PRAVOSLAVNI SVEŠTENIK IZ PETRINJE OTVORIO DUŠU: Dok su crepovi padali komšija Hrvat mi je spašavao decu

U katastrofalnom potresu koji je razorio Sisačko-moslavački kraj, petrinjski paroh, protojerej Saša Umićević, ostao je doslovno bez svega.

Sve što je uspeo sačuvati je, kako piše Slobodna Dalmacija, odeća na njemu, a sve drugo je ostalo pod ruševinama parohijskog doma u središtu Petrinje koji će se najverovatnije morati srušiti do temelja.

Ali nesreća mladog paroha nije zaustavila. Odmah nakon potresa stavio se na raspolaganju zajednici. Petrinjci kažu da ga svakog dana možete videti kako pomaže, nosi hranu i lekove, organizuje humanitarnu pomoć, brine se o starijima, dogovara dolazak kontejnera i kamp-kućica. Jedva ga se dobije na telefon, uvek mu zvoni, neprestano je zauzet. Kako je rekao, "24 sata sam na raspolaganju svom narodu"

U Hrvatsku je došao iz Srbije pre 12 godina. Petrinjski je paroh već osam godina, a prethodno je službovao kao sekretar vladike Gerasima u Karlovcu. Prva služba mu je bila u Plaškom kod Ogulina. S protojerejem Sašom Umićevićem novinari Slobodne Dalmacije razgovarali su nakon svečanosti obeležavanja Badnjeg dana i paljenja Badnjaka ispred crkve sv. Nikolaja na petrinjskom pravoslavnom groblju, u organizaciji Srpskog narodnog vijeća, jedinom hramu na području parohije koji u potresu nije uništen do temelja, ali s obzirom na oštećenja, i on će morati biti srušen.

Potpredsednik Vlade Boris Milošević je rekao da ste nakon potresa, ne čekajući ni trenutka, nesebično pomagali, iako ste ostali bez svega?

- Zaista ne znam koliko je to vredno pažnje u ovim trenucima, ali crkva je uvek bila tu da podeli sudbinu svog naroda, i u žalosti i u radosti, a pogotovo u ovoj velikoj žalosti i to kada dočekujemo najradosniji praznik. Duhovno dakle radujući se, ali opet hitajući po terenu da ljude skućimo, da ih uvedemo u privremene objekte kako bi Božić dočekali pod krovom.

Imate dosta obveza, problemi su veliki?

- Jesu, veliki su, i trebaće vremena da se reše. Ali mi smo tu, uvek uz svoj narod, bilo razdoblje korone ili sada potres. Na području petrinjske parohije koja obuhvata radijus od 160 kilometara ima dosta srušenih domova. Pokušavamo iskoordinirati pomoć, sve što narodu treba, kamp-kućice, kontejnere, građevinski materijal, hranu... Bukvalno sve što u ovom trenucima možemo napraviti.

Po celi dan sam u kontaktu s mnogima za sve te aktivnosti. Ljudi nam se javljaju sa svih strana, jesu li to dobri i plemeniti ljudi iz Hrvatske, Srbije, regije ili dijaspore, pomoć stiže sa svih strana. Zahvalni smo gospodu Bogu na milosti i dobroti. Isto tako zahvaljujemo svim plemenitim ljudima koji idu po selima i gradovima i pomažu ne pitajući ko je koji i kako se zove. Ovaj je potres nažalost uzeo neke ljudske žrtve, što je najveća bol i tuga u svima nama, ali isto tako je razmrdao temelje i ljudskost u svima nama.

Iskreno se nadam i molim Bogu da to što je danas probuđeno u nama da ćemo se svi truditi da taj plamen ljubavi i čovjekoljublja zaista sja u svima nama i u sledećem razdoblju, i da tu vatru ljubavi i dobrote rasplamsamo i pretvorimo u buktinju ljubavi i čovjekoljublja prema drugome, jer znamo da nam bez drugog čoveka nema spasenja. Ako se sada u ovim trenucima pokažemo kao ljudi, iskreno vjerujem da ćemo ostati upisani i na nebu kao ljudi. Ako se sada pokažemo kao neljudi, mislim da će tako ostati za svagda.

Je li tačno da baš ništa iz parohijskog doma niste uspeli spasiti i da sve što imate je odeća na vama?

- Ne bih da se u javnosti stekne dojam kako je to nešto posebno važno. Ali nažalost, definitivno je sve stradalo. Istrčali smo iz kuće, poneli smo samo jorgane u koje smo zamotali svoju jecu. Ti jorgani i ono što smo imali na sebi, to je sve što smo uspeli spasiti.

Gde sada spavate?

- Moja porodica je na sigurnom. Budući da smo mi iz Srbije, supruga s troje dece je sada u Rumi, a ja sam tu s narodom da podelimo sve ono što nas je snašlo. Boravim kod prijatelja u stanu, tu sam siguran, pružaju mi svu pažnju i sve što mi treba, tako da se ne mogu žaliti. Svuda sam dobrodošao, mnogi su me prijatelji zvali da dođem kod njih na stan. Štaviše, moram to reći, prilikom prvog potresa koji se dogodio u 6.28 sati, sa svojom sam porodicom odmah izašao iz kuće. Nismo znali gde ćemo jer smo videli konstruktivne pukotine i znali smo da se ne možemo vratiti. Prvi koji su nam se ponudili bili su prijatelji, Hrvati i katolici, kod kojih smo prihvaćeni kao najrođeniji.

Kad se dogodio drugi razorni potres, takođe želim naglasiti, u tom sam trenutku išao prema stanu u kojem smo bili privremeno smešteni. Iz auta sam gledao prema kući koja se trese. Taj moj prijatelj je istrčao iz svog doma i ne mareći za svoju glavu tražio je gde su moja deca. Dok su crepovi padali s kuća, on je spašavao moju decu, nosio ih je u naručju. To je ta ljudskost o kojoj govorim, koja je probuđena. Ona je u svima nama prisutna, ali sada je probuđena i trudit ćemo se svi da tu ljubav i čovekoljublje i dalje razvijamo u sebi", rekao je Umićević za Slobodnu dalmaciju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)