AMERIKA SE FOKUSIRA NA DVE ZEMLJE: Cilj je jasan, tiče se jednog

Predsednik SAD Džo Bajden putuje u Aziju, u posetu Južnoj Koreji i Japanu, dva čvrsta saveznika SAD, sa ciljem da ojača partnerstva sa ovim zemljama. Put je, smatraju Bajdenovi glasnici, bio neodložan, jer dok su Bajden i njegov tim potrošili mnogo vremena i resursa na sukob u Ukrajini, pojačale su se provokacije sa strane Severne Koreje, a Kina je nastavila da dokazuje svoju ekonomsku i vojnu moć.

Kako navodi CNN, tenzije u ovom regionu su svakako opipljive. Kako Bajden u petak bude sleteo u Seulu, prema obaveštajnim glasinama, Severna Koreja uveliko priprema podzemnu nuklearnu ili interkontinentalnu probu balističke rakete. Bela kuća kaže da je spremna za sve nepredviđene situacije, uključujući i nuklearni test na Korejskom poluostrvu.

Prema najavi, Bajden će se u Seulu sastati sa novoizabranim predsednikom zemlje, Jun Suk Jeolom, prvim izabranim nosiocem funkcije koji je signalizirao želju da proširi spoljnu politiku svoje zemlje dalje od samo fokusiranja na Severnu Koreju. Bajdena u Tokiju dočekuje premijer zemlje Fumio Kišido, pre nego što se sastane sa liderima Japana, Australije i Indije na skupu Kuad partnerstva koje je revitalizovano na njegovu inicijativu.

Očekuje se da će Bajden na ovom putu reafirmisati podršku saveznicima usred intenziviranja provokacija od strane Severne Koreje, dok će istovremeno tražiti i saradnju u novim ekonomskim oblastima — posebno na naprednim tehnologijama na koje utiču poremećaji u lancu snabdevanja. Očekuje se da će predstaviti i novi indo-pacifički ekonomski okvir, iako je plan već kritikovan zbog nedostatka specifičnosti.

Predsednik dolazi u svoju prvu posetu Aziji prilično kasno u odnosu na početak njegovog predsedničkog mandata, najviše zbog kovida i drugih globalnih kriza koje su otežale zakazivanje putovanja. Bajden je treći američki predsednik u nizu koji je pokušao da se spoljnopolitički preusmeri na Aziju, iako su događaji koji su se mešali često bili na putu.

Put u Aziju u senci sukoba u Ukrajini

Posle tri meseca sveobuhvatne pažnje sukob u Ukrajini, Bajdenova debitantska poseta Aziji je prilika da se obnovi ono što smatra izazovom ovog veka - suočavanje sa razvojem Kine - kroz sistem obnovljenog ekonomskog i vojnog partnerstva.- Mislimo da će ovo putovanje u potpunosti pokazati indo-pacifičku strategiju predsednika Bajdena i da će pokazati da Sjedinjene Države mogu odmah da predvode svet u odgovoru na ruski rat u Ukrajini, a u isto vreme i da se zacrta kurs za efikasno, principijelno američko vođstvo i angažovanje u regionu koji će definisati veći deo budućnosti 21. veka - rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan novinarima dan uoči Bajdenovog odlaska u Aziju.

Salivan je odbacio sugestiju da su predsednika i njegov tim odvukli od svojih azijskih inicijativa zbog krize u Ukrajini.

- Za nas postoji je određeni nivo integracije i simbioza u strategiji koju sprovodimo u Evropi i strategiji koju sprovodimo u Indo-Pacifiku i jedinstvena sposobnost predsednika Bajdena da zapravo spoji to dvoje. Čak i dok Bajden skreće pažnju na Aziju, kriza u Ukrajini ostaje dominantan spoljnopolitički fokus njegove administracije - rekao je on.

Aziju čeka niz izazova

Obnovljeni sukob sa Rusijom na neki način je zamaglio Bajdenov glavni spoljnopolitički cilj - uključiti Kinu u intenzivnu konkurenciju uz izbegavanje otvorenog sukoba. Zvaničnici administracije su priznali da su visoki spoljnopolitički lideri unutar administracije, zajedno sa samim predsednikom, poslednjih meseci bili zaokupljeni održavanjem ujedinjenog zapadnog fronta protiv Rusije i pružanjem vojne i ekonomske pomoći Ukrajini.

Međutim, čak i dok se sukob nastavlja u Ukrajini, tenzije se povećavaju na drugim mestima. Severna Koreja, koju je Bajden identifikovao kao svoj najveći spoljnopolitički izazov na početku svog predsedničkog mandata, nastavila je sa provokativnim testovima oružja uoči Ioonove inauguracije. Bajdenova administracija je pokušala da ponovo pokrene diplomatiju sa Pjongjangom, ali nije dobila nikakav odgovor.

U međuvremenu, Jun je obećao da će ojačati liniju Južne Koreje protiv Severa nakon što je bivši predsednik Mun Džejn In pokušao da neguje diplomatiju, uključujući i pomoć tadašnjem predsedniku Donaldu Trampu da dogovori seriju samita sa Kim Džo Ungom.

Tokom poslednje Trampove posete Seulu kao predsednika, napravio je zaobilaznicu u demilitarizovanu zonu, gde se rukovao sa Kimom i prešao preko linije razgraničenja u Severnu Koreju. Prethodni predsednici su takođe posetili visoko utvrđenu graničnu oblast, ali sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer rekla je u sredu da takva poseta nije planirana i tokom Bajdenove ture po Aziji.

Uprkos fokusu na Ukrajinu, Bajden namerava da preusmeri američku spoljnu politiku u pravcu izazova u narednim decenijama. To uključuje, najhitnije, izgradnju strukture saveza u Aziji koja već postoji među transatlantskim saveznicima i koja je formirala uglavnom ujedinjeni bedem protiv Rusije nakon sukoba u Ukrajini.

Snaga koordinisanih sankcija i vojne pomoći Ukrajini među američkim i evropskim saveznicima predstavila je iznenađenje, ne samo za ruskog predsednika Vladimira Putina već i za njegovog saveznika u Pekingu, predsednika Si Đinpinga. Iznenađujuća je, takođe, bila spremnost zemalja u Aziji, uključujući Japan, da se pridruže sankcijama i pomognu u ublažavanju zavisnosti Evrope od ruskih energenata obezbeđivanjem snabdevanja prirodnim gasom.

Bajden i njegov tim se nadaju da će odgovor mreže američkog saveza poslati poruku Siju da bi posledice takve akcije u Aziji mogle biti slično strašne. Ipak, trenutno ne postoji azijski ekvivalent NATO, koji je obezbedio kritičnu strukturu odgovoru Zapada na sukob u Ukrajini. Dok je Kina naporno radila tokom proteklih godina na kultivisanju zemalja u regionu dok je povećavala svoju regionalnu moć.

U tom maniru i Bajden je preduzeo nekoliko preventivnih koraka: revitalizacija Kvad grupacije Japan, Australija, Indija i Sjedinjene Države; deljenje, po prvi put, osetljive američke nuklearne podmorničke tehnologije sa Australijom; i prošle nedelje bio je domaćin samita lidera jugoistočne Azije u Beloj kući na kojem se razgovaralo o trgovini i bezbednosti.

Ipak, daleko je od jasnog da su ti koraci učinili mnogo da obuzdaju kineske ambicije. Neki analitičari su ukazali na paralele između ruskih napada na Ukrajinu i straha od budućnosti Tajvana, samoupravne ostrvske demokratije za koju Peking tvrdi da pripada Kini i nije isključio mogućnost da ga uzme silom.

(Espreso/telegraf)