(UŽIVO) ZELENSKI MOLIO BAJDENA DA NE SANKCIONIŠE ABRAMOVIČA?Poznati detalji razgovora Putina i Erdogana!

Ključni događaji dana:

- 32. dan ruske invazije na Ukrajinu

– Bajden je pozvao na smenu Putina, Bela kuća je povukla saopštenje

– Zapadni grad Lavov se našao pod jakom raketnom vatrom

– Gradonačelnik Černihiva: „Potpuno smo okruženi ruskim snagama“

– Kremlj je ponovio tezu o upotrebi nuklearnog naoružanja u ratu sa Ukrajinom

– Zelenski: „Cela istočna Evropa u opasnosti od ruske invazije“

– Bajden nudi dalju vojnu podršku Ukrajini

23.35 - Abas o Ukrajini kritikuje „dvostruke standarde” zapadnih zemalja

Palestinski predsednik Mahmud Abas upozorio je u nedelju na „dvostruke standarde” zapadnih zemalja, koje su, pozivajući se na međunarodno pravo, brzo uvele sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali ne i Izraelu zbog njegovog „ zločini” na palestinskoj teritoriji.

Abasova palestinska uprava nije osudila nedavnu invaziju Ukrajine, članice Kvarteta za Bliski istok i zemlje koja zvanično priznaje Palestinu kao državu, protiv Ukrajine, za razliku od SAD i većine evropskih zemalja.

Takva uzdržanost naljutila je zapadne diplomate u Jerusalimu i na palestinskim teritorijama.

Tako su mnogi zapadni diplomatski izvori, koji su želeli da ostanu anonimni, rekli za AFP da su tražili od Palestinske uprave – koju najvećim delom finansira Evropska unija – da osudi invaziju na Ukrajinu.

Na konferenciji za novinare u nedelju sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, palestinski predsednik, koji je u subotu proslavio 87. rođendan, kritikovao je „dvostruke standarde“ Zapada u pogledu Ukrajine i palestinskih teritorija. Amnesti internešenel, Human Rights Vatch i izraelska nevladina organizacija B'Tselem optužuju Izrael za "aparthejd" nad Palestincima.

Aktuelni događaji u Evropi su jasno pokazali da se primenjuju dvostruki standardi“, rekao je Abas. „Uprkos zločinima izraelske okupacije koji se mogu porediti sa etničkim čišćenjem i rasnom diskriminacijom, koje priznaju međunarodne organizacije za ljudska prava (...), ne nalazimo nikoga ko bi smatrao Izrael odgovornim zato što je delovao kao država iznad zakona.“

„Ono što se dešava u Palestini ne može se tolerisati, međunarodno pravo se ne može gaziti, a mi se pitamo da li će se prevlast izraelske okupatorske vlasti nad palestinskim narodom, ponižavanje njegovog dostojanstva i njegovih legitimnih prava, nastaviti a da se ništa ne uradi. stavio tačku na to“, dodao je Abas na arapskom.

23.20 - Zelenski molio Bajdena da ne sankcioniše Abramoviča?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u nedelju da su neki ruski biznismeni ponudili finansijsku pomoć Ukrajini i njenoj vojsci.

Obraćajući se ruskim medijima putem video veze, Zelenski je rekao da je dobio „signale“ od nekoliko ruskih biznismena, uključujući milijardera Romana Abramoviča, bliskog Vladimiru Putinu, koji je pod sankcijama Evropske unije i Britanije.

„Dobili smo signale od njega i nekih drugih preduzetnika koji su nam rekli „možemo pomoći na ovaj ili onaj način, možemo nešto da uradimo“, rekao je on.

"Neki su rekli da su spremni da pomognu u obnovi zemlje nakon rata. 'Spremni smo da prebacimo poslove u Ukrajinu, živimo u Engleskoj ili negde u Švajcarskoj, želimo to.

Ali šta da radimo da više ne budemo pod sankcijama listu?", dodao je on.

Neki ne žele da otkriju ime i kažu da žele da pomognu našoj vojsci, iako su državljani Ruske Federacije“, rekao je Zelenski.

On je napomenuo da je Ukrajina, bez obzira na to ko su preduzetnici koji žele da finansijski podrže ukrajinsku vojsku, spremna da im „garantuje bezbednost, obezbedi posao i omogući razvoj poslovanja“.

"Govorim konkretno o sankcijama u našoj zemlji. Možemo da pričamo o njima, možemo da razgovaramo o promeni državljanstva tih ljudi", rekao je on i istakao da "to ne mora da se radi javno".

Prema pisanju Volstrit džurnala u sredu, Zelenski je zamolio Džoa Bajdena da ne sankcioniše Romana Abramoviča, ocenivši da bi on mogao da posreduje u mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije.

23.00 - Više detalja o novoj rundi pregovora

Pregovarači Ukrajine i Rusije održaće novu rundu pregovora o uspostavljanju primirja u Istanbulu, saopštilo je u nedelju tursko predsedništvo.

U telefonskom razgovoru u nedelju uveče, „predsednik Redžep Tajip Erdogan i ruski predsednik Vladimir Putin saglasili su se da će sledeća runda razgovora biti održana u Istanbulu“, navodi se u saopštenju.

Erdogan je u razgovoru rekao svom ruskom kolegi da je Turska spremna da „da sve neophodne doprinose“ za uspostavljanje primirja i „poboljšanja humanitarne situacije u regionu“, navodi se u saopštenju.

Tursko predsedništvo nije preciziralo tačan datum razgovora.

„Nadamo se da će sastanci rezultirati trajnim prekidom vatre i otvoriti vrata miru“, rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu na Tviteru.

Jedan od ukrajinskih pregovarača Dejvid Arahamia najavio je ranije u nedelju da će se „sledeća runda pregovora održati u Turskoj od 28. do 30. marta”.

Ruski glavni pregovarač Vladimir Medinski je, kako citiraju ruske agencije, najavio da će nova runda pregovora biti u utorak i sredu, ne precizirajući mesto.

22.34 - Ukrajinski mediji pišu da su se pre oko sat vremena dogodili novi napadi širom zemlje. Ruske rakete su navodno pogodile nekoliko gradova, a sirene za uzbunu čuju se u Kijevu i Lavovu. Ukrajinske vlasti saopštile su da je napadnuto skladište nafte u Lucku.

22.30 - Cela Evropa, uključujući Hrvatsku, solidarna je sa ukrajinskim narodom i njegovom borbom za slobodu i vrednostima koje svi delimo, rekao je premijer Andrej Plenković u nedelju uveče u okviru velikog koncertnog maratona za Ukrajinu.

21.52 - Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovarao je u nedelju telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekavši mu da je neophodno uspostaviti prekid vatre i rešiti humanitarnu krizu u Ukrajini, saopštila je njegova kancelarija, prenosi Gardijan.

„Erdogan je preneo svoju zabrinutost zbog potrebe za prekidom vatre između Ukrajine i Rusije, sprovođenjem mira i poboljšanjem humanitarne situacije u regionu“, saopštio je kabinet turskog predsednika.

Dodali su da je pristao da se nova runda mirovnih pregovora održi u Istanbulu.

21.45 - Ukrajinsko Ministarstvo odbrane objavilo je nove informacije o ruskoj invaziji.

Naveli su da Rusi nastavljaju sa „potpunom oružanom agresijom na Ukrajinu”, kršeći međunarodno humanitarno pravo na privremeno okupiranim teritorijama.

Ministarstvo navodi i da zastrašuju lokalno stanovništvo i ukrajinske civile drže za taoce i od njih traže hranu.

21:40 - UN su saopštile da je najmanje 1.119 civila ubijeno, a 1.790 ranjeno u ratu u Ukrajini.

Ističu da su stvarne brojke svakako veće, posebno na područjima gde se vode žestoke borbe.

21.35 - Hrvatska avijacija javlja da je ruska kompanija Aeroflot danas obavila poslednji let između Zagreba i Moskve.

S tim u vezi, svi zaposleni u ovoj avio-kompaniji dobili su otkaze, što znači da je Aeroflot nakon više godina privremeno prestao sa radom u Republici Hrvatskoj.

21.00 - Zelenski: spreman da razgovara o neutralnosti, nenuklearnom statusu sa garancijama

Ukrajina je spremna da razgovara o prihvatanju statusa neutralne države u okviru mirovnog sporazuma sa Rusijom, ali su joj potrebne garancije treće strane i potvrda na referendumu, predsednik Volodimir Zelenski rekao je u nedelju.

Ukrajinski predsednik je to rekao u 90-minutnom obraćanju ruskim novinarima putem video poziva, a nešto ranije je ruska agencija za praćenje medija upozorila ruske medije da se uzdrže od emitovanja intervjua Vladimira Zelenskog.

Ruska invazija izazvala je uništenje ruskofonih gradova u Ukrajini, rekao je Zelenski.

Šteta izazvana ruskim napadima veća je od razaranja koje su Rusi napravili tokom ratova u Čečeniji, rekao je on.

„Bezbednosne garancije i neutralnost, nenuklearni status države. Spremni smo za to. O ovoj tački pregovora se razgovara, temeljno“, rekao je on, a prenosi Frans pres.

„Ali ne želim da to bude još jedan dokument u stilu Budimpešte“, rekao je on, aludirajući na sporazume koje je Rusija potpisala 1994. godine kojima se garantuje integritet i bezbednost tri bivše sovjetske republike, uključujući Ukrajinu, ako se odreknu svog nasleđenog nuklearnog oružja. iz Sovjetskog Saveza.

Ruska i ukrajinska delegacija održaće novu rundu razgovora uživo u Turskoj od ponedeljka do srede, saopštio je u nedelju jedan od ukrajinskih pregovarača Dejvid Arahamija.

Ukrajina je razgovarala o upotrebi ruskog jezika u Ukrajini u razgovorima sa ruskom delegacijom, ali je odbila da razgovara o nekim drugim ruskim zahtevima, kao što je demilitarizacija Ukrajine, rekao je Zelenski.

Ukrajinski predsednik razgovarao je u video pozivu sa novinarima opozicione ruske televizije Dožd, nezavisnog portala Meduza, čije su stranice blokirane u Rusiji, i dnevnika Komersant.

U kratkom saopštenju koje je objavila agencija za praćenje medija na društvenoj mreži i na svom sajtu, ona upozorava ruske medije da ne emituju intervju ukrajinskog predsednika. „Roskomnadzor upozorava ruske medije da treba da se uzdrže od objavljivanja tog intervjua“, navodi agencija, ali ne navodi razlog zašto objavljuje to upozorenje.

Rusko državno tužilaštvo saopštilo je da će izdati pravno mišljenje o izjavama datim u intervjuu i o zakonitosti objavljivanja tog intervjua. Zelenski je razgovarao sa nekoliko ruskih medija.

20.20 - Nova runda rusko-ukrajinskih pregovora početkom sledeće nedelje

Rusko-ukrajinske delegacije održaće novu rundu razgovora uživo u Turskoj od ponedeljka do srede, saopštio je u nedelju jedan od ukrajinskih pregovarača Dejvid Arahamia.

Ruski glavni pregovarač Vladimir Medinski je, kako citiraju ruske agencije, takođe najavio održavanje nove runde pregovora, ali je najavio da će to biti u utorak i sredu, ne precizirajući mesto.

„Pregovorima na video-konferenciji odlučeno je da se naredna runda održi u Turskoj od 28. do 30. marta“, objavio je David Arahamia na Fejsbuku.

Runda rusko-ukrajinskih pregovora uživo je već održana 10. marta u Antaliji, u Turskoj, na nivou ministara spoljnih poslova na predlog Ankare, ali bez konkretnog pomaka.

Od tada su pregovori vođeni putem videokonferencije i obe strane su ih opisale kao "teške". "Pregovarački proces je veoma težak. Ukrajinska delegacija je zauzela čvrst stav i ne odustaje od svojih zahteva.

Pre svega, insistiramo na prekidu vatre, bezbednosnim garancijama i teritorijalnom integritetu Ukrajine", rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

On je negirao da je postignut "konsenzus" sa Moskvom, suprotno izjavi ruskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da su delegacije dve zemlje odgovorile na četiri od šest tačaka.

Glavni pregovarač Moskve rekao je da su pregovori u zastoju oko ključnih tačaka. "Pozicije se približavaju na marginama. Ali mi smo u zastoju po glavnim političkim (pitanjima)", rekao je Vladimir Medinski, prenele su ruske novinske agencije. Medinski je dodao da Moskva insistira na potpisivanju „sveobuhvatnog sporazuma” koji bi uzeo u obzir zahteve za neutralnost Ukrajine, demilitarizaciju i „denacizaciju”, kao i priznanje suvereniteta Rusije nad Krimom i nezavisnosti dve proruske separatističke „republike”. Donbasa.

19:34 - Lider Luganske Narodne Republike Leonid Pasečnik objasnio je novinarima svoje reči u vezi sa referendumom na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji i rekao da se vlasti LNR trenutno ne pripremaju za referendum o priključenju Rusiji, a njegove reči su preneli Rusi. novinska agencija TASS.

"Ja sam dao takvu izjavu. Ali bih želeo da pojasnim: ovo je moje lično, privatno mišljenje. Ne preduzimamo ništa da bismo održali referendum u bliskoj budućnosti", rekao je Pasečnik.

17.45 - Francuska upozorava na "kolektivnu krivicu" ako se stanovnicima Mariupolja ne pomogne

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan rekao je u nedelju da će uslediti "kolektivna krivica", ako se ništa ne učini da se pomogne civilima u Mariupolju.

"Mariupolj je upečatljiv primer vojne opsade, a vojne opsade su užasan oblik rata jer se civilno stanovništvo masakrira, uništava. Stradanje je strašno", rekao je Le Drijan na međunarodnoj konferenciji Doha Forum.

„Zbog toga mora da postoji bar jedan trenutak u kojem civilno stanovništvo može da diše“, rekao je on, dodajući da je umešan francuski predsednik Emanuel Makron.

Makron je u petak rekao da želi da održi više razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u narednih dana.situacija u Ukrajini i inicijativa za pomoć stanovništvu da napusti Mariupolj.

17:14 - Ukrajina i Rusija će od sutra do srede razgovarati u Turskoj, prenosi Skaj njuz.

17:11 - Ambasador Ukrajine u SAD Oksana Markarova kaže da je Rusija teroristička država koju vodi ratni zločinac.

- Pa, znate, nama je jasno da je Rusija teroristička država koju vodi ratni zločinac i mi radimo dan i noć i žestoko se borimo za odbranu naše zemlje i za odbranu naše demokratije - rekla je Markarova za Si-En-En.

16:17 - U svom poslednjem obraćanju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je kritikovao zapadne zemlje jer su rekle da ne žele da daju njegovoj zemlji odbrambeno oružje, uključujući borbene avione.

On je osudio „ping-pong razgovore” o tome ko treba da pošalje vojnu pomoć i pozvao Zapad da „sakupi samo 1% hrabrosti branilaca Mariupolja”.

16:10 - Razmere razaranja ukrajinskog grada Černihiva su takve da su stanovnici trenutno bez vode, grejanja i struje, dok ruske trupe stežu obruč oko grada na severu zemlje, prenosi u nedelju dpa.

Gradska infrastruktura je uništena u "aktivnim borbama", ali su u toku napori da se popravi šteta, napisao je regionalni lider Vjačeslav Čaus u telegramu. Snabdevanje gasom je delimično operativno, dodao je zvaničnik.

16:04 - BBC je izvestio o hiljadama divljih životinja koje pate od hladnoće, gladi i stresa u ukrajinskim zoološkim vrtovima, parkovima i rehabilitacionim centrima. Ukrajinski zoološki vrtovi upozoravaju da njihovi vukovi zavijaju gore od sirena.

16:03 - Ruske trupe se prebacuju na teritoriju Belorusije, saopštio je Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.

„Ove mere se preduzimaju radi rotacije trupa koje su pretrpele značajne gubitke, jačanja postojećih grupa, popunjavanja zaliha hrane, goriva, municije i organizovanja evakuacije ranjenih i bolesnih vojnika“, saopštio je Generalštab.

16:01 - Stanovnica opkoljenog južnog lučkog grada Mariupolja rekla je za Bi-Bi-Si da njoj i stotinama drugih stanovnika nije data „nikakva opcija“ osim da odu u delove Ukrajine koji su pod ruskom kontrolom ili u samu Rusiju.

Upitana da li su okupatorske ruske snage „nasilno evakuisale” stanovnike grada, Irina je rekla: „Da, rekla bih... Da budem potpuno iskrena, svi smo odvedeni silom”. Irina, volonterka Crvenog krsta u Mariupolju kojoj je dozvoljeno da zadrži svoja dokumenta, kaže da su svi sa istočne strane grada odvedeni u nepriznatu Donjecku Narodnu Republiku (DNR) - teritoriju koju je okupirala Rusija i koju je Moskva priznala kao nezavisnu. Kada su tamo stigli, kaže on, ljudi su morali da odluče da li će ostati u DNR ili otići u Rusiju.

15:48 - Maksim Kozicki, načelnik regionalne vojne uprave u Lavovu, rekao je kasno u subotu da je policija uhapsila dve osobe u Lavovskoj oblasti pod sumnjom da su delile informacije sa Rusijom.

„Danas, 26. marta, na aveniji Čornovil u Lavovu, patrole su zaustavile sumnjiv automobil“, rekao je on Telegramu.

„Proveravajući dokumentaciju i telefon vozača, policija je pronašla video-snimke i fotografije kretanja naših vojnih lica. Imao je i fotografije pasoša muškaraca luganske registracije i dosta kontakata sa ruskim brojevima. Kozicki je rekao da je policija koja je otišla na mesto raketnog napada uhapsila čoveka koji je navodno snimio let rakete i njen udar, a policija je pronašla i fotografije kontrolnih punktova u regionu koje su poslate na ruske brojeve. Ti ljudi su nakon hapšenja predati Službi bezbednosti Ukrajine, rekao je on, piše CNN.

15:25 Ukrajina je u nedelju saopštila da rusko održavanje referenduma o okupiranoj ukrajinskoj teritoriji neće imati nikakvu pravnu osnovu i da će se Rusija suočiti sa snažnim odgovorom međunarodne zajednice i dodatno produbiti svoju globalnu izolaciju.

Samoproglašena „Narodna Republika Lugansk“ na istoku Ukrajine, koju podržava Rusija, uskoro bi mogla da održi referendum o pridruživanju Rusiji, izjavio je u nedelju lokalni lider Leonid Pasečnik, prenose proruski lokalni mediji.

15:15 Izraelski premijer Naftali Benet rekao je da Izrael čvrsto stoji uz Ukrajinu i da je osnovao terensku bolnicu u Ukrajini za zbrinjavanje povređenih i da čini sve što može da pomogne okončanju ovog rata.

„Što se tiče rata u Ukrajini, Izrael je čvrsto uz narod Ukrajine i nastaviće naše napore da pomognemo u smanjenju patnje i okončanju krvoprolića. Već smo poslali naše vrhunske medicinske timove da osnuju najnapredniju terensku bolnicu u Ukrajini na zapadnoj strani. Obavešten sam da je već zbrinuto i lečeno preko 500 pacijenata. Upravo sada, upravo sada, doktori i medicinske sestre rizikuju svoje živote kako bi spasili živote onih kojima je potrebna. Ponosan sam na ono što Izrael radi. I naravno, činimo sve što možemo kada se od nas traži da doprinesemo naporima da se ovaj rat okonča. To radimo održavajući blisku koordinaciju sa Sjedinjenim Državama i našim evropskim partnerima“, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom u Jerusalimu.

15:10 Rusija je blokirala pristup portalu Bild, najčitanijem nemačkom listu, javlja ruska državna novinska agencija RIA Novosti. Razlog je – nije naveden. Zahtev za blokiranje pristupa Bildu u Rusiji stigao je iz kancelarije glavnog tužioca Rusije, a državni regulator Roskomnadzor je odobrio zahtev i sproveo ga, prenosi RIA. "Bild danonoćno izveštava o Putinovom agresivnom ratu u Ukrajini, i na nemačkom i na ruskom jeziku. Odluka ruskih cenzora da blokiraju naš portal potvrđuje da naši novinari rade na promociji demokratije, slobode i ljudskih prava", rekao je urednik Bilda. šef Johannes Boie za CNN.

15:08 Jučerašnja izjava američkog predsednika Džoa Bajdena da Putin ne može da ostane na vlasti izazvala je gnev političara u Moskvi i protumačena kao dramatičan zaokret u spoljnoj politici SAD. Predsednik ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin nazvao ih je „nediplomatskim izjavama“ i „histerijom“. - Bajden je slab, bolestan i nesrećan. Američki građani treba da se stide svog predsednika. Možda je bolestan. Bilo bi dobro da prođe lekarski pregled – dodao je Volodin.

14.55 – Francuski predsednik Emanuel Makron je, nakon što je američki predsednik Džo Bajden nazvao predsednika Rusije Vladimira Putina „dželatom“, upozorio na opasnost od „eskalacije reči i dela u Ukrajini“ i poručio da Evropa nije u ratu sa ruskim narodom. .

„Ne bih koristio tu vrstu izraza jer nastavljam da razgovaram sa predsednikom Putinom“, rekao je Makron za France 3. Džo Bajden je opisao rat u Ukrajini kao „stratešku grešku Rusije“ tokom sastanka sa ukrajinskim izbeglicama u Poljskoj. je „dželat“.

Komentarišući Bajdenove izjave o predsedniku Ruske Federacije, Makron je rekao da želi da bez rata „zaustavi rat koji je Rusija započela u Ukrajini“. "To je cilj i ako želimo da ga ostvarimo, ne treba nam eskalacija ni rečima ni delima. Mi Evropljani ne smemo da podlegnemo eskalaciji.

Mi Evropljani ne smemo da zaboravimo našu geografiju i istoriju. Mi nismo u ratu sa ruskim narodom “, rekao je on i rekao da Evropa više nije u kontekstu hladnog rata između Moskve i Vašingtona. Makron je takođe rekao da će u ponedeljak ili utorak razgovarati sa Putinom da organizuje, bez odlaganja, evakuaciju stanovnika Mariupolja, uz pomoć Turske, Grčke i humanitarnih organizacija, i uz saradnju ukrajinskih vlasti i gradonačelnika.

Pozdravio je „herojstvo” stanovnika Mariupolja.

14.30 – Zbog nove bezbednosne situacije izazvane napadom Rusije na Ukrajinu, Nemačka razmatra kupovinu protivraketnog sistema, o čemu se već razgovara sa Izraelom, preneli su u nedelju nemački mediji.

„Moramo bolje da se zaštitimo od pretnji iz Rusije. Zato nam je hitno potreban protivraketni sistem za celu zemlju“, rekao je socijaldemokratski političar Andreas Švarc u intervjuu za nedeljni Bild. Švarc, koji je zadužen za pitanja odbrane u budžetskom odboru Bundestaga, rekao je da je u obzir došao izraelski protivraketni sistem Strela 3.

„Mislimo da bi sistem Strela 3 bio dobro rešenje za Nemačku“, rekao je Švarc. Kako navodi nemačka novinska agencija (DPA), političari Bundestaga zaduženi za pitanja odbrane trebalo bi u nedelju da otputuju u Izrael, gde bi trebalo da razgovaraju o mogućoj kupovini sistema Arrov 3. Strela 3 služi za odbranu od raketa dugog dometa. . Nemačka već ima protivraketni sistem Patriot za odbranu od projektila kratkog dometa.

Neposredno posle ruskog napada na Ukrajinu, nemačka vlada je najavila jačanje nemačkih odbrambenih snaga i značajno povećanje vojnog budžeta. Sredstva za hitne slučajeve od 100 milijardi evra opredeljena su za hitnu modernizaciju Bundesvera.

14.06 - Papa Franja osudio je u nedelju "mučeništvo" Ukrajine i "varvarsku i svetogrdnu" rusku agresiju na tu zemlju. „Prošlo je više od mesec dana otkako je počela agresija na Ukrajinu, otkako je počeo ovaj surovi i besmisleni rat, koji je, kao i svaki rat, neuspeh za sve, za sve nas“, rekao je Sveti otac posle nedeljne molitve Anđela.

"Rat uništava ne samo sadašnjost, već i budućnost društva. Čitam da je svako drugo dete napustilo tu zemlju od početka agresije na Ukrajinu. Uništava budućnost zemlje, izaziva dramatične traume za najmlađe i nevin među nama.„Varvarski čin pun svetogrđa“, rekao je papa.

13:03 - Turska i druge zemlje moraju da nastave razgovore sa Rusijom kako bi pomogle u okončanju rata u Ukrajini, izjavio je u nedelju portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin, dodajući da je Kijevu potrebna jača podrška da bi se odbranio od agresora.

Turska je članica NATO-a i održava dobre odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom i pokušava da posreduje u višemesečnim sukobima. „Ako svi spale mostove sa Rusijom, ko će na kraju da razgovara sa njima“, rekao je Ibrahim Kalin na međunarodnom forumu u Dohi.

„Ukrajince treba podržati svim mogućim sredstvima kako bi se branili, ali se mora čuti i ruska strana, na ovaj ili onaj način“, kako bi se žalbe Rusije razumele, dodao je Kalin.

12:37 - SAD nemaju strategiju za promenu režima u Rusiji, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken nakon što je predsednik Džo Bajden u subotu rekao da ruski predsednik Vladimir Putin "ne može da ostane na vlasti".

11.56 – U Hrvatsku je od nedelje ušlo 10.409 raseljenih lica iz Ukrajine, od čega 2.136 u poslednjih sedam dana, saopštio je MUP (MUP) na sajtu Hrvatska za Ukrajinu.

11.50 – Rusija pokušava da podeli Ukrajinu na pola kako bi stvorila oblast pod kontrolom Moskve nakon što je propao pokušaj okupacije cele zemlje, izjavio je šef ukrajinske vojne obaveštajne službe.

– U stvari, to je pokušaj stvaranja Severne i Južne Koreje u Ukrajini – rekao je Kirilo Budanov, dodajući da će Ukrajina uskoro pokrenuti gerilske operacije u oblastima pod ruskom okupacijom, prenosi The Guardian.

11:42 - Samoproglašena Narodna Republika Lugansk na istoku Ukrajine, koju podržava Rusija, uskoro bi mogla da održi referendum o pridruživanju Rusiji, izjavio je u nedelju lokalni lider Leonid Pasečnik, prenose proruski lokalni mediji.

10.59 – Novi ukrajinski ministar poljoprivrede Nikola Solski rekao je da je izvoz žitarica njegove zemlje svakim danom sve lošiji i jedino što bi to moglo da popravi jeste da se okonča rat sa Rusijom.

Ukrajina, koja je jedan od najvećih izvoznika žitarica u svetu, inače izvozi oko 4-5 miliona tona žitarica mesečno. A zbog rata je taj broj pao na svega nekoliko stotina hiljada tona.

- Uticaj na globalno tržište je direktan, dramatičan i značajan. I nastavlja se. Svakim danom situacija je sve teža i teža - rekao je on, prenosi Bi-Bi-Si.

10.45 – Rusija je pogodila vojne ciljeve u Lavovu visoko preciznim projektilima, saopštilo je u nedelju rusko Ministarstvo odbrane.

Napad je pogodio rakete dugog dometa na skladište goriva koje koriste ukrajinske snage u blizini Lavova, a ruske snage su koristile krstareće rakete da pogode fabriku u gradu koja se koristi za popravku sistema protivvazdušne odbrane, radarskih stanica i nišana za tenkove, navodi se u saopštenju.

„Oružane snage Ruske Federacije nastavljaju ofanzivne operacije u okviru specijalne vojne operacije“, rekao je portparol ministarstva Igor Konašenkov u saopštenju.

10.17 - Poznati američki diplomata Ričard Has žestoko je kritikovao predsednika SAD Džoa Bajdena, koji je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin ne može da ostane na vlasti.

- Komentari koje je dao predsednik otežali su tešku situaciju, a opasnu još opasnijom - tvitovao je Has, koji je, inače, šef Američkog saveta za spoljne poslove.

- To je očigledno. Manje je očigledno kako sanirati štetu, preporučio bih njegovim ključnim ljudima da kontaktiraju sa ruskim kolegama i razjasne da su SAD spremne da se dogovore sa ovom ruskom vladom – naveo je on.

10.09 – Generalštab Oružanih snaga Ukrajine je u svom operativnom izveštaju objavljenom u nedelju ujutro naveo da su odbili niz neprijateljskih napada u Donjecku i Lugansku i uništili osam tenkova.

9.43 - Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se vojnicima povodom Dana Nacionalne garde i uputio im posebnu čestitku.

09:35 Stanje u Černigovu veoma teško

Snabdevanje električnom energijom, grejanjem i vodom u Černigovu je obustavljeno zbog kritičnog oštećenja infrastrukture i aktivnih neprijateljstava.

Snabdevanje gasom je delimično, radovi se na restauraciji izvode u najvećoj mogućoj meri, rekao je predsednik regionalne vojne uprave Černigova Vjačeslav Čaus.

09:12 Rusija tvrdi da je uništila 67 ciljeva u jednom danu

8:45 – Rusija je počela da uništava ukrajinska skladišta hrane i goriva, što znači da će vlada morati da rasturi zalihe u bliskoj budućnosti, izjavio je savetnik ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova Vadim Denisenko, prenosi Rojters.

8:41 - Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je zapadne vlade da pošalju oružje njegovoj zemlji kako bi se mogla braniti. On je u svom govoru tvrdio da oružje koje može braniti slobodu u Evropi umesto skuplja prašinu. Požalio se, navodeći da ruski avioni ne mogu da se ruše sa mitraljezom.

- Šta radi NATO? Da li Rusija vodi NATO? Šta čekaju? Tražimo samo jedan odsto onoga što ima NATO, ništa više - dodao je Zelenski, prenosi Bi-Bi-Si.

8:35 - Američki državni sekretar Antoni Blinken najavio je da će SAD uložiti dodatnih 100 miliona, što uključuje oklopna vozila i opremu, u ukrajinsku državnu graničnu stražu i policiju.

8:28 - Najmanje pet osoba je povređeno u ruskom granatiranju Lava. Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovij tvrdi da su rakete lansirane iz Sevastopolja, najvećeg grada na poluostrvu Krim, prenosi CNN.

Jedan od projektila pogodio je skladište goriva, nakon čega je izbio požar.

8.25 - Černihiv ima 44 teško povređene osobe, uključujući troje dece, koja ne mogu da budu evakuisana na lečenje, rekao je gradonačelnik tog grada. Naime, Černihiv je potpuno okružen ruskim snagama, piše Skaj njuz.

Strahuje se da bi grad mogao postati novi Mariupolj. Sam Černihiv nije previše daleko od granice sa Belorusijom, a sa Kijevom je direktno povezan putem, što njegovu poziciju čini strateški važnim. Građani koji nisu mogli da pobegnu suočavaju se sa nestašicom struje, ali i vode za piće.

7:43 - Čini se da ruske snage fokusiraju svoje napore da pokušaju da opkole ukrajinske snage u separatističkim regionima na istoku zemlje, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane u svom najnovijem obaveštajnom izveštaju o ratu u Ukrajini.

Navodi se da ruske snage napreduju iz pravca Harkova na severu i Mariupolja na jugu.

Međutim, bojno polje širom severne Ukrajine „u velikoj meri ostaje statično sa lokalnim ukrajinskim kontranapadima koji sprečavaju pokušaje Rusije da reorganizuje svoje snage“.

6.59 - U Černigovu se nalaze 44 teško povređene osobe, među kojima troje dece, koja ne mogu da budu evakuisana iz grada na lečenje, rekao je gradonačelnik grada na severu Ukrajine, koji je odsečen od ostatka zemlje. od strane ruskih snaga, saopšteno je.

Strahuje se da bi Černihiv, koji se bori protiv ruskog napada od samog početka invazije, mogao da postane sledeći Mariupolj.

Nalazi se nedaleko od granice sa Belorusijom, na putu za prestonicu Kijev. Opkoljen je neprijateljskim snagama, a stanovnici koji ne mogu da pobegnu iz grada suočavaju se sa nestankom struje, nedostatkom vode za piće kao i stalnim bombardovanjem.

6:15 – Jedni ih nazivaju ratnim herojima, drugi neonacistima – ukrajinski puk Azov je u centru propagandnog rata Kijeva i Moskve, koji tvrdi da pokušava da „denacifikuje“ Ukrajinu.

Jedinica za specijalne operacije Azov, ranije poznata kao bataljon Azov, a sada puk Azov, česta je tema proruskih objava na društvenim mrežama, uključujući ruske ambasade u Parizu, Londonu i drugde.

Puk se trenutno nalazi u logoru u južnom lučkom gradu Mariupolju i odlučno brani grad koji je bio svedok nekih od najtežih oblika ratovanja od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

6:01 - Sankcije ruskim oligarsima, bankama i kompanijama mogle bi da budu ukinute ako ruski predsednik povuče svoje snage iz Ukrajine i obeća da više neće napadati, izjavila je u nedelju britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras.

„Sankcije bi mogle da budu ukinute tek nakon potpunog prekida vatre i povlačenja, ali i uz obavezu da neće biti ponovljenih agresija“, rekao je Trus.

„I naravno, sankcije možemo odmah da vratimo, inače. Dok se ruske snage bore u Ukrajini, njena izjava bi mogla biti mogući podsticaj za Vladimira Putina da smanji svoje gubitke i pristane na sporazum sa Ukrajinom. U intervjuu za Sandej telegraf, Trus je rekao da je u Forin ofisu uspostavljena "pregovaračka jedinica" koja će pomoći u mogućim mirovnim pregovorima.

Moskva je posle mesec dana rata nagovestila da može da smanji svoje ambicije u Ukrajini i da se bori samo za kontrolu nad Donbasom.

Izjave britanskog ministra u skladu su sa izjavama američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je rekao da sankcije nisu trajne i da mogu da „nestanu” u slučaju nepovratnog povlačenja ruskih snaga.

(Espreso)