TITANIK JE MOGAO DA NE POTONE: U pitanju su bile SEKUNDE

Desetog aprila 1912. godine započeo je "Titanik" svoje prvo i jedino putovanje. Ovo je jedna od najtragičnijih priča u istoriji.

Najveći putnički brod svog doba, koji je bio u vlasništvu kompanije "Vaj Star Lajn", isplovio je put Atlantskog okeana iz Sautemptona. Već četiri dana kasnije – u nedelju, 14. aprila 1912. godine, u 23.40 - "Titanik" je udario o ledeni breg. Dva časa i četrdeset minuta kasnije, bio je pod vodom. Računa se da je tada stradalo više od 1.500 ljudi, što je jedna od najvećih pomorskih tragedija, ali broj nikada zapravo nije konačno utvrđen jer je s "Titanikom" izgubljen i spisak putnika i posade. Samo dva sata nakon potonuća, na mesto na kom je čuveni brod potonuo stigao je brod "Karpatija", gde je njegova posada izvela akciju spasavanja preživelih. Oko 8.50 izjutra, "Karpatija" je zaplovila put Njujorka. Olupinu slavnog "Titanika" su pronašli Žan-Luis Miher i Robert Balard 1. septembra 1985. godine.

Priču o plovidbi čuvenog broda svetu je možda i najviše približio blokbaster Džejmsa Kamerona sa Kejt Vinslet i Leonardom Dikapriom u glavnim ulogama. Ali o ovom brodu postoji toliko neverovatnih činjenica da se priča nikada ne može završiti.

Upozorenje koje nikad nije stiglo

U nedelju uveče, 14. aprila, temperatura se spustila blizu nule, a okean je bio veoma miran. Drugi oficir Čarls Lajtoler kasnije je napisao da je to veče "more bilo kao staklo". Nije bilo mesečine, ali je nebo bilo vedro. Kapetan Edvard Smit, verovatno zbog upozorenja o ledenim bregovima, koji su primljeni proteklih dana, promenio je kurs "Titanika" za oko 18 km južno u odnosu na uobičajenu maršrutu broda. Tog dana u 13.45 poruka sa parobroda SS Amerika upozoravala je na velike sante leda južno od "Titanikove" rute, ali je upozorenje bilo upućeno u USN hidrografsku kancelariju i nije nikada dostavljeno kabini broda.

Upozorenja su stizala tokom celog dana, ali su bila uobičajena za to doba godine. Kasnije te večeri, oko 21.30, telegrafski operateri Džek Filips i Harold Brajd primili su još jedan izveštaj o brojnim, velikim ledenim bregovima, ovoga puta sa broda "Mesaba", ali ni ovaj izveštaj nije stigao do kabine. Iako su upozorenja i dalje pristizala, nije bilo operativnih ili bezbednosnih razloga da brod promeni kurs. "Titanik" je imao tri grupe po dva osmatrača koji su se menjali na svaka dva sata, i bilo koje druge večeri skoro je izvesno da bi videli ledeni breg na vreme. Ipak, u noći 14. aprila poklopilo se nekoliko fatalnih faktora: bez meseca i vetra, uz tamnu stranu brega koja je bila okrenuta prema brodu, osmatrači su bili bespomoćni. Da su ugledali santu desetak sekundi ranije, ili čak kasnije, nesreća bi verovatno bila izbegnuta. Čak i da je brod udario direktno u ledeni breg, pretpostavlja se da ne bi potonuo. Ali, kao što je Lajtoler rekao pred američkim istražiteljima, "te večeri je sve bilo protiv nas".

Prvi pogled na santu

U 23.39, ploveći južno od Njufaundlenda, osmatrači Frederik Flit i Reginald Li ugledali su veliki ledeni breg pravo ispred broda. Flit je tri puta pozvonio brodskim zvonom i telefonirao u kabinu. Šesti oficir Mudi se javio.

Flit: Jeste li tu?

Mudi: Da, šta vidite?

Flit: Ledeni breg, pravo napred!

Mudi: Hvala vam.

Mudi je istog trenutka obavestio prvog oficira Murdoka o pozivu. Murdok (koji je u tom trenutku već video breg) naredio je potpuni zaokret nalevo, punom brzinom unazad, što je promenilo pravac u kom su motori okretali spoljašnje propelere (turbine koje su pokretale centralni propeler nisu mogle da promene pravac). Desna strana broda sudarila se sa bregom 37 sekundi nakon što je breg primećen, cepajući brodsko korito na nekoliko mesta i potiskujući zakivke ispod nivoa vode, praveći ukupno šest pukotina u prvih pet vodootpornih odeljaka. Peti odeljak pritom je oštećen za svega četiri metra. Nakon sudara, Murdok je naredio okretanje kormila krajnje udesno, što je zanelo "Titanik" tako da je krma zaobišla santu. Vodootporna vrata koje dele pregrade u potpalublju odmah su spuštena, ali je voda počela da puni prvih pet odeljaka - jedan više nego što je "Titanik" mogao da izdrži na vodi. Kapetan Smit, iznenađen jačinom udara, dotrčao je u kabinu i naredio da se "sve ugasi". Nakon inspekcije koju su izvršili brodski stolar Dž. Hatčinson i konstruktor "Titanika" Tomas Endruz, bilo je jasno da će brod potonuti. U 00.30, oko 50 minuta nakon sudara, Kapetan Smit je naredio da se čamci za spasavanje pripreme za ukrcavanje. Petnaest minuta kasnije četvrti oficir Jozef Bokshol ispalio je prvu raketu za pomoć.

Prvi čamac

Prvi čamac za spasavanje, broj 7, spušten je sa desne strane broda nešto posle 00.45, sa svega 28 ljudi, iako je mogao da primi 65. "Titanik" je imao 20 čamaca za spasavanje sa ukupnim kapacitetom od 1.178 ljudi. Smatra se da se na brodu te večeri nalazilo 2.208 putnika i članova posade mada tačan broj putnika na brodu nije poznat ni danas.

Jedan od glavnih problema je bio taj što posada nije imala puno iskustva u evakuaciji. Ranije u Belfastu, čamci su bili testirani do punog kapaciteta što je dokazalo njihovu bezbednost. Štaviše, 14. aprila ujutru je trebalo održati vežbu evakuacije koja se na kraju iz nepoznatih razloga nije ni desila. Sa druge strane, putnici na "Titaniku" ni dalje nisu bili svesni šta se zaista događa i zato su mnogi odlučili da ostanu na naizgled bezbednom ali tonućem brodu, umesto da budu u malom čamcu. Upravo zato je došlo do problema da čamci napuštaju brod sa manje putnika nego što su mogli zaista da prime. Ovaj problem je bio uočljiv naročito na prvim čamcima koji su otplovili. Ozbiljnost situacije je postala očigledna tek oko 01.20 ujutru. A tada je već bilo kasno. Krma je potonula i nestala iz vidika oko 02.20, dva sata i dvadeset minuta nakon sudara sa ledenim bregom. Brodu je bilo potrebno oko pet minuta da potone, ostavljajući za sobom puno komada i ostataka. Dok je olupina pramca ostala cela, krma je i dalje u sebi imala nešto vazduha dok je potonula, zbog čega je prasnula i zato je sad njena olupina u najgorem stanju.

Manje poznate činjenice o Titaniku:

- Vežba za hitnu evakuaciju u čamce za spasavanje u slučaju nesreće trebalo je da bude održana na dan nesreće.

- Sećate se scene iz filma kada muzičari sviraju iako brod tone? E, pa to se stvarno desilo. Svirali su sve dok ih ledeni okean nije progutao.

- Milton Herši, osnivač čuvene fabrike čokolade "Hershey", imao je karte za "Titanik" ali je u poslednjem trenutku morao da otkaže rezervaciju zbog poslovnih obaveza.

- Japanac koji je preživeo brodolom je po povratku u svoju zemlju proglašen kukavicom jer nije časno poginuo sa ostalim putnicima.

- Od čuvena četiri dimnjaka na "Titaniku", samo tri su radila. Četvrti je bio tu samo da bi brod izgledao moćnije.

- Budžet za film "Titanik" bio je veći od budžeta samog broda.

- Brod "Kalifornijan" bio je vrlo blizu "Titanika" i lako je mogao da spase sve putnike, ali usled guste magle i kvara u komunikacijama, to se nije desilo.

- Šef kuhinje na "Titaniku" preživeo je nesreću i ledeno hladnu okeansku vodu, u kojoj je proveo dva sata, jer je bio toliko pijan da mu je alkohol grejao vitalne organe dok pomoć nije stigla.

- "Titanik" je jedini prekookeanski brod koji se nasukao na santu leda.

- Nijedan čamac za spasavanje nije bio ispunjen do krajnjeg kapaciteta. Da je stao maksimalan broj ljudi, svi bi preživeli.

- Da su samo 30 sekundi ranije ugledali santu leda, do sudara i tragedije ne bi došlo.

Bonus video:

(Espreso/Blic)