TODORIĆI NIKAD NEĆE BITI SIROMAŠNI, EVO I ZAŠTO: Hrvatski mediji o propasti poslovne imperije

Prvo na šta se pomisli pri spomenu reči "bankrot" je siromašan čovek praznih džepova, koji se hrani ostacima povrća na pijaci i skuplja prazne flaše. To i nije daleko od istine kad je reč o bankrotu običnog, malog čoveka. Ali, kad je reč o bankrotu bogataša, odnosno njihovih firmi, takav bankrot nema ni približno slične posledice. Nakon bankrota oni nikad neće prevrtati po smeću, niti će živeti na egzistencijalnom minimumu. Tako je u Americi, tako je u svim zapadnim zemljama, a tako je i u Hrvatskoj.

Mnogi se sigurno sećaju splitskog lekara Tomislava Prskala, koji je pre dve godine objavio lični bankrot i ispričao kako će mu izgledati život nakon toga. Razvod, alimentacija, novi životni događaji i banka koja je odbila da mu reprogramira kredit, doveli su ga u situaciju kad više nije mogao da podmiruje svoje obaveze. Odrekao se odeće i mobilnog telefona.

- Sad živim od dodatka koji iznosi 50 evra. Morao sam da se odreknem automobila, imam ograničeni broj impulsa na mobilnom, ne mogu da kupim novu odeću, morao sam da se odreknem i stručnih usavršavanja - rekao je Prskalo, čije će financijske transakcije u idućim godinama strogo kontrolisati ovlaštena osoba – tzv. staratelj. Osim toga, Prskalov bankrot je ubeležen u HROK, Hrvatski registar obaveza po kreditima, pa će i idućih 5-6 godina sve banke znati da je nepouzdan platiša, što će mu, ukoliko bude želeo da podigne bilo kakav kredit, jako zagorčati život i u budućnosti.

Ovakav scenario sigurno neće doživeti porodica Todorić, kao što ga nisu doživeli ni mnogi multimilijarderi koji su do sad objavljivali bankrot. Među njima su bili i Donald Tramp, i muzičar MC Hamer, njegov kolega 50 Cent, televizijski voditelj Leri King, bokser Mike Tyson, kao i filmski reditelj Francis Ford Kopola. Poslednji među njima je bivši teniski as Boris Beker, koji je proglasio bankrot krajem prošle godine. Loše poslovne odluke nisu ih dovele ni nakon bankrota do ivice egzistencije jer niko od njih ne kopa po smeću, niko im ne kontroliše potrošnju impulsa na mobilnom telefonu, niti se iko od njih morao odreći odeće. Životni standard im se nimalo nije promenio. Pa gde je onda tu pravda? Kratko i jasno – nema je. Možda zvuči cinično – ali oni nisu bankrotirali jer su neumereno trošili, nego su ih u bankrot odvele loše poslovne odluke.

U stečaj je otišla njihova firma ili firme. A za dugovanje firmi niko od njih ne odgovara sopstvenom imovinom, nego imovinom firme. Kad ne bi bilo tako, niko se nikad ne bi usudio da otvori bilo kakvu firmu, niti da ulazi u poslovne rizike, što znači da se kapital ne bi obrtao, ne bi bilo zarade niti ulaganja, ne bi bilo zapošljavanja.

Možda običnom čoveku zvuči iritantno, ali je tako. To vredi i za porodicu Todorić. Možemo sad da vrištimo kako je gradio biznis na račun svih nas i od naših poreza, ali prava je istina da su mu to omogućili političari koje smo sami izabrali. Dok je vrteo posao, izlazile su mu u susret sve institucije – sva ministarstva, sve banke, uključujući i Hrvatsku banku za obnovu i razvoj, i Hrvatsku narodnu banku i Poresku upravu. Mali, pošteni preduzetnici nisu mogli preći ni prag tih institucija, dok je Todorić tamo vrata "otvarao nogom". Prvi je bio na listi za obilne državne podsticaje, prvi je znao uslove dobijanja bespovratnih sredstava iz EU fondova. Domaći penzioni fondovi do poslednjeg su dana kupovali na berzi deonice Todorićevih firmi. Banke su mu do poslednjeg dana davale kredite. Ostaju im Kulmerovi dvori I šta sad? U najvećoj tišini i bez imalo pompe smenjeno je nekoliko direktora fondova, a Todorići su ostali bez Agrokora, pa samim tim i bez polovne jahte, polovnog helikoptera, nekoliko crnih automobila, i ostrva Smokvice koje niti je bilo njihovo, nego hrvatske države. Ali sva porodična privatna imovina – poput recimo Kulmerovih dvora, koje su u međuvremenu otkupili od sopstvene firme - ostaće i dalje u njihovom vlasništvu, kao i novac zarađen od dividendi i plaća tokom 20-ak godina. A to zaista nije malo.

Iako je, kako pokazuju papiri, svako od nas ovog trenutka bogatiji od Todorića, ta činjenica Todoriću ne znači ništa, baš kao ni nama. Sasvim je izvesno da će mu bankari, čim poželi da pokrene novi biznis, vrlo brzo opet da izađe u susret novim kreditima. Jer, smatraju oni, ako je prvi put uspeo da stvori takvo poslovno carstvo, zašto ne bi i drugi put? Sigurno će to bolje napraviti od nekog biznismena početnika. Uostalom, i banke su sasvim solidno živele od njegovih kamata. Platićemo njegov dug? Ono što sad Todorića jako ljuti jeste što mu se nije dopustilo da proglasi stečaj. Da nije bilo "Lex Agrokora", podmirio bi lepo banke, a hrpa manjih dobavljača mogla bi zauvek da zaključa vrata i da nestane. On bi kupio vreme, restrukturirao finansije i poslovanje i nastavio biznis, doduše verovatno u nešto smanjenom obimu. S "Lex Agrokorom" ista ta država koja ga je stvorila, sad ga je izbacila iz igre i na leđa svih nas svalila rizik da opet sva njegova dugovanja platimo svi mi - kroz još veće poreze, uskoro još manje penzije, još manju kupovnu moć, još bednije zdravstvo, još mizernije školstvo i kulturu, i ko zna kako još sve ne.

Ali, tako to ide s bogatašima. I u Americi na primer, postoji tzv. Poglavlje 11, odnosno proglašavanje stečaja koji omogućava firmama da se reorganiziraju prema programu koji određuje sud u tzv. stečajnom postupku. U periodu dok se reorganizuje poslovanje, ne može da se naplati ni dolar potraživanja. Ukoliko se dužnik uspešno reorganizuje, može s vremenom da otplati dug i da nastavi normalno da posluje. Oporavljeni životni standard "Poglavlje 11 omogućilo je reperu 50 Centu da reorganizuje svoje finansije", govori Erik Klajn, pravnik specijalizovan za stečajeve najbogatijih u Boca Ratonu na Floridi. Reperska zvezda još 2014. godine težila je oko 140 miliona dolara, što je oko milijardu kuna. A onda je bankrotirao.

- Imao je kuću vrednu više od milion evra na kojoj je bila hipoteka - govori Klajn i podseća da se pri stečaju najpre podmiruju banke, a zatim redom svi ostali zovisno oa prioriteta, kaže Klajn.

- Naravno da je stečajni postupak podrazumevao likvidaciju dela imovine, ali kad se jednom stvari postave na svoje mesto, oporavi se i životni standard - zaključuje Klajn.

Slično je bilo i s Trampom. Imao je desetine firmi od kojih su neke zarađivale novac, a druge su bile gubitaši. Kad je proglasio stečaj, zapravo je kupio vreme da bi prodao firme koje su loše poslovale i restrukturirao dugovanja. Danas svi znamo kako je završio Trampov bankrot i kud ga je dalje odveo put.

Za razliku od Trampa, ukoliko prosečni Amerikanac - nazovimo ga Pit, proglasi bankrot, provešće se jednako loše poput nekih od naših lekara. Za Pita je predviđeno tzv. Poglavlje 7. Ono mu doduše, kao i kod nas, omogućuje otpis nekih dugovanja, ali na vrlo dugi period onemogućuje mu bilo kakvo kartično poslovanje, dizanje kredita i bilo kakvu potrošnju novca osim za osnovne životne potrebe.

Onima koji imaju nekretninu nudi se rešenje u vidu Poglavlja 13 u kojem će dužnik da sačuva kuću ili stan, oprostiće mu se dospele a neplaćene rate, ali će dužnik takođe morati da se pridržava strogih pravila ponašanja od tri do pet godina. Osim toga, svi budući krediti koje će Pit jednog dana hteti da uzme imaće veću kamatu od proseka. Advokati koji rade na takvim slučajevima kažu da u najvećem broju slučajeva zahteve za lični bankrot predaju samohrane majke s ispodprosečnim primanjima i mladi bračni parovi koji ne mogu da vrate vratiti studentske kredite.

- Slično kao i kod nas, čak je i podnošenje zahteva za ličnim bankrotom mnogima nedostižno. Kod nas to ukupno košta oko 20 evra, a u Americi je oko 300 dolara. Ukratko, kad jednom potone u dugove, običan čovek se ne može tek tako iz njih izvući. Neće mu tu pomoći ni one famozne mere kojima je svojevremeno Milanovićeva vlada mazala oči javnosti, otpisujući blokiranima dugovanja za mobilne telefone i komunalije. Uostalom, seća li se iko da se makar jedan jedini dužnik nakon te mere javio i rekao – "to mi je rešilo sve probleme". Zaključak je nažalost neutešan za većinu hrvatskih građana i neodoljivo podseća na onu alanfordovsku: “Bolje biti bogat i zdrav, jer kad si siromašan, džaba ti što si bolestan.“

Bonus video:

KRATKI ESPRESO 7 (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Exspress.hr)