DA IH PAVELIĆ NIJE KLAO, SRBI BI BILI POSLUŠNI GRAĐANI NDH: Izjava hrvatskog istoričara podigla sve na noge

Hrvatski Jutarnji list objavio je priču sa istoričarom prof. dr sc. Hrvoje Klasić, vanrednim profesorom na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, gde istražuje i predaje teme iz hrvatske i svetske istorije 20. veka.

Prenosimo deo.

"Kraljevina Jugoslavija se 25. marta 1941. godine pridružila nemačko-italijansko-japanskom vojnom savezu - Trojnom savezu. Ubrzo su u Jugoslaviji izbile antinemačke demonstracije, praćene vojnim pučem u kome je svrgnut knez Pavle, a vlast predata maloletnom kralju Petru. Hitler je 6. aprila napao Jugoslaviju i za nekoliko dana je porazio i okupirao, a 10. aprila na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine osnovana je marionetska Nezavisna Država Hrvatska.

- Demonstracije u Jugoslaviji razbesnele su Adolfa Hitlera jer su mu to poremetile planove za napad na Sovjetski Savez 15. maja, dok je istovremeno Vinston Čerčil bio veoma srećan. Hitler je 27. marta naredio uništavanje Jugoslavije vojno i kao država. Prema taktici podele, vlada je odlučila da kazni Srbe i Hrvatima da državu kako bi ih još više udaljila od Srba. Uoči osnivanja NDH, ustaše praktično nisu postojale. Raseljeni su po celoj Italiji. Ante Pavelić živi u vili u Firenci, porodični život sa suprugom i decom. Ne zna šta da radi sa sobom i toliko mu je dosadno da je upisao kurs turskog jezika. A onda ga jednog dana krajem marta Musolini zove i kaže mu da mora da ide u Hrvatsku gde će biti stvorena država, nakon što ga je Vladko Maček odbio. Pavelić mu je rekao da nema s kim uspostaviti vlast i da ni sam ne zna gde su ustaše. Venčali su se u Toskani, imaju vinograde. U aprilu, kada su došli u Zagreb, možete tačno videti koliko se fizički razlikuju oni iz Italije, preplanuli sa zalizanom kosom, od onih iz Hrvatske koji imaju bledu i neurednu kosu, kaže Klasić.

- Komunisti su tada bili ilegalna organizacija od nekoliko hiljada ljudi širom Jugoslavije. 22. juna sisački komunisti otišli ​​su u šumu i pokrenuli pobunu, ali ključ je bila ustaška genocidna politika prema Srbima. Fizička ugroženost navela je Srbe da se pridruže antifašističkom pokretu. Da ih Pavelić nije počeo klati, Srbi na Baniji, Kordunu i Lici bili bi poslušni građani Nezavisne Države Hrvatske. Da je Jugoslavija ostala u Trojnom savezu, Srbi ne bi imali razloga da se pridruže partizanima, tvrdi Kašić.

Prema njegovim rečima, zagrebački kardinal Alojzije Stepinac bio je presrećan što je osnovana NDH jer je bio jedan od fanatičnijih katolika, hrvatski nastrojen na granici patriota i nacionalista.

- Ustaše nikada nisu u potpunosti poverovale Stepincu. Većina ljudi danas ne zna da se mladi Stepinac dobrovoljno pridružio srpskoj vojsci ili jugoslovenskoj legiji 1918. godine na kraju Prvog svetskog rata. Zbog toga je u ustaškim ekstremnim krugovima nazvan solunskim dobrovoljcem i Jugoslovenom. Zbog toga je uvek imao potrebu da istakne da je bio hrvatski domoljub i mislim da je zaista bio. Iz pisama koja je 1941. godine uputio papi Piju KSII. vidi se da mu je mnogo više stalo do Hrvata i katolika nego do ostalih građana NDH. Pišući o rasnim zakonima, Stepinac ne pita Pavelića ni Andriju Artukovića zašto su osnovali logore i donosili rasne zakone, već traži da tokom deportacije budu humaniji prema ljudima, na primer da uzmu u obzir Jevreje koji su prešli na katoličanstvo, ističe Klasić napolje.

Naglašava da patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije nikada nije rekao da je Stepinac bio ustaša, zločinac ili da ga ne treba proglašavati svecem.

Između ostalog, Klasić iznosi svoje mišljenje da je 1971. godine moglo da se izbegne smenjivanje rukovodstva hrvatske stranke i zašto hrvatski studenti nisu dovoljno znali o Domovinskom ratu."

(Espreso/Jutarnji.hr)