nijanse odlučuju
GLASOVI PROTIV LE PENOVE I MAKRONA SE SPAJAJU, PRVI IDU DOLE, A DRUGI IDU GORE! Izbori u Francuskoj NEIZVESNI
Procene iz prvog kruga pokazuju kako je taktičko glasanje promenilo izbornu mapu!
Ovo će biti repriza druge runde 2017., u kojoj je Emanuel Makron razbio Marin Le Pen?
Neka niko ne gaji iluzije da će ovog puta, to biti tako lako.
Procene iz prvog kruga pokazuju kako je taktičko glasanje promenilo izbornu mapu.
Birači su se okupili u tri široka tabora: Makron, krajnja desnica i krajnja levica. Poslednjih dana kampanje, mnogi ljudi koji su razmatrali druge kandidate konačno su odlučili da bi radije podržali favorita.
Zbog toga je došlo do velikog transfera glasova od Erika Zemura - tvrdo-desničarskog nacionalističkog stručnjaka - u tabor Marin Le Pen.
Neki desničari u konzervativnoj republikanskoj stranci su možda učinili isto. Na levoj strani, glasači su odlučili da ni socijalistkinja En Idalgo, ni zelena Janik Žado nikada ne mogu da prođu u drugi krug.
Tako su se masovno prebacili na Žan-Lik Melanšona, jednostavno da bi zadržali levičara u trci.
Ovo se dešava, uprkos tome što mnogi socijalisti i Zeleni aktivno ne vole tog čoveka. A u centru, mnogi koji bi inače izabrali republikanku Valerie Pecresse, prešli bi za sadašnjeg predsednika. Zašto?
Zato što su se iskreno plašili da Le Pen i/ili Melanšon dolaze prejaki s leđa. Marin Le Pen će se ponovo suočiti sa Makronom. Zapamtite, u čudnom francuskom sistemu, prolaze samo prva dva, a mala margina može da napravi ogromnu razliku. Izgledi za drugi krug Le Pen-Melanšon nisu bili potpuno nategnuti. Rezultat znači dve stvari. Jedna je potpuna devastacija sa kojom se suočavaju dve tradicionalne francuske partije vlasti od 1958. godine – konzervativna desnica i socijalistička levica.
Ovo je bio proces koji je Makron započeo pre pet godina, ali je sada sveobuhvatno završen. Kandidati obe stranke – a svakako i socijalista Anne Idalgo – možda nisu uspeli da dostignu cenzus od 5 odsto, što im omogućava da povrate troškove izbora.
Cena će biti milione evra, ali još gore je sramota. Možemo očekivati ozbiljne unutrašnje trzavice.
Makron ga je tako konstruisao da je podela u francuskoj politici sada definitivno ona koju je tražio: između njegovog sopstvenog „realističkog centrizma“ i „otvorenosti prema svetu“ i „ekstremizma“ njegovih protivnika. „Nacionalistički ekstremizam“ Le Penove i „utopijski ekstremizam“ Melanšona.
Na trećem mestu došao je krajnje levičar Melanšon sa oko 20 odsto glasova Ova podela mu je do sada veoma dobro služila. To mu omogućava da agregira takozvane "odgovorne" snage levice i desnice, uništavajući mejnstrim opoziciju i ostavljajući ga da gospodar terena. Ali druga lekcija ovog prvog kruga glasanja mora da mu donese razlog za zabrinutost.
To je da takozvane „neodgovorne“ snage ekstrema – njegova opozicija – sve vreme jačaju. Kako je to rekao veteran političkog komentatora Alain Duhamel u nedelju uveče: „antisistemske stranke sada imaju lojalnost većine Francuza“.
Kandidat krajnje desnice Erik Zemur pozvao je svoje pristalice da glasaju za Le Pen. Ako glasaju za Marine Le Pen, dodate glas Erika Zemura i trećeg kandidata „suverentista“ Nikolasa Dipon-Enjana. Krajnja desnica čini 33 odsto glasova – sedam poena više nego 2017. A onda ako dodate krajnju levicu – Melanšona i dvojicu trockista – lako ćete imati više od 50%. Mnogi od ovih ljudi će na kraju glasati za Makrona u drugom krugu, iz istog razloga kao i 2017 – jer je za njih nesavesno da vide krajnju desnicu na vlasti.
Ali biće i drugih koji će biti uzdržani, ili će glasati prazno, ili glasati za Le Pen. Istina je da se glasovi protiv Le Penove i glasovi protiv Makrona spajaju; prvi ide dole, a drugi ide gore.
Zbog toga ovoga puta, drugo kolo neće biti isto.
(Espreso / BBC)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!