LEKCIJA IZ UKRAJINSKOG RATA: Nameće se pitanje - da li su TENKOVI prevaziđeni? (FOTO)

Scene razbijenih oklopnih vozila u Ukrajini ponovo su postavile pitanje koje mnogi postavljaju decenijama – da li su tenkovi prevaziđeni?

Osnovni ili glavni borbeni tenk, teško oklopno vozilo opremljeno topom visokog kalibra, sposobno da savlada oklop jednako oklopnih vozila, nekada je bio glavno merilo snage kopnenih snaga svake zemlje.

Njegova uloga je bila poput teške konjice u srednjovekovnim bitkama - brze snage koja lako razbijaju pešadijske formacije, otporne na većinu oružja dostupnog prosečnom vojniku.

Teška konjica je zastarela sa pojavom pušaka i artiljerije, kada teški metalni oklopi više nisu mogli da štite jahače od oružja koji je pešadija dobila, već je samo činio jahače i njihove konje sporijim i lakšim ciljevima.

Slično puškama sredinom devetnaestog veka, u savremenim vojnim sukobima bespilotne letelice, "lutajuća" municija i ručna protivtenkovska oružja pokazali su se izuzetno efikasnim protiv tenkova, moderne teške konjice.

Dron - ubica tenkova

Turski dron Bairaktar ​​već je dobio svoju popularnu pesmu, propraćenu snimcima uništenih ruskih vozila, a internet je prepun fotografija i snimaka kupola bačenih nekoliko metara od tenkova na kojima su se nalazili, dignutih u vazduh pešadijskim protivtenkovskim rakete "džavelin" i "NLAV".

"Ovo bi mogao biti trenutak za tenkove koji su već iskusili bojni brodovi", rekao je konsultant za odbranu i vojni veteran Nikolas Dramond za britanski "Telegraf".

"Mali čovek u rovu sa protivtenkovskim oružjem vrednim 100.000 dolara može da pobedi tenk vredan 10 miliona dolara. Sa ekonomske i taktičke tačke gledišta, to nije održivo na duge staze. Brinuli smo se da bi "džavelini" mogli da zastare do 2025. godine, ali su u proteklim nedeljama uništili protivnika sa kojima su se suočili."

Od svog početka, tenkovi su krenuli u trku sa oružjem dizajniranim da ih onesposobi.

Svaka naredna generacija tenkova imala je deblji i otporniji oklop, veće topove, delikatniju i precizniju elektroniku, ali i sve veću cenu.

Većina NATO tenkova danas teži više od 80 tona i sve je teže poslati ih na ratište i efikasno koristiti.

Danas je na ratištu sve više naoružanja koje može da ga ugrozi, zbog čega se tenkovi nadograđuju sve težom i skupljom opremom.

Nadogradnja savremenih tenkova

Prvo je uveden reaktivni oklop, protiv usmerenih eksplozivnih punjenja, koji izaziva eksploziju na površini metalnog oklopa koja odbija i neutrališe plazma mlaz dizajniran da probije oklop i izazove eksploziju municije u unutrašnjosti tenka.

Zatim su dodati sistemi aktivne zaštite za zaštitu od protivtenkovskih projektila.

Zatim elektronski sistemi za ometanje koji onemogućavaju dronove i druge vođene rakete.

Svi ovi sistemi čine tenkove još težim i skupljim.

A tenkovi koji ih nemaju su lake mete.

"Dostižemo granicu koliko možete da zaštitite jednu borbenu platformu, a da nije prevelika ili preteška za civilnu infrastrukturu", rekao je stručnjak za odbranu dr Džek Votling iz britanskog trusta mozgova RUSI.

"Postoje ograničenja u tome koliko možete biti kreativni. Točkovi tenkova moraju biti dovoljno uski da stanu na gusenice, što ograničava njihovu dužinu, jer da bi se gusenice okretale moraju imati određeni odnos, dužine oko 1,4 puta veća od širine. Ograničenja dizajna tenkova su zapravo postavljena u 19. veku, kada je neko razmišljao o tome kako da ubaci konje i zaprežna kola u voz".

Kako tenkove postaje sve teže oklopiti, opasnost od oružja korišćenog protiv njih eksponencijalno raste.

"Dizajn oklopnih vozila je uvek bio balans između mobilnosti, zaštite i vatrene moći", objasnio je Votling.

"Pogrešno je posmatrati ovaj trenutak kao smrt tenka. Ali verovatno ćemo videti radikalnu promenu u dizajnu tenkova, u pravcu davanja prioriteta mobilnosti i vatrenoj moći, umesto zaštite."

Tenkovske bitke su stvar prošlosti

Slično veruju i drugi vojni stručnjaci.

Tenk je i dalje oružje koje ima veliki psihološki efekat, kako na protivnika, tako i na sopstvenu snagu.

Može da nastavi da efikasno deluje kao deo kombinovanih vojnih snaga, uz podršku pešadije, artiljerije, vazduhoplovstva, izviđačkih dronova i drugih borbenih vozila.

Ali velike tenkovske bitke, poput onih u Zalivskom ratu, verovatno su stvar prošlosti.

Američki marinci su videli ovu promenu u borbenom okruženju pre više od godinu dana, kada su odlučili da u budućnosti više neće imati svoje tenkove, već će se fokusirati na druge sisteme naoružanja.

Za marince – jedan od četiri glavna roda vojske u Oružanim snagama SAD – tenkovi su jednostavno preskupi i preteški, a novac ušteđen na tenkovima pružiće im svu moć drugih ratnih tehnika, prikladnijih za njihovu primarna strategija iskrcavanja.

Sa sličnom dilemom moraće se suočiti i veliki broj zemalja u svetu, od kojih većina ima manji vojni budžet od američkih marinaca.

Tenkovi koji se stalno ne nadograđuju zaštitom od najsavremenijih pretnji jednostavno su kovčezi na gusenicama – laka meta za sve opasnije i sve lakše naoružanje.

S druge strane, sve skuplji tenkovi znače da države mogu da priušte sve manje i manje, a gubitak svakog tenka sve više boli – a apsolutna zaštita je nemoguća, koliko god novca uloženo u poboljšanje oklopa i sistema zaštite.

Ubuduće će samo najbogatije vojske moći da priušte osnovne borbene tenkove, ali će sa njima igrati i drugačiju ulogu od one za koju su prvobitno bili namenjeni.

Služiće kao taktički element, pretnja koja primorava protivnika da ga zaobiđe ili preusmeri svoje protivtenkovske sisteme, a ne kao iznenadne udarne jedinice.

"Malo je verovatno da ćemo ikada ponovo videti masovne sukobe tenkova protiv drugih tenkova", rekao je Dramond za Telegraf.

"I tenk budućnosti više neće izgledati kao tenkovi koje poznajemo danas", zaključuje on.

(Espreso / Jutarnji list)