, pa mu se energetski pakt sa Putinom čini kao najjednostavnija i najprofitabilnija opcija.

b) Mađarski premijer perfidno prikazuje Mađarsku kao kolateralnu žrtvu sankcija prema Rusiji i insistira da EU nadoknadi sav trošak tranzicije prema mađarskoj energetici koja neće biti zavisna od Rusije.

c) Moguće je da Orban nema jasnu viziju svega što sledi, pa zapravo pokušava da igra i na opciju A) i na opciju B), računajući da će se u jednom trenutku prilagoditi onoj opciji koja je za njega, njegovu stranku i mađarske oligarhe optimalna. Pri tome su diktatorska ovlašćenja koje dobija uvođenjem vanrednog stanja samo dobrodošla nuspojava.

Ako se razmotre sve tri opcije, jasno je kako u svakoj od njih Orban računa na neku vrstu partnerstva sa Putinom. Ako Orban ne prekine politiku toplih energetskih odnosa sa Rusijom, pitanje je vremena kada će EU morati da raspravlja o suspenziji glasačkih prava Mađarske u telima EU, pa čak i o isključenju iz članstva. Moguće je čak da Orban očekuje takav sled događaja, pa želi da ga preduhitri proglašavanjem vanrednog stanja.

(Espreso / Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media