NENAFTNI IZVOZ NIGERIJE OPAO ZA 39 ODSTO: Nedostatak DOLARA bi se mogao pogoršati?

Nenaftni izvoz Nigerije opao je za 39 odsto sa N6,914 triona na N4,194 trina za 10 godina, prema analizi statistike spoljne trgovine Nacionalnog biroa za statistiku od strane Financial PUNCH.

Konkretno, brojke pokazuju da je N4,194tn izvoza bez nafte zabeležen u 2021. za 39,34 odsto manji od N6,914tn izvoza bez nafte zabeleženog 2012.

U 2012, ukupan izvoz Nigerije iznosio je 22,446 biliona N. Od ovog broja, N15,531tn je bio izvoz sirove nafte, dok je N6,914tn bio izvoz bez nafte. Nenaftni izvoz činio je 30,8 odsto ukupnog izvoza te godine.

Međutim, 2021. godine ukupan izvoz zemlje procenjen je na N19,057tn, dok je nenaftni segment zauzimao N4,194tn. Nenaftni izvoz činio je 22,07 odsto ukupnog izvoza prošle godine.

Finansijska PUNCH analiza statistike spoljne trgovine Nacionalnog biroa za statistiku između 2012. i 2021. u petak je pokazala nivoe rasta nenaftnog izvoza i udeo njegovog doprinosa ukupnom izvozu zemlje tokom perioda.

Podaci su otkrili da je udeo nenaftnog izvoza u ukupnom izvozu bio najveći sa 30,8 odsto u 2012, a najniži od 11,86 odsto u 2015.

Proizvođači kažu da je pad u sektoru koji nije naftni pokazatelj da kritična pitanja u industriji tek treba da budu rešena.

Nenaftni izvoz se definiše kao izvoz proizvoda i roba koji nisu ni sirova nafta ni minerali. Oni uključuju izvoz poljoprivrednih proizvoda kao što su kakao i indijski orasi, izvoz gotovih proizvoda kao što su aluminijum i plastika i izvoz kapitalnih dobara kao što su mašine i njihovi delovi.

Udeo izvoza nafte ili ne-nafta u ukupnom izvozu pokazuje koliko Nigerija za svoje devizne prihode zavisi od sirove nafte ili ne-naftnih proizvoda.

Razbijanje brojeva

U 2012. godini ukupan izvoz iznosio je 22,446 biliona NZ. Od ovog broja, N15,531 tn je bila sirova nafta, dok je N6,914 tn bio nenaftni izvoz. Nenaftni izvoz činio je 30,8 odsto ukupnog izvoza te godine.

U narednoj, 2013. godini, ukupan izvoz je procenjen na N14,245tn, pri čemu je nafta zauzimala N11,808 triliona, a nenaftna, N2,437tn. Izvoz koji nije nafta imao je samo 17,11 odsto ukupnog izvoza u toku godine.

U 2014, ukupan izvoz je procenjen na N17,203tn; Izvoz sirove nafte iznosio je N12.791tn, dok je nenaftni izvoz procenjen na N4.412tn. Udeo nenaftnog izvoza u ukupnom izvozu u toku godine porastao je na 25,7 odsto ali je i dalje manji od cifre iz 2012.

U 2015. godini, ukupan izvoz je pao na N9,728tn, pri čemu je nafta činila N8,574tn, a nenaftna ostatak N1,154tn. Udeo izvoza koji nije bio nafta te godine je iznosio 11,9 odsto.

U 2016. ukupan izvoz iznosio je N8,527 biliona, dok je nenaftni izvoz iznosio N1,530 triliona, što predstavlja 17,95 odsto. Sirova nafta je podelila ostatak.

U 2017. godini, ukupan izvoz je procenjen na N13,591tn, ali nenaftni izvoz iznosi N1,620tn, što predstavlja 11,92%. Ostatak je zauzela sirova nafta.

U 2018. ukupan izvoz je procenjen na N19,033tn; Poslovi koji se ne odnose na izvoz nafte koji su obavljeni te godine iznosili su N2,786tn, što predstavlja učešće od 14,64%.

Takođe u 2019., ukupan izvoz je dostigao N19,190tn, pri čemu je segment izvoza koji nije nafta činioN4,052tn, što predstavlja 21,12% udela u ukupnom izvozu za ovu godinu.

U 2020. godini, koju su okarakterisale blokade u vezi sa COVID-19 i druga međunarodna ograničenja, ukupan izvoz je usporio na N12,429tn, pri čemu je izvoz bez nafte iznosio N1,328tn, što predstavlja udeo od 10,69%.

U 2021. godini, bogatstvo sektora za izvoz ne-nafta se razvedrilo. Ukupni izvoz je procenjen na N19,057tn, pri čemu je nenaftni segment zauzimao N4,194tn, što predstavlja 22,07%.

Nenaftni izvoz Nigerije je beznačajan u poređenju sa drugim zemljama. Zarada Nigerije od izvoza koja nije nafta je beznačajna u poređenju sa drugim ekonomijama u razvoju. U dolarima, ukupna vrednost nigerijskog nenaftnog izvoza u 2021. iznosila je 10,083 milijarde dolara. Ovo je realizovano iz više od 20 artikala izvezenih u različite zemlje 2021. godine.

Ali Bangladeš, zemlja koja se nekada reklamira kao siromašna, samo je izvezla pletene i tkane odevne predmete procenjena na 30 milijardi dolara u prvih sedam meseci 2021, prema Birou za promociju izvoza zemlje.

Takođe, Indija, još jedno tržište u razvoju, izvezla je tekstil i odeću u vrednosti od 29,8 milijardi dolara između aprila i decembra 2021, prema Ministarstvu tekstila u zemlji.

Vijetnam, još jedno tržište u razvoju, zaradio je 57,54 milijarde dolara od izvoza telefona i dodatne opreme 2021. godine, saopštilo je Opšte odeljenje vijetnamske carine u zemlji.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, Argentina zarađuje skoro 21 milijardu dolara od izvoza kamiona za dostavu, sojinog ulja, sojine sačme i kukuruza.

Izvoz Nigerije je uglavnom neprerađena roba

Osim sirove nafte i gasa, nigerijskim nenaftnim izvozom dominiraju sirovine i poljoprivredna roba.

U četvrtom tromesečju 2021. godine u izvozu bez nafte dominirali su urea, kakao, seme susama i legure aluminijuma.

U prethodnom kvartalu iste godine situacija je bila ista. U drugom kvartalu 2021. poljoprivredni proizvodi i sirovine dominirali su u izvozu koji nije bio nafta, nadmašujući industrijske proizvode koji su bili peti u segmentu nenaftnog izvoza u okviru ovog kvartala.

Implikacija je da Nigerija izvozi sirovine u zemlje koje proizvode gotovu robu, a zatim ponovo izvozi u tu zemlju.

Izvoznici kažu da će za Nigerija povećati zaradu od izvoza koja se ne odnosi na naftu, dodana vrednost će biti kritična.

Glavni izvršni direktor AgroEknora, međunarodne kompanije za trgovinu robom, Attah Anzaku, rekao je: „Ako izvozim indijski orah u sirovom obliku, možda ću dobiti samo 800 dolara po toni, ali ako se preradi, dobijam blizu 2000 dolara po toni. ton. Dakle, stvar za zaradu ovde je dodatna vrednost, koju svaki izvoznik mora da uradi da bi zaradio više novca”.

Izvoznici krive FKS politiku, snagu, probleme sa portovima

Izvoznici i stručnjaci u proizvodnji rekli su za Financial PUNCH da im devizna politika i infrastrukturna pitanja kao što su struja i luke otežavaju izvoz.

Stručnjaci i zainteresovane strane takođe su rekli da bi sve manje bogatstva nenaftnog izvoza moglo da pogorša problem nedostatka dolara u zemlji.

Predsedavajući Jon Tudi Interbiz, izvoznik u Sjedinjene Države, Jon Kachikvu, rekao je da izvoz koji nije naftni opada delimično zbog politike traženja od izvoznika da se vrate i naplate svoju zaradu po zvaničnoj stopi od N416.

„Ranije smo imali pristup našim dolarima kada smo se vraćali. Sada, CBN traži od izvoznika da svoje prihode uzimaju po zvaničnoj stopi. To obeshrabruje izvoznike jer bismo trebali biti u mogućnosti da vratimo dolare i prodamo po tržišnoj stopi“, rekao je on.

Predsedavajući Udruženja proizvođača Nigerijske izvozne grupe, Ede Dafinone, primetio je da troškovi dizela, električne energije i tereta u nacionalnim lukama čine nigerijske izvoznike nekonkurentnim na globalnom tržištu.

„Nedavno povećanje cene dizela značajno je uticalo na proizvođače. Takođe, troškovi otpreme proizvoda su tako visoki. Dovoz kontejnera iz zaleđa do luka je skuplji od premeštanja vaših proizvoda u Napulj ili Amsterdam, što je veoma obeshrabrujuće“, rekao je Dafinone.

Glavni izvršni direktor Centra za promociju privatnih preduzeća, dr Muda Jusuf, rekao je za Financial PUNCH da nigerijski izvoznici nisu bili produktivni i konkurentni zbog političkih pitanja i stanja u privredi.

„Izvoz koji se ne odnosi na naftu se odnosi na konkurentnost. U bilo kojoj zemlji, kada govorimo o izvozu, morate biti konkurentni po ceni i kvalitetu.

„Takođe, morate biti konkurentni na domaćem tržištu pre nego što budete konkurentni na globalnom tržištu. Morate sagledati pitanja moći, luka i propisa, koji nisu naklonjeni izvoznicima.

On je primetio da je politika CBN-a o izvoznoj repatrijaciji možda primorala neke izvoznike da izbegnu punu deklaraciju prihoda od izvoza.

„Plati grant za izvoz, promeni neprijateljsku politiku“

Jusuf je pozvao CBN da dozvoli izvoznicima da uzmu svoj prihod i prodaju po tržišnoj stopi, pošto su njihove sirovine često kupovane po realnim tržišnim cenama.

„Izvoznicima u privredi mora biti dozvoljen nesmetan pristup njihovim prihodima od izvoza. CBN bi trebalo da proširi obim svojih novih strategija ponude deviza i podsticaja kako bi pokrio druge izvore deviznog priliva u privredu“, rekao je Jusuf pozivajući na renoviranje luka i infrastrukture.

Dafinone je, sa svoje strane, pohvalio saveznu vladu što je pokušala da podrži izvoznike grantom za proširenje izvoza putem menica, ali je naglasio potrebu da vlada ne dozvoli da se ponovo stvaraju zaostaci.

On je ukazao da izvozni grant treba isplatiti onima koji ga tek treba da dobiju, ističući da je to najsigurniji način da se poveća nenaftni izvoz i ponuda deviza.

(Espreso)