SRBI, BUDITE TO ŠTO JESTE: Ovako izgleda proslava BADNJE VEČERI u centru ZAGREBA! BILO JE RAZNIH PORUKA

Kada se na Badnje veče, u srcu Zagreba, na Cvetnom trgu, u veličanstvenom hramu Saborne crkve Preobraženja Gospodnjeg, katedrali Srpske pravoslavne crkve na ovim prostorima, okupe vernici, uvek je to ne samo svečani, već i duhovni događaj za Srbe u Hrvatskoj.

Biće tako i ove godine, kada će više stotina vernika doći u svoj hram u Mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj i poslušati reči mitropolita Porfirija, koji hrvatskim Srbima uvek daje nadu da će biti bolje u ovim nimalo lakim vremenima za njih.

- Ne bojte se da budete to što jeste - ostale su u sećanju Porfirijeve reči od prošlog Božića, kada je mitropolit poručio svom narodu da treba biti neustrašiv u borbi protiv mržnje, jer se pravi hrišćani raduju i za sve druge.

Crkva Svetog Preobraženja u samom je centru grada, na trgu na kojem je i spomenik Petru Preradoviću. Opasana je niskom metalnom ogradom i okružena brižno održavanom okućnicom. Davno je na tom mestu bila katolička crkva Svete Margarete ispred koje su se u 14. veku održavali sajmovi. Prodata je 1794. godine pravoslavim trgovcima, a od 1848. je srpska svetinja, kada je i odlučeno da se stara crkva sruši i na njenom mestu izgradi nova. Prema projektima Franje Klajna, podignut je sadašnji hram i reč je o jednom od prvih reprezentativnih zgrada u donjem delu Zagreba, koje će sve vreme biti mesto okupljanja zagrebačkih Srba.

Tu u hramu sahranjen je i prethodnik mitropolita Porfirija, Jovan, koga su vernici od milošte zvali i Joca Svetac, a koji je upamćen i po tome što je svečanost obeležavanja Badnje večeri pretvarao u poseban događaj kojem su često prisustvovali i katolici. Biće tako i ove godine, kada će i Srbi i Hrvati obeležiti Badnje veče i dočekati Božić jedni uz druge, sanjajući bolje i srećnije dane.

Središnji hram u Zagrebu ima dugu, često dramatičnu istoriju, a istoričari vole da naglase kako je upravo podizanje te pravoslavne crkve dalo podsticaj da Zagreb od provincijskog gradića sa ruba Austrougarskog carstva, postane moderno, multikulturalno i multikonfesionalno mesto.

I slavni arhitekta Herman Bole primio se obnove crkve i predlagao da se glavno pročelje sa monumentalnim i raskošno ukrašenim portalom okrene prema budućem trgu, koji je danas glavno okupljalište mladih, ali i turista koji dolaze u Zagreb. Neki su zamerali da je postavljanjem ograde crkva udaljena od ljudi, ali se ispostavilo da baš ta ograda služi kao mesto gde se mladi okupljaju, a hram je postao jedna od nezaobilaznih tačaka za upoznavanje sa istorijom grada.

Imenom Preobraženja Gospodnjeg, koji podseća na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada najavljuje svoje stradanje, nazvani su i hramovi u Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci, kao i manastir Preobraženja u Ovčaru. U zagrebačkom hramu je u maju 2007. dovršen ikonopis u unutrašnjosti, a izradio ga je ruski slikar Nikolaj Aleksandrovič Muhin.

Bonus video

Emisija Kratki espreso- novogodišnji specijal (Premotavanje 2018. godine)

(Espreso.co.rs/Novosti.rs)