PUTIN IH JE GURNUO U NATO, A MNOGE TO PODSEĆA NA INVAZIJU 1939. GODINE: Evo šta će FINSKA sve doneti u NATO SAVEZ!

Finska je u nedelju zvanično potvrdila da namerava da se pridruži NATO-u. „Finska se prijavljuje za članstvo u NATO-u“, rekao je predsednik Sauli Niiniste na konferenciji za novinare.

Premijerka Sana Marin rekla je da će poslati odluku parlamentu na ratifikaciju. Očekuje se da će ga ratificirati već u ponedeljak.

Nakon što je Švedska međupartijska parlamentarna komisija u petak ocenila da će ulazak u NATO povećati nacionalnu bezbednost Švedske i pomoći stabilizaciji regiona, vladajuće socijaldemokrate spremne su da odbace dugogodišnje protivljenje članstvu u NATO. Ako Helsinki pošalje prijavu u ponedeljak, Švedska bi mogla da sledi taj primer.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će obe zemlje biti "dočekane raširenih ruku" i da će proces pridruživanja biti brz. Drugog dana razgovora ministara spoljnih poslova NATO-a u Berlinu, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je Nemačka spremna za brz proces ratifikacije.

Dok se sve ne ratifikuje, nova članica još nije zaštićena članom 5, koji garantuje da je napad na jednu članicu napad na sve.

Sve mora brzo da prođe, važno je da se novim članovima daju bezbednosne garancije. Ne bi trebalo da postoji prelazni rok u kome je njihov status nejasan, istakao je Berbok.

Pomirljivi predsednik

Finski predsednik Niiniste pozvao je u subotu ruskog predsednika Vladimira Putina i rekao mu da će Finska podneti zahtev za članstvo u NATO jer su nedavni potezi poput invazije Ukrajine „promenili bezbednosno okruženje Finske”. Razgovor je vođen bez zaoštravanja, rekao je Niinisto.

Putin je rekao da bi odustajanje Finske od neutralnosti i ulazak u NATO bilo pogrešno, saopštio je Kremlj. Putin smatra da nema bezbednosnih pretnji za Finsku, dok bi promena finske spoljne politike mogla negativno da utiče na odnose sa Rusijom.

Rusija je već zapretila Finskoj i Švedskoj ako uđu u NATO, a posle finskog saopštenja u četvrtak su poručili da će „Rusija biti prinuđena na uzvratne korake, kako vojno-tehničke, tako i druge prirode”.

Nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da je protiv proširenja NATO-a na zemlje koje „podržavaju terorizam“, turski ministar spoljnih poslova Mevlut vuavušoglu rekao je da su spremni da razgovaraju sa Finskom i Švedskom o njihovoj kandidaturi za NATO. „Ogromna većina turskog naroda je protiv ulaska onih zemalja koje podržavaju terorističku organizaciju PKK (Kurdistanska radnička partija)“, rekao je vuavušoglu.

Zimski rat

Putin je invazijom na Ukrajinu gurnuo Finsku u naručje NATO-a, piše Vall Street Journal. Mnogi Finci su se podsetili sovjetske invazije 1939. godine, koja je započela Zimski rat (1939-1940), temelj nacionalnog identiteta Finske.

„Rusija je mnogo nepredvidljivija nego što smo ikada mislili“, rekla je Pirita Asunma, finski diplomata i bivša ambasadorka pri NATO-u. Mnogo je spremnija da rizikuje, pa čak i prihvati velike gubitke, i može da mobiliše 150.000 vojnika bez opšte mobilizacije.

Posle jednog veka pod ruskom vlašću, Finska je stekla nezavisnost 1917. godine, ali je Zimski rat ujedinio naciju, piše VSJ. Sovjeti su izvršili invaziju u novembru 1939, nakon što je Finska odbila da ustupi teritoriju. Crvena armija je planirala paradu kroz Helsinki na Staljinov rođendan tri nedelje kasnije. Putin i Staljin su zaboravili da je drugačije kada se borite za svoj dom, kaže Eero Šroderus, 78-godišnji istoričar amater. Pobijeno je 25.000 Finaca, a najmanje pet puta više Sovjeta, uglavnom Ukrajinaca.

Kada je osnovan NATO, 1949. godine, Finska je ostala po strani da ne bi provocirala Rusiju. Ali oni su mnogo uložili u vojsku i odbranu. Od 1995. godine Finska i Švedska su članice EU.

Od sredine 1990-ih, Finska se trudi da dozvoli svojoj vojsci da učestvuje u operacijama NATO-a, kupuje i proizvodi kompatibilnu opremu, ima najveći artiljerijski arsenal u zapadnoj Evropi od 1.500 topova i jednu od najboljih sajber odbrane. Učestvovali su u mirovnim misijama u Bosni, na Kosovu i u Avganistanu, njihov vojni budžet dostiže 1,96 odsto BDP-a, a prošle godine su završili nabavku 64 američka mlazna lovca F-35 u vrednosti od 9,4 milijarde dolara.

Narodna odbrana

Finska ima koncept odbrane sličan onom u SFRJ. Imaju obaveznu vojnu službu, građevinski propisi zahtevaju da velike zgrade imaju podzemna skloništa, pa podzemni tuneli mogu da prime više od četiri miliona ljudi, oko 70 odsto stanovništva. Velika skloništa u Helsinkiju se koriste kao klizališta i sportske hale. U skladištima imaju pet meseci potrošnje goriva, šest meseci potrošnje žitarica. Proizvođači lekova moraju čuvati lekove od tri do 10 meseci. Zaposleni učestvuju na mesečnim kursevima nacionalne odbrane, poslovni lideri i kulturni radnici su obučeni da obezbede linije snabdevanja i psihološku otpornost stanovništva.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, podrška članstvu Finske u NATO-u skočila je sa 20 odsto na 53 odsto krajem februara i na 76 odsto 9. maja, prema anketi nacionalne televizije Ile. Poslednjih nedelja, Finska je doživela sajber napade na bankarsku grupu Nordea i ministarstva odbrane i spoljnih poslova, okrivljujući Moskvu.

Ruski avioni narušili su finski vazdušni prostor početkom aprila tokom govora ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u finskom parlamentu i početkom maja tokom velike vojne vežbe Finske i članica NATO-a.

(Espreso/Jutarnji.hr)